petak, 05.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 16.02.2017. u 08:30 Nikola Belić
ZAŠTO BIVŠE DIPLOMATE PONOVO CRTAJU GRANICE

Pašić je odbijao „salama” dogovore

Učestali predlozi o podeli Kosova i razmeni teritorija – probni „balon”, opasna avantura, ili rešenje za mir
Новица Коцић

Stare ideje o podeli Kosova i razmeni teritorija između Beograda i Prištine možda su i dalje nešto što nijedna strana zvanično ne bi prihvatila, ali je baš tu ideju nedavno „oživelo” više bivših zapadnih diplomata, otvarajući debatu da li će tako nešto doneti mir ili je reč o samo još jednoj rizičnoj avanturi.

Tako je nekadašnji britanski ambasador u SRJ Ajvor Roberts upravo predložio pripajanje kosovskog severa Srbiji, koja bi zauzvrat Albancima predala takozvanu Preševsku dolinu. Takav plan Robertsa aktuelni ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Prištini Ruajri O’Konel nazvao je opasnim i lošim, a sličnu poruku uputio je Florijan Biber, profesor Univerziteta u Gracu, uz reči da to može da dovede do destabilizacije.

„Malo je verovatno da bi Srbija i Kosovo pristali na to. Nameće se i pitanje šta je sa Srbima koji žive u Bujanovcu i Medveđi”, rekao je Biber, ukazujući i na problem kosovskih Srba južno od Ibra.

Da Ajvor Roberts ipak nije usamljen u tezi o prekrajanju granica, što je pokazala i nedavna izjava bivšeg šefa CIA za Balkan Stivena Mejera da je došlo vreme za podelu Kosova, uz podsećanje da nema pomaka u briselskim pregovorima.

Sličan stav izneo je još jedan nekadašnji britanski diplomata – Timoti Les koji je predložio formiranje pravilno uređenih nacionalnih država i razgradnju multietničkih, zbog čega ne isključuje ni mogućnost nastanka velike Srbije, Albanije i Hrvatske, između ostalog i na štetu jedinstvene BiH. Kao i u slučaju Robertsa  reagovao je aktuelni britanski ambasador, ovog puta u Sarajevu, koji je poručio da to nije zvaničan stav Londona, već stavovi njihovog bivšeg službenika.

Upravo na poruke Lesa ukazuje i Slobodan Janković, istraživač i saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, koji za „Politiku” ocenjuje da sada nije moguće tačno oceniti šta je iza poruka o razmenama teritorije i da li postoji težnja da se isprovocira sukob.

„Jedino što je jasno jeste to da u ovom trenutku Srbija ne podstiče nikakav konflikt i da on može da dođe samo sa albanske strane. Trebalo bi imati u vidu i prisustvo drugih sila, sem Britanije. Za Balkan polako postaje zainteresovana i Rusija. Pitanje je kakav će biti pristup nove američke administracije. S druge strane, turske pozicije na Balkanu su oslabljene, ali ona nije do kraja izgubila interes za ovaj prostor. Konačno, bez obzira što sada ima i svoje probleme, tu je i EU. Balkan je jedino mesto u svetu gde je ona postigla neki uspeh i zato je važno da se tu koliko-toliko održi status kvo. Ali koliko je krhka EU, toliko može biti krhko i rešenje na samom Balkanu”, kaže Janković.

Slobodan Janković: Nije moguće tačno oceniti šta je iza poruka o razmenama teritorije i da li postoji težnja da se isprovocira sukob

Bilans svega je, kako dodaje, da danas Zapad više ne može sam da diktira uslove kao pre dve decenije.

„Jer ovaj sadašnji nije jedinstven. Tu su u najmanju ruku dva Zapada, a moglo bi da ih bude i tri”, zaključuje Janković.

Da se u Srbiji ipak pridaje previše značaja pojedinačnim izjavama iz inostranstva, koje su odraz „polukolonijalne svesti”, i da se one neopravdano tumače kao deo zvanične strategije, uveren je istoričar Predrag J. Marković.

„Zaboravljamo koliko ko od njih ima kredibiliteta. Trebalo bi naglasiti da Britanija u ovom trenutku nema nikakav zvaničan stav o našim prostorima. Njima je to sada zaista usputno. Individualni istup može da postoji i kao motiv koji se zove puštanje probnog ’balona’. Jasnu strategiju šta s regionom teško da sada ima iko”, ocenjuje Marković.

Kakvu god budućnost Balkanu namene svetske sile, Ajvor Roberts se osvrnuo i na istorijski kontekst. Ocenio je da je kosovski problem nastao mnogo pre Slobodana Miloševića, kada su na Londonskoj konferenciji 1913. posle balkanskih ratova uspostavljene granice, tako da je polovina albanske populacije ostala van njene države.

„I u to vreme Engleska je pomogla konstruisanje albanske nacije i podržavala austrougarske i italijanske planove. Nažalost, kad god su Englezi najavljivali neke nove scenarije na Balkanu, to se završavalo na štetu Srbije. U SFRJ smo imali Badinterovu komisiju koja je htela stvaranje novih država na osnovu onih unutrašnjih i administrativnih granica iz vremena komunizma. Pa ni to nije rađeno po Ustavu iz 1974. koji je dozvoljavao odvajanje naroda, a ne republika. Većina zapadnih zemalja priznala je nezavisnost srpske pokrajine. Ako se toga setimo, izjave poput Robertsove deluju kao vrsta pritiska”, uveren je Slobodan Janković.

Predrag Marković veruje da bi se u kontekstu prilika od pre jednog veka trebalo setiti „zamke koju je izbegao Nikola Pašić, jer je odbio rešavanje pitanja teritorija na parče”.

„Na primer, mi zahtevamo da nam daju neku Strumicu, pa ćemo možda da uđemo u rat s Bugarima. Odbio je taj ’salama’ iseckani način pogađanja. Ne zato što je bio lud, već je znao da ako na jednom mestu povrediš princip trgovinom, vreba te neka sledeća tačka. Umesto toga proglašena je borba za ujedinjenje 1914. i nikad nismo pristali, pa ni u najtežim momentima, kao 1915. da je kompromitujemo. A razmena teritorija je zapravo retka, gotovo nepostojeća stvar”, naglašava Marković.

Ipak, iako su i prva i druga Jugoslavija imale zaokružene granice, u njenoj unutrašnjosti, iznutra je ona nekoliko puta deljena. Najpre je 1929. stvoreno devet banovina kako bi se prevazišle nacionalne razlike, a ni takva podela nije bila „fiksirana”, jer je samo deset godina kasnije formirana Banovina Hrvatska.

I samo Kosovo je preoblikovano, pa i deljeno – u pauzi između dve Jugoslavije, pod nemačkom okupacijom. Srbiji pod upravom Milana Nedića pripao je sever sa Mitrovicom, Vučitrnom i Preševom, pojas na jugoistoku s Kačanikom Bugarskoj, a ostatak Albaniji pod italijanskim protektoratom. Po oslobođenju Petar Stambolić je 1953. pokrajini pripojio Leposavić.

Predrag Marković: U Srbiji se pridaje previše značaja pojedinačnim izjavama iz inostranstva, koje su odraz „polukolonijalne svesti”

U vreme ključanja devedesetih godina, i u samoj Srbiji, pojavile su se ideja da bi podela Kosova sa takvom albanskom većinom bila realna. To je predlagao i književnik Dobrica Ćosić. O deobi teritorije govorilo se i posle bombardovanja 1999. a bilans je da i danas 19 odsto građana, prema istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, veruje da će Srbija i Albanija podeliti Kosovo.

Predrag Marković međutim ukazuje da je danas „fascinacija granicama i njihovom promenom daleko od realnosti, dok postoje demografski problemi”.

„Po najnovijim podacima Srbija je izgubila milion stanovnika u poslednjih 25 godina. A mi sada otvaramo pitanje da li će granica biti 10 kilometara levo ili desno usred neke pustinje. To je razlika u odnosu na Srbiju pred balkanske ratove. S druge strane, nema ni kompaktne albanske celine u takozvanoj Preševskoj dolini. Ne bi trebalo da prihvatamo propagandnu albansku konstrukciju o zaokruženom prostoru, naročito ne u Medveđi”, zaključuje Marković.

Komentari29
e7ec7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zeljko
Srbiji je, formiranjem države Albanije 1913, već uzeto pola srednjevekovne države i izlaz na Jadran. Ako neko želi "razmenu", to može da bude samo razmena stanoviništva, i to tako što će se Albanci naći s jedne, a Srbi s druge strane Prokletija.
Милош Ј. Косовац
III...За такве Србе само држав је важна. Но ти исти никако да схвате да најбољи Срби свакога дана беже из Србије, само зато што недoвршeни умови сматрају да је важнија држава од људи! Као да је могућа држава само са владарем без народа.А за њихову државу најважније су границе, иако ми немамо границе за све странце који могу овде да вишеструку умножавају капитал на рачун наших људи, од наших мучених радника. Јер они који воде државу не знају да раде за шта су се понудли, осим да говоре преко тв екрана, или да се свађају око плена у Скупштини, која треба да је народна, а они је узурпирали па изводе глупе представе. Сада је на ред тема "подела Косова". А како када северно од Митровице живе само Срби,док у Прешеву, Бујановци и Медвеђи и околини живе и Срби? Срби на Северу Косова уче по српским програмима, а Албанци на Југу Србије уче и студирају на Косово на албанском језику.А Стара Србија,сви манастири и остали белези српске историје,као и остали срспки народ живе јужно од Митровице?!
Милош Ј. Косовац
II...час на српском, па мало на албанском језику, пришао нам је да се поздрави. Када сам кренуо према Обилићевом венцу госпoдин се представио да је адвокат у пензији, а кренуо је према Калемегдану, па ми је прво рекао: „Косовски менталитет, а словеначка култура - идеалан Југосоловен.“ Познавајући мога оца, као и најбоље приjатеље и данас имам Албанце, најрадије бих живео са њима. Но, Срби ми нису дозволили. А то су такви људи који увуку у Рат свој народ тврдећи у име државе, да је „Косова срце и душа Србије“, Косово је најскуља српска реч“, и још какве не синтагме, зкрваве Србе на Космету са својим комшијама и најбољим пријатељима, а када бива избачена српска држава са Космета, криве искључиво Америку, односно НАТО. А иначе још увек би ратовали за српску државу до последњег Србина. Но, само они да остану живи! Такви су били они Срби који су послали народ у рат против Германа у Два рата,што су нас сатрли,па су такви изавали ратове деведесетих година,како у Хрватској, тако на Космету...
Andre Loncaric
Moj predak, član Pašćeve radikalne stranke, je nama naslednici ma govorio.:"Srbi treba uvek da se čuvaju francuskih krvi,engleza, i nemaca....." Mislim da je bio u pravu..
Križanić
Katolički svećenik koji je među ostalom završio rusku povijest i koji je djelovao u 17 st je pisao o opasnosti Nijemaca na slavenske narode.Car Aleksej ga je dao zatočiti u Sibir poradi svog djelovanja i dizanja glasa protiv njegove okrutnosti na ruski narod(16 god).Po njegovim zaslugama za ruski narod dobija trg "Zagreb" i njegovu bistu u Moskvi.
Милош Ј. Косовац
За моје на Косову, у Метохији немам никога, који су страдали у ратовима, Првом и Другом, као и убијени седам мојих од стране Албанаца томом 1999. сматрам искључиво кривим политичку и интелектуалну елиту у Београду, која појма није имала, нити сада зна, ко су и какви су Алабанци, осим да су их сматрали примтивним и јефтином радном снагом који су некада као Шиптари обављали прљаве послове у Београду.Није чудо, српска елита је доживљавала ментални оргазам поред Словенаца и Хрвата, а нарочито су волели лепе плаже на Јадрану. Док геђован, академик Ћосић, толико се заносио да је питао свог колегу словеначког академика, Кермануера: А када ћете ви Словенци да говорите само српски језик? Међутим, добро образован, случајно остао жив током Првог рата, Србин, који је као дете послат у Француску, где је допломирао право на Сорбони, када је чуо марта месеца 1965., поред канала на Зеленом Венцу који је копао Шиптар из мога села, како ја Србин разговарам са мојим другаром из детињства,...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja