četvrtak, 09.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 19.02.2017. u 22:00 Dubravka Lakić
INTERVJU: DžILIJAN ANDERSON, glumica

Istina je negde tamo

Nisam ni znala da je Britanija vladala Indijom čak trista godina nad stotinu miliona ljudi koji su bili u rukama političara
(Фото Ројтерс)

 

67. BERLINALE

Berlin – Danas u svetu postoji nešto što se zove „efekat Skali”. Odnosi se na porast broja mladih žena koje su se posvetile nauci, a u Americi i naučnom radu u okviru Ef-Bi-Aja, sve po ugledu na specijalnu agentkinju Dejnu Skali. Imaginarni, planetarno popularni televizijski i filmski lik iz „Dosijea Iks”, iza kojeg stoji jedna sićušna žena – Džilijan Anderson.

Skalijeva je zauvek „obojila” život i karijeru ove glumice rođene (1968) i odškolovane u Čikagu, državi Ilinois, pa odseljene u London, gde dugo živi i radi i kao samohrana majka odgaja troje dece (od dva bivša muža), pišući i romane, glumeći u pozorištu, filmovima i TV serijama i aktivno se baveći dobrotvornim i humanitarnim radom u okviru Neurofibromatozivne mreže (od ove bolesti preminuo je njen brat Aron) i organizacije za održivost obrazovanja Južne Afrike.

Šta god da je Andersonova posle lika Dejne Skali odigrala i to veoma dobro i pamtljivo, iz njene kože i dalje ne može. Vidljivo je to bilo i tokom svetske premijere istorijskog filma „Kuća kraljevog namesnika” (Viceroy’s House) britanske rediteljke indijskog porekla Gurindur Čade, u kojem je Andersonova veoma ubedljivo otelotvorila lik Edvine Sintije Anet Mauntbaten, vojvotkinje od Burme, socijalistkinje i borca za radnička prava. Bila je supruga britanskog vojvode Luisa Mauntbatena, kraljevog rođaka i poslednjeg kraljevskog namesnika u Indiji, kada je tokom tek proglašene nezavisnosti 1947. ovaj potkontinent, bivše britansko kolonijalno carstvo, podeljen na dve države: Indiju i Pakistan i kada je počelo nasilje i pokolji koji su doveli do smrti oko dvesta hiljada ljudi.

Povodom filma „Kuća kraljevog namesnika”, koji će već 2. marta videti publika 45. Festa, Džilijan Anderson ekskluzivno govori za „Politiku” o izazovima tumačenja istorijskog lika, ceni popularnosti, bregzitu koji je iznenada uneo nemir i u njenu porodicu...

Kako je bilo povezati se sada s istorijskim likom?

Bilo je lako jer je to lik veoma dopadljive žene. Bila sam iznenađena koliko je poštovanja u meni probudila kada sam počela da čitam njenu biografiju, detalje o njenom ranom životu, njenom učešću u ratu i aktivizmu, kasnije i njenoj ulozi u podeli Indije i tako saznala više o njoj. Uvek je dobro kada se zaljubite u lik koji treba da tumačite. To zaista pomaže da budete ubedljivi i uradite posao baš kako treba. Kao Forset Vitaker, koji je igrao ulogu Idija Amina (Džilijan mu je bila partner u filmu, prim. aut.) i poverovao da je motivacija za Aminove postupke bila pravda. Ha, ha!

Koliko ste pre ove uloge uopšte znali o istoriji i događajima koji su doveli do razdvajanja potkontinenta na Indiju i Pakistan?

Zaista ne mnogo. Većina stvari su za mene bile potpuno nove obrazovne lekcije. Mislim da čak nisam ni znala da je Britanija vladala Indijom čak trista godina nad stotinu miliona ljudi koji su bili u rukama političara. Sve to nije postojalo u delu mog obrazovanja jer o tome i nismo učili u školi. Sva ta nova saznanja, činjenica da je mali broj belih ljudi vladalo nad milionima ljudi u Indiji izvršilo je na mene veliki uticaj.

Dejna Skali je svuda prati
Bez obzira na sve što ste uradili i radite i dalje vas identifikuju s Dejnom Skali, smeta li vam to?
Smetalo ili ne tako je. Navikla sam se na to. 
I ne ide vam na živce?
O, ne pitajte! Toliko mi je mnogo to išlo na živce, naročito u tom prvom periodu posle završetka serije. Dugo i veoma teško sam se borila da odvojim sebe od identifikacije s Dejnom Skali. Bilo je to i veoma frustrirajuće, odražavalo se i na nedostatak posla, jer je malo koji reditelj tada želeo da za ulogu u svom filmu angažuje „Dejnu Skali”. Srećom, imam taj glumački dar. Uspela sam u jednom trenutku da je snažno odgurnem od sebe i da ne budem više ljuta na njeno postojanje. Mogu i dalje da je igram, a da me više ništa ne boli. 
Mnogi glumci bi bili srećni da su njihove televizijske uloge postale fenomeni i imale tako snažan uticaj?
To je tačno, ali to može, recimo, da se odnosi na Džudi Denč i uopšte na glumce u Britaniji, gde zbog popularne televizijske uloge nećete imati problem da već sutradan radite nešto u pozorištu ili na filmu. U Americi je drugačije. Tamo se televizijska uloga dugo smatrala drugorazrednom. Sada su se stvari promenile. Sve je više značajnih televizijskih serija u kojima učestvuju prvoklasni glumci. Vidite da i na Berlinskom festivalu postoji čitav jedan program gde se premijerno prikazuju televizijske serije.
 Iznenade li se ljudi kada vas vide na ulici?
Ja sam konstantno iznenađenje! Ha, ha! Ima dana kada me niko ne prepozna. Mirno prošetam ulicom, kupim šta mi treba u prodavnici. A ima dana kada bukvalno svaka druga osoba reaguje. Ne znam zašto je to tako, da li zbog frizure, šminke ili nečega što sam obukla, ali kao da sam jedan dan Džilijan Anderson, a drugi Dejna Skali ili lik iz nekog drugog filma. 

Šta je za vas najveći izazov lika Edvine Mauntbaten?

Tehnički, to je najverovatnije akcenat engleskog kojim je trebalo da govorim. Jer, ona je govorila veoma otmenim akcentom tako da mi je bilo potrebno dugo da uvežbavam da prelamam usnama kako bih postigla da spontano govorim kao ona. Majka jednog od producenata filma mi je posle premijere čestitala rečima: „Dobra koncentracija!”, a tako i jeste bilo – mnogo koncentracije da se ne napravi greška.

Vi ste postigli i da fizički ličite na ledi Edvinu?

To je bio taj drugi izazov. Ona je imala te pomalo iščašene kukove koji su čitavo njeno telo gurali nekako napred i zbog čega su joj se i leđa krivila i ramena delovala ukočeno. Bilo mi je važno da shvatim kako se neko takav kreće, kako hoda. Edvina je bila veoma aktivna žena, uz to i domaćica te ogromne palate kraljevskog namesnika s puno stepeništa. Uz to, bila je viša od mene, što se vidi i na arhivskim snimcima koje sam gledala. Bilo je uzbudljivo sve to savladati čak i fizički njen lik učiniti što verodostojnijim. Dugo posle završetka snimanja hvatala sam sebe kako se krivim i hodam kao ona, s kukovima napred. Bilo je potrebno vreme da se vratim u normalu.

Ova žena je činila mnogo u pokušajima da se spreči sukob između muslimanske i hindu populacije?

Jeste. Ona nije spavala, stalno je bila na terenu, putovala u sukobljena područja, mirila ljude, stalno govorila o potrebi mirne kohabitacije, postizanju kompromisa, bila protiv diskriminacije. Činila je mnogo. Bila je u kontaktu s Nehruom, Gandijem, muslimanskim vođom Muhamedom ali Džinom, savetovala supruga Luisa Mauntbatena...

Neki izvori kažu da je bila i Nehruova ljubavnica, ali toga u filmu nema?

Da, pročitala sam i to, ali ne mogu da kažem da sam sigurna da je to tačno. Jer, mnogi su joj u to vreme u Britaniji, ali i u Indiji zamerali veliku bliskost sa indijskim narodom i promene koje je izvršila po svom dolasku u Indiju, tako da je možda i otuda ta priča o njenoj ljubavnoj vezi s Nehruom.

Edvina je bila i veoma uticajna, pravi dokaz onoga da iza svakog uspešnog muškarca stoji žena?

Da, ali postoji i ono da često žene moćnika ili nekog genija polude! U životu to i jeste i nije tako. Ima primera da su i neke od žena američkih predsednika bile veoma moćne i uticajne prve dame.

Kao Amerikanka koja živi u Ujedinjenom Kraljevstvu da li razumete ili delite tamošnju fascinaciju monarhijom koja još postoji?

Hm. Imam poštovanje za izazove neutralnosti koja je takođe deo monarhije. Takođe, još jedna stvar o kojoj se puno razgovara jeste i važnost postojanja čvrstog šefa države i šta se dešava kada ga nemate. Ako gledate danas šta se dešava tokom svih ovih prelomnih trenutaka za Veliku Britaniju zbog bregzita, kada ima sve više slabosti, postojanje krune je ipak neka vrsta osnova sigurnosti i osnova duševnog zdravlja.

Da li vas je bregzit lično pogodio?

Ironija je da moja ćerka ima nemački pasoš zato što joj je otac Nemac. Živi i ide u školu u Britaniji i sada se postavlja pitanje šta sve to znači i šta će dalje biti s njom. To je nešto što odjednom utiče na njen život i što nas sve brine. Šta će biti konačni rezultat izlaska Britanije iz Evropske unije– to još niko tačno ne zna, ali sigurno je da ta iznenadna nesigurnost u kući, u mojoj porodici, donela i dozu brige.

Čini se da ste u poslednje tri godine malo spavali – snimali ste filmove, seriju, napisali roman, tu je i vaš dobrotvorni rad?

Jeste, nemam kada da sedim kod kuće. Ponekad pomislim da bi trebalo malo da usporim i kreiram prostor zbog koga bi bila češće na zemlji, ali stalno postoje izazovi i neki novi izbori.

Čemu dajete prioritet, glumi ili aktivizmu?

Moji prioriteti su i dalje moja deca. Sve drugo je u smenama. Nekada je to gluma, nekada je to pisanje, nekada dobrotvorni rad i aktivnosti.

Kada pišete, danju ili noću, treba li vam mira za to?

Definitivno moram da imam mirnu sobu. Ponekad, kada sam na nekom od snimanja u onim dugim pauzama čekanja, uspem da napišem ponešto i u svojoj glumačkoj prikolici. Nekada to činim i u avionu, jer i tu provodim puno vremena.

Zapamtili ste posle premijere neki poseban berlinski trenutak?

O, da, hoću! Ono smrzavanje na crvenom tepihu u tankoj haljini bez rukava!

Komentari10
15ae8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljubisa
Ne moze covek da ne 'primeti' iz kojeg obrazovnog miljea dolazi glumica i nastanjuje se u GB. Ne poznavati toliko ono sto svaki gimnazijalac zna u Srbiji ' da je Indija finansirala pronalazak parne masine', i razvoj liberalnog kapitalizma u GB, da Indija zemlja Komonvelta ima odredjen status u organizaciji a i britansko kraljevstvo dokaz je plitkoumnog sistema obrazovanja kojem, na zalost, stemi i nase drustvo poslednjih decenija. I sada i ovde da citiram Milovana Vitezovica, pesnika i bivseg ministra obrazovanja: " gimnazije iz 70-tih bile su bolje po znanju koje su isporucivale od ovovremenih fakulteta". Da ne bude zabune, fakultet sam zavrsio u nepunih 23.god. na osnovama takve gimnazije. I svi koji ocenjuju nase skolstvo atributom " sorosevsko" ne grese. U taj ' atribut' ide i ' mesetarenje". I sve ovo nema veze sa mojom percepcijom Amerike bez cijeg doprinosa svetu i, posebno izdvajam, muzici - kao referentnom doprinosu bili bismo siromasniji.
Srba,Velika Britanija
Ljubisa, milo mi je sto ste tako naobrazovani. Da li biste mogli da nam objasnite kako to onda oni, neobrazovani, nama rasturaju zemlju a ne mi njima?
Emil
Vidim pobuni se čitateljstvo protiv glupe i nepsimene Amerikanke. Ja to nisam razumeo kao njeno neznanje već kao zapanjenost trajanjem okupacije. Ja još da dodam, možda bi veleumna Politika mogla da se uputi da je termin Viceroy još onomad preveden kod nas kao potkralj. Ne podkralj (nepsimeno, gramatika), ne namesnik (ne sasvim netačno, ali neprecizno), neko potkralj, uvažavajući semantiku i gramatiku srpskog jezika.
Bozidar
Valja izbegavati "ja" na pocetku recenice. Kada dve uzastopne recenice pocinju zamenicom prvog lica jednine po pravilu svedoce o kompleksu autora. U pitanju je nesto na sta se skrece paznja svakoj generaciji dece vec u osnovnoj skoli.
Dragan Pik-lon
Pa takve stvari nezna ni nasa politicka vrhuska.Otkud bi to znala jedna lepa zena odrasla u tako ogromnoj drzavi SAD-ma.Gde prosecan covek nerazlikuje Srbiju od Sibira ili Sirije!Dok su Britanci veoma obrazovani znaju i nase lokalne stvari-znaju cija je kulturna bastina na KiM-ji?!Njihovo znanje izvire iz imperijalistickog duha(pohlepe).Zato unapred poklanjaju srpsku kulturnu bastinu "kosovarima"'.Lakse ce posle doci do nje.Svaki imperijalista(pohlepnik)zeli sve sto je tudje.Zeli ukrasti i indentitet(dusu)drugom bicu.Jer je sami nemaju!!!
Jovan
Takav je amerciki sistem obrazovanja. Siroko znanje se ne ceni. Moze neko da bude dobar glumac ili doktor, ali sto manje razumes sistem, to si podobniji.
Zoran
To je tacno, ali i dalje stoji da gubite mlade jer vam odlaze u tu istu Ameriku.
Zoran
To je tacno, ali i dalje stoji da gubite mlade jer vam odlaze u tu istu Ameriku.
Zoran
"Нисам ни знала да је Британија владала Индијом чак триста година над стотину милиона људи који су били у рукама политичара"_________Sta si znala, da se nasminkas?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja