nedelja, 24.06.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:32
INTERVJU: JENS-MARTIN ERIKSEN, danski pisac

Žrtve mafije zbog Žute kuće

Roman „Beli konopac za Filipa Deprea” jeste fikcija, ali je i sazvučan sa realnošću i stvarnim ličnostima u kandžama političko-kriminalne nomenklature Kosova
Autor: Marina Vulićevićsubota, 18.02.2017. u 17:00
(Фото лична архива)

Kao najuzbudljiviji politički triler čita se roman danskog proznog i dramskog pisca Jensa-Martina Eriksena „Beli konopac za Filipa Deprea” (Albatros plus”, prevod Predrag Crnković).

Eriksenov junak, u svojoj opsesiji Balkanom, stiže u Albaniju, u potrazi za arhaičnom kulturom, a iznebuha sreće albansku fotoreporterku, koja od njega traži pomoć.

Sve zbog toga što je, ne znajući šta čini, uvučena u priču o zloglasnoj Žutoj kući...

Novinari nestaju u mreži mafije i kriminala, a pripovedač predočava njihov put po Albaniji i Kosovu, iz preostalih dnevničkih beležaka Filipa Deprea...

Jens-Martin Eriksen doći će u Beograd i Novi Sad 8. i 9. marta, kada će još biti reči o ovom romanu.

 

Kakav odjek je vaša knjiga imala u Danskoj?

Kada je moja knjiga objavljena i predstavljena na danskoj televiziji bilo je opštepoznato da se pomenuti zločini u Žutoj kući pripisuju Oslobodilačkoj vojsci Kosova.

To je monstruozni skandal u koji su uključeni državni aparat i državne institucije, u zemlji koja teži Evropskoj uniji. To je nadrealno.

 

Zbivanja deluju prilično uverljivo, tako da je teško odvojiti dokumentarnost od fikcije. Koji deo je proizvod vašeg istraživanja, a koji je fikcija?

Junak romana je Filip Depre, novinar koji sreće albansku fotoreporterku Terezu Halili. Ona živi u Francuskoj, a od svoje agencije dobila je zadatak da snimi određene lokalitete u Albaniji i na Kosovu i Metohiji.

Zapravo, nema pojma šta znače ta mesta, a kao u filmu „Blou-ap”, neke tajne bivaju otkrivene na fotografijama. Među tim lokacijama nalazi se i čuvena Žuta kuća, i samo interesovanje za nju dovodi moju junakinju u vezu sa „mračnim silama”.

Preko noći, Terezin poslodavac, kao i njena porodica, odriču je se, negiraju čak i njeno postojanje, jer im je albanska mafija zapretila smrću.

Foto-aparat i snimci koje je napravila bivaju ukradeni, ali ono što joj nisu zaplenili jeste dnevnik, mala smeđa sveska.

Tereza je osporena kao ličnost, odbijena, izbrisana iz svog okruženja.

Problem je u tome što moja junakinja ne zna zbog čega je kažnjena. Postupno, pošto mafija i nju kidnapuje, Filip Depre pronalazi njen dnevnik i shvata zbog čega su ovi podaci tako opasni za mafiju Kosova.

Ja, kao pisac, nikada nisam imao prijatelja Filipa Deprea.

Ali, politički i kriminalni kontekst knjige jeste stvaran. Mafija je kidnapovala Srbe i one Albance koji su u sukobu sa režimom.

Pročitao sam originalni izveštaj Saveta Evrope, kojim je rukovodio švajcarski sudija Dik Marti, o otmicama na Kosovu i Metohiji.

Kasnije sam razgovarao sa srpskim javnim tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem, a susreo sam se i sa članovima Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji.

Imao sam dostupne i druge izvore, tako da je kontekst mog romana „Beli konopac za Filipa Deprea” vrlo realan.

 

Vaš junak zainteresovao se za zločine tek kada je nestala njegova prijateljica. Da li je tako i u životu, da nas nepravda najviše boli kada je lično osetimo?

Pisao sam o zločinima prema jednoj ličnosti, preko koje se otkriva čitava mreža nasilja.

Sudija u knjizi objašnjava Filipu Depreu da je takozvani oslobodilački rat, za koji je oružje obezbedila Oslobodilačka vojska Kosova, potporu dobio od albanskih vojnika kojima je bio potreban novac, od prodaje ukradenih automobila, a kasnije i od otmica i trgovine ljudskim organima.

Moj roman jeste fikcija, ali je i sazvučan sa realnošću i stvarnim ličnostima u kandžama političko-kriminalne nomenklature Kosova.

 

Da li ova vaša knjiga može da pomogne da se cela istina čuje i u zapadnim zemljama, gde „politički novinari”, kako ste ih opisali, svedoče o patnjama nevinih, dok su oni sami u službi birokrata, generala, predsednika...?

Roman ne može više od toga osim da ukaže na zločine. Može ljude i medije da upozna sa činjenicom da su ta zlodela počinjena nad ljudima ostavljenim bez zaštite, kada je srpska vojska proterana sa Kosova i Metohije, a NATO im nije pružio podršku.

Međutim, roman ne može ništa da dokaže. Nisam politički pisac u smislu da se zalažem za određene političke ciljeve ili da promovišem neke političare, ovde ili bilo gde.

Novinari u mojoj knjizi, pripovedač i Filip Depre, zabavljali su se u Francuskoj na književnom festivalu, ismevajući takozvane „političke pisce”, ljude koji su politički angažovani.

I ja sam prisustvovao takvom jednom festivalu i delim mišljenje svojih junaka o „pseudo-katolicima”, ili „pseudo-hrišćanima”, kako su ih nazvali.

To su ljudi nezainteresovani za to da budu pravi katolici, ili se ne usuđuju da budu pravi hrišćani, ali ipak žele da zadobiju milost. Ali, oni tu milost ne žele od Isusa Hrista! Umesto toga, žele priznanje od medija i od gomile!

A da bi to postigli čine „dobra dela”, kako katolici veruju. Znate, ja sam iz protestantske zemlje, gde se ne veruje u to da čovek može da spase dušu svoju čineći dobra dela.

To vodi u korupciju crkve, a vodi i u podmitljivost pseudo-katoličkih pisaca današnjice, zbog toga što su prezauzeti razmetanjem i samoprodajom u zamenu za milost svetine.

Ovo se, takođe, naziva i političkom korektnošću. Pseudoreligijom. Uprkos tome, milost dolazi od Boga, čovek nema ništa s tim.

 

Da li i vi verujete?

Ne verujem striktno, ali luteranske dogme nekada zvuče osvešćujuće, pa čak i opasno, sa svojim podsmehom ljudskoj ispraznosti, kada bi svako sebe da prikaže boljim nego što jeste.

Pogledajte francuskog pisca Bernara-Anrija Levija, koji mi nije nesimpatičan, ali koji je potpuno smešan!

On stalno posećuje jednu revoluciju za drugom, uvek pozira u besprekornom odelu, kao da iz diskoteke ide pravo na front! To je urnebesno! Dajte ovom čoveku nagradu!

U njegovim pričama sve je podeljeno na dobre i loše momke.

To je tmurni aspekt „političkih pisaca”, od vremena komunizma do danas: sve što čine jeste da prodaju jeftine melodrame.

Žele da budu poručnici svog lidera i da isporučuju sveže laži svetini. Danilo Kiš lepo je upozorio mlade pisce: „Čuvajte se lažnih bogova!”.

Petnaest godina putovao sam Srbijom i Bosnom i upoznao sam mnogo ljudi koji su bili žrtve lažnih bogova. Moji junaci su takođe takve žrtve – zavere ćutanja!


Komentari2
5eae9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bojan Blagojevic
Mozda je i ovo jedna od knjiga koja je tu da se proda ali sam intervju upucuje da se radi o nekome ko nije bez mozga. Ne u smislu da eto neko je opleo po Albancima i Albanskoj mafiji ali svidja mi se kriticki stav.
dejan sakovic
Biznis ili dobar roman,ili i jedno i drugo.Zvuci zanimljivo.Pocitacu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja