sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:57

Tajne Bobija Fišera iz apartmana 219

Samo nekoliko ljudi je znalo da je šahovski velemajstor 1993. šest meseci inkognito boravio u Banji Kanjiža
Autor: Bojan Bilbijačetvrtak, 16.02.2017. u 22:00
Фишер у уметничкој визији др Ференца Агоштона

Banja Kanjiža – Nekadašnji svetski šahovski šampion Bobi Fišer odigrao je 1992. godine čuveni revanš sa Borisom Spaskim na Svetom Stefanu, što je bio događaj propraćen s velikom medijskom pažnjom.

Ali, da je posle tog meča između Amerikanca i Rusa, koji je odigran pod pokroviteljstvom vlasnika „Jugoskandika” Jezdimira Vasiljevića, Fišer tokom 1992. i 1993. proveo nekoliko meseci u Srbiji – najviše u banjama Junaković i Kanjiža – tada je bilo poznato samo nekolicini ljudi.

Među onima koji decenijama, pa čak i danas, čuvaju tajnu Bobija Fišera je i primarijus dr Ferenc Agošton, direktor Banje Kanjiža od 1993. do 2011. godine. Sa njim na čelu banja je 2003. godine ponela priznanje najbolje zdravstvene ustanove u Vojvodini. Nije ni čudo, jer je u njegovih prvih deset, od ukupno 18 godina koliko je proveo na čelu banje, prosečna godišnja iskorišćenost kapaciteta podignuta sa 35 na 92 odsto.

Plaćao 400 dolara dnevno
Fišerov sekretar plaćao je njihov boravak od novca zarađenog u šahovskom meču na Svetom Stefanu, kaže Ferenc Agošton:– Voleo je Fišer tu „crvenu hranu” sa paradajzom i paprikom i svaki put bi uflekao čaršav. Imali smo konobara Gezu koji je bio besan kad to vidi i psovao je. A mi mu kažemo: „Mani to, čoveče. Svaki dan sto čaršava može da ti isplati. Ćuti bre”! Zbog hiperinflacije, a pošto smo naplaćivali u dinarima, oni su svaki dan izmirivali svoje obaveze. Jedan dan je, kada preračunamo, koštao oko 400 dolara. Za pola godine to je bilo više od 50.000 dolara. U šali kažem da je Fišer izdržavao ceo naš personal od 250 ljudi, ako znamo da su 1993. plate bile između pet i deset nemačkih maraka.

Posle skoro dve i po decenije, dr Agošton se rado seća Fišera i njegovog boravka u Banji Kanjiža. Međutim, fotografije iz tog perioda ne daje nikome. Ni više od devet godina posle smrti velemajstora, dr Agošton ne želi da prekrši dato obećanje. Jedino pokazuje sopstvene umetničke slike, nastale pod utiskom boravka šahovskog šampiona – onako kako ga je on video.

– Došao sam na mesto direktora posle završetka revanš meča između Fišera i Spaskog 1992. na Svetom Stefanu. Moj prijatelj, novinar „Mađar soa” Janoš Kubat, doveo je Fišera u Banju Kanjiža. Posle meča u Crnoj Gori, Fišer je boravio u Beogradu, zatim u Vrnjačkoj i Banji Junaković, da bi početkom 1993. došao kod nas u Kanjižu. Ostao je pola godine – otkriva Agošton.

Fišer je patio od problema sa kičmom i još u Americi je čuo za Banju Kanjiža, koja je tada već imala svoj veb-sajt.

– Kod nas je došao da se leči, odmori i da bude u azilu. Za njim je bila raspisana poternica u Americi, zbog meča u Jugoslaviji kojim je prekršio poreska pravila i sankcije protiv naše zemlje. Osim toga, on je, iako Jevrejin, bio je izraziti antisemita i davao je ekstremne izjave, zbog čega je imao velikih problema – podseća naš sagovornik.

Kao sportski urednik „Mađar soa” i direktor šahovskih olimpijada u Novom Sadu i Atini, Janoš Kubat poznavao je Fišera i doveo ga u Banju Kanjiža. Tako je Fišer boravio na krajnjem severu Srbije, od marta do avgusta 1993. godine.

– Popravio je kod nas zdravlje, ali mi se čini da se i psihički oporavio. Po mom mišljenju on je imao ozbiljnih psihičkih problema. Za jedne je bio genije, a za druge ludak. Ja bih ga opisao kao čudaka. Imao sam utisak da se svega plašio, i od stvarnih i od nestvarnih stvari. Živeo je na prvom spratu, u apartmanu 219, dok su njegovi telohranitelji i lični sekretar boravili u susednim sobama. Fišer je tražio da sekretar drži odškrinuta vrata 24 sata dnevno, jer je strahovao da će neko da ga napadne. Imao je malu kuhinju sa šankom, dnevni boravak i spavaću sobu sa odvojenim toaletom i kupatilom – kaže dr Agošton.

Fišerov boravak bio je pod najstrožim velom tajne, ali novinar nemačkog „Šterna” nekako je doznao i skoro mesec dana je spavao u holu, kako bi napravio intervju sa njim. Nudio je 150.000 maraka za intervju od 10 minuta, ali Fišer nije hteo.

– Zato, čak i kada bih imao Fišerove fotografije iz perioda njegovog boravka u banji, ne bih vam dao. Niko od nas nije smeo da priča o tome – ostao je neumoljiv bivši direktor.

Agošton priča i kako su kod njega u kancelariju došli Janoš Kubat, velemajstor Svetozar Gligorić i Bobi Fišer da mu prenesu želje i prohteve šahovskog šampiona.

– Želeo je apartman. Ponudio sam mu apartman 219 i odgovaralo mu je. Tražio je da njegovi ljudi budu pored njega stalno, i dan i noć, kako niko ne bi mogao da mu priđe. Angažovao je Srbe telohranitelje, vrhunske profesionalce. Poseban zahtev mu je bio da se noću kupa u našem bazenu i da tada niko ne sme da bude prisutan. Nisam dozvolio da se kupa noću potpuno sam, već sam insistirao da u pratnji budu telohranitelj i spasilac. Ne daj bože da se udavi ili nešto drugo da se desi – bio je oprezan Agošton.

Preko dana je šahovski kralj najčešće spavao do popodnevnih časova. Voleo je da se šeta noću, sa jednim ili dvojicom telohranitelja, naglašava naš sagovornik:

– Išli bi usred noći do 15 kilometara udaljenog Horgoša. Prepešači tako po 30 kilometara skoro svake noći! Ili barem do Novog Kneževca, na pet kilometara odavde. Pored toga, po nekoliko sati pliva u bazenu. Bio je atleta, krupan, razvijen. Broj cipela mu je bio 48. Tražio je posebnu ishranu, najviše je voleo da jede kašikom: riblju i paradajz čorbu, ali i mnogo voća i povrća. Pio je dnevno na litre soka od borovnice. Alkoholna pića veoma retko i malo. Organizovali smo mu da odlazi u Sentu, u riblju čardu. I tamo je tražio da kafana bude prazna, samo muzičari su smeli da ostanu.

Sa njim je često u društvu bio novinar Kubat, a velemajstor Svetozar Gligorić dolazio je jednom nedeljno i satima su igrali šah. Fišer je u Kanjiži svaki dan vežbao šah. Dva ili tri puta nedeljno jedan od njegovih telohranitelja išao je u Segedin i kupovao mu inostranu štampu.

Iako je za njim bila raspisana poternica, naša policija nije mu oduzela pasoš. Zbog embarga, pet miliona dolara od gazda Jezde nisu mogli da budu uplaćeni normalnim tokovima. Novac, 3,5 miliona dolara za Fišera i 1,5 za Spaskog, prenet je u torbama preko Horgoša u mađarsku banku, da bi ga Fišer preuzeo i prebacio u Švajcarsku.

Banju je napustio krajem leta 1993. i potom je godinama boravio u Mađarskoj. Bio je pod zaštitom porodice Polgar, čuvene šahistkinje Judite sa kojom se družio, njene sestre Žuže i njihovog oca koji je bio uticajan čovek. U Kanjiži je ostavio trag, koji će zauvek biti pod velom tajne. Misteriozan trag, kakav je bio i sam Fišer.

 

Sudbinski vezan za Jugoslaviju

Robert Džejms Bobi Fišer (Čikago, 9. mart 1943 – Rejkjavik, 17. januar 2008) bio je šahovski velemajstor i prvi Amerikanac koji je osvojio svetski šampionat u organizaciji Svetske šahovske federacije.

Bilo je to u Rejkjaviku, u meču protiv Borisa Spaskog, koji je trajao od jula do septembra 1972. Fišer je pobedio rezultatom 12,5 prema 8,5. Titulu je izgubio 1975, pošto Svetska šahovska federacija nije pristala na uslove koje je tražio za odigravanje meča protiv izazivača Anatolija Karpova.

Narednih dvadeset godina povukao se iz sveta šaha, sve do ponovnog susreta sa Borisom Spaskim. Meč je odigran na Svetom Stefanu i u Beogradu i Fišer je pobedio rezultatom 10 prema 5, uz 15 remija. Zanimljivo je da je 1972. Fišer želeo da meč za titulu prvaka sveta igra u Jugoslaviji, ali je na kraju pristao da Island bude domaćin.

Zbog kršenja embarga UN, koji je uključivao i zabranu učešća na sportskim takmičenjima u Jugoslaviji, Poreska uprava SAD je izdala poternicu za Fišerovo hapšenje.

Posle meča u Jugoslaviji, živeo je u Mađarskoj, Nemačkoj, na Filipinima i u Japanu. Nakon što je njegov američki pasoš 2004. povučen, japanske vlasti su ga držale devet meseci u pritvoru pod pretnjom izručenja Sjedinjenim Američkim Državama. Tek kada mu je Island zagarantovao državljanstvo, japanske vlasti su ga pustile u tu zemlju, gde je živeo do smrti 2008. godine. 


Komentari18
1e349
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pogled sa strane
Bobi Fiser je bio po standardnim merilima cudak ali i sahovski genije. Bio je americki disident, njega su vlasti progonile, FBI mu je pretresao stan a jevrejski lobi je bio u ratu sa njim tako da je obostrana mrznja postojala. Bio je sumnjiv i zato sto je igrao sah jer se u to vreme u SAD, gde je sah igrala samo mala grupa ljudi, smatralo da su komunisti dobri sahisti iako je bilo i par americkih velemajstora na svetskoj sceni kao Resevski. Deo americkih sahista ise ukjlucio u rpopagandni rat protiv Sovjeta narocito Lari Evans, koji je pisao provokativne clanke o namestanju partija da bi neki sovjetski Jevreji (Bronstajn) ili nerusi (Keres) bili onemoguceni da osvoje prvenstvo sveta. O tim besmislicima ovih dana je pricao Alex Yermolinski na ICC sajtu.
Bane
Zlatna vremena saha mi mocni u svetu imena kao Botvinik, Talj, Spaski, Petrosjan, Smislov, Fiser, Karpov, Kasparov a nisu bili svetski prvaci Korcnoj, Bronstajn, Keres (izvinjavam se pisem u pauzi pa zurim), a kod nas Gligoric, Trifunovic. Ivkov, Matanovic, Matulovic, Velimirovic ,Ljubojevic. Daj boze da se vrate.
Anabela
Jedna ulica u Beogradu treba da ponese casno ime velemajstora Bobija Fisera, coveka koji je stradao zbog sankcija Srbiji. On je svetla figura covecanstva i svetla tacka koja povezuje Srbe i Amerikance, njegovo ime je pocetak dobrih odnosa medju ljudima.
Ljuba
Pogledajte film Opelo za Bobija Fisera....tu nasi slavni velemajstori i Bobijevi istinski prijatelji govore o njemu....
Sotir Gardačić
Nakon pada rimskog carstva kulturu tople banjske vode i kupanja su vratili Turci. Slovenija i Mađarska imaju predivne banje koje vise lice na fensi spa centre i vodene parkove nego na steciste penzosa i bolesnih. Svake godine domaci turisti iznesu zbog odmora u stranim zemljama 800 miliona evra iz zemlje. Otuda ona akcija sa smesnim vaucerima da se letuje u nasoj zemlji. Ako se ne ulozi stotine miliona evra u turisticku banjsku infrasrukruru gde bi svake godine mogla da obnovi ili izgradi jedna nova banja od naseg turizma nece biti nista jer se zanje koliko se poseje. Turizam je biznis u koji se prvenstveno mora puno da ulaze kako bi se na kraju zaradilo. Pored toga primer uspesnog turizma je srpska Sent Andreja pored Budimpeste iz 18 . veka. Sremski Karlovci i Petrovaradin predstavljaju sacuvana kulturna dobra iz tog vremena koja jos uvek nisu iskoriscenja. Tu su takođe planinski centri kao i tvrđave.
Srba, Velika Britanija
'kulturu tople banjske vode i kupanja su vratili Turci' - Laz! Lokalitet Novo Brdo - arheolozi nasli da smo imali topla kupatila I banje pre Turske okupacije. Ne nasedajte na plitku propaganda neprijatelja Srbije, da nismo imali sta da jedemo pre nego sto su dosli Turski okupatori, a verovano se nismo ni prali.
Preporučujem 49

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja