četvrtak, 27.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:02

Školarci sve manje jedu na kašiku

Zbog manjka vremena i novca brza hrana zamenjuje kuvane obroke. – Deca bi trebalo svakodnevno da imaju 60 i više minuta umereno intenzivne fizičke aktivnosti u vidu sporta, rekreacije, odlaska do škole ili igre
Autor: A. V.petak, 17.02.2017. u 18:00
Мало је оних који би радије јели салату него пицу (Фото Д. Јевремовић)

Svaki put kada roditelji umesto zdravog i izbalansiranog obroka spremljenog kod kuće detetu daju novac za užinu iz pekare, ili ga za dobru ocenu „počaste” sa još dva sata igrica za računarom mališana, potpuno nesvesno, svrstavaju u grupu školaraca sa nezdravim životnim navikama. Da takve dece ima zaista mnogo pokazalo je istraživanje Centra za zdravlje, vežbanje i sportske nauke nedavno sprovedeno nad uzorkom od 3.278 osnovaca i srednjoškolaca. Podaci iz projekta pod nazivom „Načini pravi izbor za dugoročno zdravlje” su alarmantni: dovoljno povrća ne unosi 80 odsto mališana, preporučenu količinu voća jede tek svaki treći klinac i klinceza, samo trećina dečaka i devojčica konzumira dovoljno mesa i mlečnih proizvoda, gotovo nijedan školarac ne jede dovoljno žitarica, a obroci 15 odsto njih sastoje se pretežno od masne hrane. Crvenu lampicu kod majki i očeva trebalo bi da upali i saznanje da polovina ispitane dece ima problem da se stepenicama popne do drugog sprata, a da 60 odsto njih nema nikakve fizičke aktivnosti. Za doktore ovakvi podaci jesu zabrinjavajući, ali ne i iznenađujući.

Istraživanja su pokazala da:
– 80 odsto mališana ne unosi dovoljno povrća– tek svaki treći školarac jede preporučenu količinu voća– samo trećina dečaka i devojčica konzumira dovoljno mesa i mlečnih proizvoda– nijedan školarac ne jede dovoljno žitarica– obroci 15 odsto školske dece sastoje se pretežno od masne hrane

– Kada roditelji dovedu dete, retko ko od njih se žali da mališan nema kondicije. Nažalost, takvo stanje se prosto podrazumeva i niko više i ne očekuje da mu dete bude u dobroj fizičkoj formi. Parkovi su većinom prazni jer su dečaci i devojčice za svojim tabletima i laptopima – kaže pedijatar Radmila Kosić.

Deca bi trebalo svakodnevno da imaju 60 i više minuta umereno intenzivne fizičke aktivnosti u vidu sporta, rekreacije, odlaska do škole ili igre. I tu se preteruje, upozorava Kosić. Sve manje dece se rekreativno bavi sportom, a sve je više malih gladijatora, koji na štetu sopstvenog pravilnog razvoja izgaraju u želji da postanu sportske zvezde.

Medicinske stručnjake ne začuđuje ni to da se mališani ne pridržavaju preporučenog dnevnog unosa žitarica, povrća, voća, mleka i mlečnih proizvoda i proteinskih namirnica.

– Zbog previše obaveza roditelji često ne kuvaju, a brza i jeftina hrana koju mališani uzimaju prilično goji i uzima svoj danak zdravlju – zaključuje doktorka Kosić dodajući da se najzdravije hrane deca iz obdaništa jer su njihovi obroci pažljivo planirani, kvalitetni i redovni.

Da najveću odgovornost za zdravlje mališana snosi porodica, smatra i nutricionista Ana Todorović.  Mame i tate koje kod nje dođu po savet dobiju preporuku da promenu nabolje počnu od sebe jer kad se svi ukućani zdravo hrane i mališani će picu lakše zameniti salatom.

– Kod dece se slabo razvijaju zdrave navike u ishrani. Kasnije, oni vide i da njihovi vršnjaci kupuju razne grickalice ili brzu hranu pa ni sami ne žele da nose užinu – kaže Todorović.
Uz brz način života i nedovoljno vremena za kuvanje, glavni krivac za kraće jelovnike i poluprazne frižidere u našim domovima je i nedostatak novca. Ali, ako ne možemo detetu da priuštimo da svaki dan jede zdravo, moramo se potruditi da mu izbalansiran obrok obezbedimo bar nekoliko puta nedeljno, savetuje Todorović.

– U ishrani su veoma važne žitarice, mleko i mlečni proizvodi kao što su sir, kiselo mleko i jogurt. Meso i ribu treba uzimati minimum pet puta nedeljno kako bi se obezbedilo dovoljno proteina za rast i razvoj deteta. Povrće je mnogo bolje u svežem nego u barenom obliku, ali mališani često najmanje vole baš salate. Neizostavno na trpezi treba da se nađu i jedna do dve voćke ili ceđeni sokovi – savetuje Todorović, dodajući da bi školarci trebalo da izbegavaju slatkiše, slana jela i prženu hranu.

 


Komentari1
9d878
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ugostitelj
Školarci ni u jednoj zemlji ne vole da jedu ni kašikom ni viljuškom već prstima. Sendvič sa pogačicom od integralnog brašna, premazan sa posnim mlečnim proizvodom, uz parče posne piletine, ćuretine, tunjevine, kuvano jaje...i podosta salate, i eto vam idealnog obroka, ne "samo" za školarce. Čaša mleka, kao šlag na torti.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja