ponedeljak, 24.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:10
INTERVJU: JADRANKA JOKSIMOVIĆ, ministarka za evropske integracije

Ne takmičimo se sa drugima, mi smo evrorealisti

Ova je izborna godina u Nemačkoj, Holandiji, Francuskoj, pa ne verujem da će proširenje EU biti u središtu pažnje, ali za nas je važno i da se održi uobičajena procedura pregovora i otvaranja poglavlja
Autor: Biljana Čpajakpetak, 17.02.2017. u 08:40
(Фото А. Васиљевић)

Verujem da ćemo krajem ovog meseca ili početkom marta otvoriti bar dva poglavlja. Poglavlje 26 (obrazovanje i kultura) trebalo je da bude otvoreno u decembru, ali zbog poznatih nepotrebnih razloga to se tada nije desilo. Sada će biti otvoreno, kaže Jadranka Joksimović, ministar bez portfelja, zadužena za evropske integracije u vladi Srbije.

Joksimovićeva ističe i da je naša zemlja tehnički u potpunosti spremna i za otvaranje još dva poglavlja – 20 (preduzetništvo i industrijska politika) i 29 (carinska unija), da su pregovaračke pozicije uveliko na radnim telima EU, da su neke države već dale svoju saglasnost, ali da ćemo videti šta će se dogoditi.

„Naravno, neke članice EU reći će nam da žele da čuju ocenu napretka u sprovođenju Briselskog sporazuma. I to tako i piše u pregovaračkom okviru za Srbiju. Ali, ako bi to značilo da – ako neko u EU proceni da nema dovoljnog napretka, da će biti ignorisano sve što je Srbija uradila u reformama i usvajanju standarda po ostalim poglavljima, onda mislim da je takav rigidan i nefleksibilan stav neodrživ i kontraproduktivan”, kaže ona.

Za nas je, prema njenim rečima, kvalitet reformi najvažniji. „Ne takmičimo se sa drugima u broju otvorenih poglavlja, već u reformama i ekonomskom napretku, odnosno nastojanju da se održi stabilnost u delu Evrope u kome živimo”, naglašava Joksimovićeva u intervjuu za „Politiku”.

Prilikom nedavne posete Švedskoj izjavili ste da ta zemlja pruža jasnu podršku evropskim integracijama Srbije. U čemu se, konkretno, ona ogleda?

Švedska je zemlja čiji se glas u EU čuje i uvažava. Ona je i jedna od zemalja koja se iskreno i argumentovano zalaže za zadržavanje politike proširenja u odnosu na ispunjavanje jasnih predviđenih kriterijuma iz pregovaračkog procesa. To je za nas, kao ozbiljnog kandidata, posebno značajno u trenutku kada  politika proširenja nije popularna tema u brojnim državama EU.

Takođe, izuzetno je dragoceno principijelno protivljenje te države praksi unošenja bilateralnih pitanja u tok pregovaračkog procesa. Stokholm dalju integraciju ovog dela Evrope vidi i kao važno ekonomsko i geostrateško zaokruživanje bezbednosnog koncepta EU. Švedska je takođe uspešna članica EU, ali nije članica NATO-a, mada sa tim savezom ostvaruje visok stepen saradnje. Naši ljudi često poistovećuju članstvo u EU sa članstvom u NATO-u, iako Švedska, Austrija, Malta, Finska, Irska, iz različitih razloga, nisu članice severnoatlantske alijanse.

Na kraju, ali isto toliko važno, Švedska je, preko nacionalne agencije za međunarodni razvoj i saradnju – SIDA, jedan od najznačajnijih bilateralnih razvojnih partnera i donatora brojnih reformskih projekata u Srbiji.

Koju biste još članicu EU izdvojili zbog pomoći integraciji Srbije?

Održavamo redovne kontakte i konsultacije sa gotovo svim državama EU, predočavamo im stepen postignutih reformi, ali i ističemo neke poteškoće koje imamo u tom procesu.

Imamo otvorenu i snažnu podršku naših važnih suseda Mađara, Austrija nas veoma podržava, sa Nemačkom – koja je najveći bilateralni donator Srbije, imamo otvoren i fer odnos. Naravno, i Francuska, Italija, zemlje Višegradske grupe, da ne nabrajam dalje da ne bih izostavila druge, pozitivno su nastrojene u pogledu našeg reformskog i evropskog puta. Naglasila bih da nam je podrška Španije izuzetno važna, posebno zbog njihovog principijelnog stava oko KiM. Istovremeno, ekonomske reforme koje je vlada Marijana Rahoja sprovela – a one su slične našim – napravile su pozitivan zaokret u ekonomiji te države.

Naravno, ova godina izborna je u Nemačkoj, Holandiji, Francuskoj, pa ne verujem da će proširenje biti u središtu pažnje. Ali za nas je u redu i da se održi uobičajen način i procedure pregovora i otvaranja poglavlja za koja smo spremni. Mi smo evrorealisti, i to je najzdraviji odnos koji kao zemlja kandidat u kontekstu svih dešavanja u EU, ali i globalnom, možemo da imamo.

Vlada uverenje da najviše mogu da nam pomognu zemlje koje su korak, dva ispred nas. Kako ocenjujete ponašanje suseda – Hrvatske, Crne Gore, Rumunije, Bugarske?

Naravno da su važna iskustva onih zemalja, posebno naših komšija, koji su odskora u EU. Bugarska i Rumunija su pre deset godina stupile u članstvo – nedavno su ambasadori te dve zemlje u Beogradu organizovali obeležavanje tog datuma. Ono što je važna poruka jeste da reforme ne prestaju stupanjem u članstvo. Ipak, pre deset godina i okolnosti u samoj uniji bile su drugačije, proširenje nije bilo tako osetljiva tema kao danas.

Pa, kako onda Srbija treba da se ponaša u toj situaciji?

Važno je da radimo i da ne pokazujemo frustraciju, jer ja mislim da je Srbija odličan kandidat koji sutra ima šta i da unese u EU.

Inače, verujem da je najveći izazov za nas kao društvo da naučimo da je održavanje pozitivne promene – bilo u infrastrukturi, kulturi, bilo u nauci – presudno za uspeh i stvaranje uređenog društva. Slikovito, nije dovoljno samo da izgradimo zgradu već i da je zajednički održavamo da bude funkcionalna i lepa i za narednih sto godina.

Koja vrsta pomoći nam je najznačajnija – politička, stručna ili finansijska?

Najvažnije su naša odlučnost i volja. Sve drugo dodatni su instrumenti koje bi trebalo iskoristiti na pametan i efikasan način. Problem je što kada pitate građane da li su za evropske standarde života i rada – a njih ljudi tumače kao bolji život za koji su zainteresovani – ubedljiva većina kaže jesmo. Ali, na pitanje koliko su i lično spremni da se odreknu nekih navika i usvoje i primenjuju nove obrasce ponašanja, taj procenat se drastično smanjuje. Niko nas ni na šta ne prisiljava, mi treba da izaberemo napredak i standarde da bismo živeli bolje.

Sva ispitivanja javnog mnjenja od 2000. godine, koja organizuje Kancelarija za evropske integracije, pokazuju da građani misle da su nam najveći donatori Rusija, EU, Kina. A u stvarnosti je sasvim drugačije. Zbog čega je percepcija građana ovoliko pogrešna?

To je nažalost tačno. Iako stalno govorimo da je EU najveći donator Srbije, da smo kroz IPA projekte i druge fondove EU napravili mnogo škola, bolnica, lokalnih puteva, programa efikasnije državne uprave i reforme pravosuđa... zatim da je Nemačka najveći bilateralni donator Srbije – koja je za prethodnih 15 godina dala preko 1,5 milijardi evra kao bespovratna sredstva u raznim projektima na svim nivoima, od lokalnog do centralnog – ipak i dalje postoji nedovoljno poznavanje činjenica. Mislim da neke političke poruke podrške drugih zemalja, na primer Ruske Federacije i Kine, oko nekih za nas važnih pitanja, istovremeno kod ljudi stvaraju sliku da su nam one i najveći donatori. Politička podrška nam je važna i dobri odnosi sa ovim zemljama, ali građani treba da znaju istinu o tome ko nam je finansijski najviše pomogao u reformama i odakle su najveće investicije koje zapošljavaju hiljade ljudi u Srbiji.


Komentari12
d9a37
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar .Stanimirovic
Ko vam je podelio tolike kadionice? Da se može u horu pevati,to sam čuo,ali da se može u horu kaditi-nekome ili nečemu- to još nisam ni video ni čuo!
Zoran
Koliko vidim, danas je evrorealista svako ko sumnja u ujedinjenu Evropu.
Cikaski kamiomdzija
Nikad u EU!
Шофер
Министри и влада Србије треба да се труде око попобљшања стања у Србији, а не "у делу Европе у коме живимо". Док се ми заносимо ласкањима са стране да смо "рођени да будемо лидери у региону", други мудро гледају своја унутрашња посла.
Ana
Vi ste ocigledno vec odavno izgubili bitku. Pametnom coveku je to vec odavno jasno,uobrazenim kadrovima vaseg tipa to nikada nece biti jasno ali to je vas problem. Podmuklo je i bezobrazno da zato ubedjujete ljude da je belo zapravo crno i obrnuto,sve je jasno i nije potrebno praviti veci blam od onoga sto svi vide.
Petar
Draga Ana, biće prilike da iskažete svoje mišljenje o EU na referendumu, pa tad glasajte po svojoj savesti i znanju. Nama ostalima pustite šansu da sami odlučujemo
Preporučujem 3

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja