ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 18.02.2017. u 16:00 Olga Janković
100 GODINA OD VELIKOG RATA

Ruski car odao počast srpskim dobrovoljcima

Светислав Света Радуловић (Фото Из књиге „Мемоари једног војника”)

„Aprila 1916. stigli smo u Odesu. Naša povorka iskićena zastavama i vojnički postrojena, uputila se kroz grad do štaba Srpskog dobrovoljačkog odreda u ulicu Baljšaja Arnautskaja. Posle užasne sibirske zime, u Odesi nas je dočekalo divno i toplo proleće. Narod ruski nas je svuda u prolazu pozdravljao i uzvikivao: „Da zdravstvujut Serbi, geroji“, jer je ovde već bilo oko 8.000 srpskih dobrovoljaca”, piše u memoarima Pančevac Svetislav Sveta Radulović, tada mladi bankarski činovnik opisujući delić svog dugog ratnog puta ruskim frontom od Iljeva, Voronježa i Ufe do logora u Sibiru i pridruživanju dobrovoljačkim jedinicama, koje su se obučavale na obali Crnog mora.

Svetislav Sveta Radulović je, treba reći, bio jedno od osmoro dece pančevačkog sveštenika Dušana Radulovića i majke Jelene, iz ugledne familije Bikar.

Rastao je i vaspitavan u porodici čija je glava protojerej ovdašnji takođe bio stradalnik već od prvih dana Velikog rata.

Uhapšen i interniran najpre u rumunski Arad, potom u Peštu, a po oslobođenju iako ozbiljno narušenog zdravlja, aktivan u dobrotvornim, prosvetnim i humanim društvima.

Kao član Narodnog veća, protojerej Radulović je bio i u deputaciji kod kralja da izjavi prisajedinjenje Vojvodine majci Srbiji.  

Dvadesetogodišnji Sveta je tog aprila za sobom imao gotovo dve godine ratovanja i zarobljeničkog staža na ruskom frontu. Nedugo po dolasku u Odesu, tačnije prvih dana maja, piše on, biva saopšteno da će Njegovo visočanstvo car Nikolaj Drugi Aleksandrovič Romanov sa svojom pratnjom izvršiti smotru vojske. Neki viši ruski oficiri su pokazali zabrinutost povodom dolaska cara pred dobrovoljce, pozvali su načelnika štaba 1. srpske dobrovoljačke divizije, majora Maksimovića i upitali ga da li može da garantuje da niko od dobrovoljaca „neće nešto nauditi caru i njegovoj porodici”. I zaista, dobrovoljci su osvetlali svoj obraz u defileu pred carem, a kasnije u Dobrudži dokazali da su „vitezovi bez straha”, dodaje Radulović.

Smotra je tako održana na polju Hodinka kraj Odese, pred carem, njegovom porodicom i velikom carskom pratnjom. Jašući na konju car je obišao 1, 2. i 3. puk pozdravljajući vojsku: „Pomozi Bog junaci!”

„Gledajući svojim blagim očima lica naša, kao da je hteo da se unese u dušu našu, da nam ulije utehu za pretrpljeno i nadu u ostvarenje onoga za čim je naša duša tada čeznula, za oslobođenjem naše Otadžbine. Odgovorismo uz gromoglasne povike: „Bog ti pomogao!”, pribeležio je mladi dobrovoljac.

Car je potom odjahao na mesto sa kog je posmatrao defile trupa. Nailazili su pukovi u smaknutom poretku, u dve linije bataljona.

Pisac ističe da je držanje, ravnanje i korak dobrovoljaca bilo ravno onome koji se mogu videti u mirno vreme i po garnizonima. Na carevu izjavu zadovoljstva – „Očenj harašo!”, prolomio se srpski vojnički zavet „Staraćemo se!”

Po svršenom paradnom maršu, vojska se postrojila u krug sa jednom otvorenom stranom prema carskoj sviti, a car na svome alatu, sam bez ikakve pratnje, stade u sredinu polukruga okružen dobrovoljcima, odakle je izgovorio, koliko još pamtim, sledeće reči: „Srećan sam što sam u vama imao prilike da sretnem onaj deo hrabre srpske vojske, čijoj se hrabrosti divi ceo svet.

Biću još srećniji kada po završetku ovog rata vidim Srbiju veliku i snažnu!” Tog sunčanog majskog dana dugo se prolamalo „živeo”, dok se car, očigledno dobro raspoložen, vratio u krug svoje porodice i svite.

„Tih dana bio sam prosto opijen i van sebe od ushićenja i radosti što je moja malenkost učestvovala u tako velikom događaju. Ponosio sam se što sam Srbin i bio sam spreman podneti sve muke i patnje za ostvarenje naših ciljeva”, kazuje u svojim memoarima Svetislav.

A, tih dana završeno je formiranje 4. pešadijskog puka i pomoćnih trupa te je tako kompletirana divizija 15. maja od oko 13.000 srpskih dobrovoljaca položila zakletvu na vernost kralju Srbije Petru Prvom, a čekao ih je front u Dobrudži…

Komentari11
bddba
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Светолик Станковић
Руског цара одавно нема.Срба,онаквих какви су били у строју пред њим,такође нема.Срећа је што јунак Светислав Света Радуловић није доживео ово ''дивно време'' у којем је бити поносан што си Србин,потпуно демоде и ретроградно.Укратко,бити Србин данас,значи бити исмејан,изложен поругама и ниподаштавању,сваке врсте.Кад сам новинару једних дневних новина,познатим по својој ''демократској оријентацији'',рекао да је Србин,без икакве увредљиве конотације на било чији рачун,скочио је као опарен:''НИСАМ СРБИН''.А,јесте Србин по свим нормама припадности једном народу.Добро му познајем корене. Прекрстио са се левом руком и заћутао,запањен оволиким анационалним лудилом. Надати се да ће текстови,слични објављеном у вашем листу,можда бар мало променити, набоље наопака схватања о српској нацији и њеним особинама,али и интересима. Како ствари стоје,ако медији,пре свих ПОЛИТИКА, не учине ништа на том плану,не пише нам се добро,Без обзира како ће ко разумети овај кратки коментар.
Петар Ј акшић
чланак непримерено пропраћен карикатуром регента Александра Караћорћевића,уместо фотографијом једине параде Српске војске пред Царем Русије Николајем II Романовим
Veljko
O ovom događaju slušao sam od moga dede Etinski Veljka - Majkačića iz Mošorina. I da dodam, uvek je pričao o pravom stroju i ujednačenom koraku koji su uspeli da održe pred Carem Baćuškom uz gromoglasno - ura! Kasnije su preko Vladivostoka, Singapura, Sueca i Aleksandrije stigli u Solun, ali tek posle krvave bitke na Dobrudži.
tamo daleko
Jedino zahvaljujuci ruskom caru Nikolaju II Romanovu "krenula se ladja francuska"- bez njegove pretnje separatnim mirom sa silama Osovine ako nam "saveznici" ne pomognu i prevezu na Krf-nasi junaci bi skoncali u Albaniji. Slava svim srpskim junacima i svetom ruskom caru, ne smemo to nikada zaboraviti!
goran
@Uborevich Kada bi vi pročitali to pismo (a, možete, ima ga u dosta arhiva), a i ostala dokumenta vezana za tu evakuaciju, i kada bi malo znali istoriju, znali bi da je Rusija tada već uveliko pregovarala sa Nemačkom o separatnom miru i da su joj Srbi bili potrebni kao alibi. Takođe bi znali da je Nikolaj rođak Vilhelma i Đorđa (britanskog kralja) i da su svi unuci kraljice Viktorije i da su odrasli zajedno. Znali bi da je ruska carica Nemica, znali bi da su se za svo vreme sastajali (do Oktobarske revolucije), porodično, i da su Nemci samo nerado krenuli u rat sa Rusijom, ali su morali da pomognu Austrougarima (najveći deo vojske tamo su činili Srbi iz BiH i Mađarske), koje su Rusi dobrano isprašili u Galiciji. Lađe nisu bili francuske, već italijanske, bar za to ima nedvosmislenih dokumenata. Francuzi nisu imali toliko mornaričkih kapaciteta i preuzeli su na sebe ulogu pomagača u smilsu lečenja i opremanja ostataka srpske vojske.
Uborevich
GORan...Prvi sv.rat je vec odavno stivo osnovnih skola, ako zavirite u te nevelike knjige, "otkricete", da su te "ladje" za koje ste se fiksirali, dosle posle pretnje Nj.Velicanstva Nikolaja II, osvedocenog prijatelja srbije, da ce sklopiti separatni mir sa nemackom.
Prikaži još odgovora
Tomi
Kada će već jednom odrasli Srbi shvatiti, a deca od malih nogu naučiti istinu - Srbija je fizički i biološki opstala samo zahvaljujući Njegovom carskom veličanstvu Nikolaju Romanovu. Neka mu je večna slava i hvala.
Miodrag
Sprema se i repriza svega toga, ... dace Bog!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja