ponedeljak, 27.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:04
SANU USKORO O NACRTU NOVOG ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANjU

Teodorović: Dosta je bilo akademskog samoupravljanja

Predsednik Odbora za visoko obrazovanje Dušan Teodorović podržava nova rešenja oko izbora čelnih ljudi univerziteta i fakulteta i produženi radni vek profesora i smatra da je neophodno uvesti akademsku hijerarhiju umesto preglasavanja i borbe klanova na većima fakulteta
Autor: Sandra Gucijannedelja, 19.02.2017. u 22:00
Душан Теодоровић (Фото З. Анастасијевић)

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u narednih mesec dana biće organizovana rasprava o Nacrtu zakona o visokom obrazovanju, dogovoreno je na poslednjoj sednici Odbora za visoko obrazovanje. Akademik Dušan Teodorović, predsednik Odbora za visoko obrazovanje SANU, ne zna da li je iko od akademika učestvovao u izradi novog zakona, ali se s nekim rešenjima o kojima je „Politika” obavestila javnost u subotu ipak slaže.

– Akademija mora da kaže šta misli, jer je to vrlo važan dokument za budućnost visokog obrazovanja u Srbiji. Zato ćemo organizovati okrugli sto s jednom jedinom tačkom – komentar novih zakonskih rešenja. Nacrt zakona nisam video, niti znam da je iko u Akademiji dobio dokument, ne znam ko je bio u radnoj grupi, nijedan član Odbora za visoko obrazovanje SANU nije bio konsultovan, niti informisan – kaže za naš list akademik Dušan Teodorović.

Na pitanje šta je u aktuelnom zakonu neophodno da se promeni, odgovara – sve, i izražava bojazan da će se, kao i mnogo puta do sada, uraditi samo kozmetičke promene.

– Neophodno je da se resetuje čitav sistem, a to mora biti politička odluka – ističe naš sagovornik. U budućnosti moramo da sprečimo lažne doktorate, plagijate, nepotizam, hiperprodukciju nekvalitetnih profesora, neprincipijelna lobiranja, nepoštovanje etičkih normi. Kako? Promenom sistema rada i poštovanja moralnih načela, počevši od obdaništa, preko osnovnih i srednjih škola, pa sve do univerziteta. Deca moraju da se uče primerom da je prepisivanje ozbiljna krađa i da je cilj znanje, a ne ocena.

Akademik Teodorović kaže da je činjenica da su za njegovih 40 godina radnog staža zakon najčešće pisali ljudi koji ne znaju kako funkcioniše visoko obrazovanje, posebno u razvijenim zemljama sveta.

– Neka rešenja ne postoje nigde u svetu, samo u Srbiji, poput akademskog samoupravljanja. Mi smo izgubili akademsku hijerarhiju. Kada pravimo nove nastavne planove i programe, jednaku težinu ima glas saradnika u nastavi i redovnog profesora ili akademika. Često se preglasavamo na katedrama i nastavno-naučnim većima fakulteta i instituta. Postoje neverovatni slučajevi kad jedan izlobirani glas dovede do neizbora u zvanje izuzetno kvalitetnih i međunarodno priznatih nastavnika, kao što se nedavno dogodilo Ivanu Medenici i Ljiljani Blagojević. Taj oblik kvazidemokratije ne priliči akademskoj zajednici, i to je jedan od osnovnih problema srpskog visokog obrazovanja i nauke. Svuda u svetu zna se ko je i šta je visokocitirani naučnik ili dobitnik Nobelove nagrade. Neki ljudi moraju da imaju presudnu i konačnu reč, a ne da se glasa i preglasava – smatra Teodorović.

Navodi primer kako to izgleda na dobrom svetskom univerzitetu: kad neko ide za redovnog profesora, onda ima nekoliko stepenica. Prvi predlog za izbor utvrđuje komisija sastavljena od najistaknutijih profesora univerziteta i ako oni kažu „ne”, dalje se ne glasa, ne idete ni na kakva veća. Kod nas, na primer, kad nekome treba produžiti radni staž nakon navršenih 65 godina života, o tome glasa 100 ljudi, uključujući i one sa šest meseci staža, što je besmislica, ističe naš sagovornik. Ta odluka često zavisi od odnosa snaga i količine poštenja i nepoštenja, tu nema istinskih akademskih kriterijuma. Neophodan nam je drugačiji, a ne aktuelni samoupravni koncept – kaže naš sagovornik.

Dodaje da u svetu nema limita za radni vek u nastavi – možete da budete profesor i sa 63 i sa 80 godina, ako ste kvalitetni i ako imate rezultate.

– Neko ne treba da bude dekan nikada, ali ako je neko uspešan i ima rezultate, zašto ne bi bio 15 godina na toj funkciji? Zašto bi išao u penziju čovek koji ima vrhunske publikacije u svetskim naučnim časopisima, koji dobija projekte na konkursima, koji je i dalje aktivan? Ko to kaže da je svaki profesor do 65. godine pametan, a u 66. treba da hrani golubove na Kalemegdanu? Lažna je teza da se tako ne otvara prostor za mlade. Redovnog profesora, koji ima ozbiljnu svetsku karijeru, ne može da zameni bilo koji mladi čovek, potrebno je najmanje 20 godina da od njega napravite naučnika sa sličnim rezultatima, prepoznatljivog u svetu. Ne može Mesija odmah da zameni neko iz pionirske ekipe – pravi Teodorović paralelu s omiljenim sportom u Srbiji.

Predsednik Odbora SANU, međutim, kaže da je pre toga potrebno promeniti način izbora i profesora i dekana i rektora. Smatra da treba da se ugledamo na rešenja koja postoje na najboljim svetskim univerzitetima, a to je da konkursi za ova mesta moraju da budu javni, međunarodni.

– Model izbora rukovodećih ljudi mora da se promeni – ne lobiranjem kao do sada, već međunarodnim konkursom. Pa šta ako nam dođe Novosađanin za rektora Univerziteta u Nišu? Tako radi čitav svet, tako sam ja postao redovni profesor na Tehničkom univerzitetu Virdžinije. U svetu se redovni profesori biraju tako što kandidata ocenjuju najistaknutiji profesori iz iste oblasti s drugih univerziteta. Redovni profesor mora da bude ime prepoznatljivo u svetu – otvoreno govori Teodorović.

Dodaje da je pristalica integrisanog univerziteta. U Srbiji postoji konfederacija jakih fakulteta, koji imaju svojstvo pravnog lica, dok u Zapadnoj Evropi, Americi, Japanu, postoji samo univerzitet kao pravno lice i akademska hijerarhija u kojoj rektor može direktno da smeni dekana i u kojoj dekan određuje platu profesoru. Nema pravilnika, nema preglasavanja, već samo odluka dekana, odnosno rektora, na osnovu rezultata rada profesora. S druge strane, strahuje da naša akademska zajednica nije zrela, pre svega etički, za uvođenje ovakvog sistema.

– Jedan od ozbiljnih problema srpskih univerziteta jeste to što se kod nas profesorsko mesto obezbeđuje u 24. godini, kad vas prime za asistenta. Kad se jednom nađete na fakultetu, neretko na katedri na kojoj su i vaši roditelji, sve će da se uradi da dobijete zvanje redovnog profesora i sačekate penziju, bez obzira na to što možda niste talentovani i niste bili najbolji kandidat, nemate rezultate, došli ste do posla preko veze... Neverovatan je primer Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu na kojem caruje nepotizam, a nema mesta za studenta generacije. U svetu docenti dobijaju šest godina da postanu vanredni profesori, nemaju stalni radni odnos i tu se događa prava „seča”. Na primer, na MIT otprilike 80 odsto docenata mora da ode s univerziteta, a na Tehničkom univerzitetu Virdžinije 40 procenata – objašnjava akademik Teodorović.

Tek dobijanjem zvanja vanrednog profesora dobija se i stalni radni odnos i više ne može da se izgubi, dodaje, čak ni u surovoj Americi. To, međutim, ne znači i da će postati redovni profesor, može da ode u penziju sa zvanjem „vanrednog”, ali se posao ne gubi. Kod nas se, ističe, taj korak između vanrednog i redovnog profesora ponekad koristi da se kršenjem procedura i neprincipijelnim lobiranjem neko kvalitetan otera s fakulteta.

 

Ko su najcitiraniji naučnici u Srbiji

Na „gugl skolaru” lako je proveriti rang naučnika. Teodorović, na primer, ima trenutno više od 5.000 citata, kao i akademik Dejan Popović, akademik Ivan Gutman ima oko 20.000, najviše u Srbiji, akademik Zoran Petrović više od 7.000...

– Dobra citiranost jeste merilo ostvarenih naučnih rezultata i kompatibilnosti sa svetskom akademskom zajednicom, ali je još važniji predan rad i posvećenost nauci. Sretao sam po svetu studente doktorskih studija koji bukvalno po nekoliko dana nisu izlazili iz laboratorije. Bavljenje naukom podrazumeva posvećenost, ljubav i žrtve.

 

Predatorski časopisi

Teodorović je prvi u srpskoj naučnoj javnosti progovorio o publikovanju u predatorskim časopisima, izneo je čak i podatke za pojedine fakultete u Srbiji i zbog toga imao mnogo neprijatnosti. Reč je o časopisima koji nemaju naučnu težinu, za koje je dovoljno poslati rad i 300 dolara.

– I bez navođenja podataka možemo da kažemo da je, nažalost, veliki broj ljudi sa srpskih univerziteta publikovao u predatorskim časopisima. I to nije moguće da se uradi slučajno, tačno se zna kakva je procedura, ona traje mesecima, tačno se zna koji je rang kojeg časopisa. Ne može rad da se publikuje za 24 časa i da bude dovoljna samo uplata određenog iznosa. Problem je što niko na veću fakulteta ne ustane i kaže – kolega je objavljivao u predatorskom časopisu, to se u Srbiji ne dešava – kaže naš sagovornik.


Komentari70
1badd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mikic
Poštovani gospodine Teodoroviću, Vaše navođenje dva medijski eksponirana profesora koji imaju veliku želju da postanu redovni profesori nije dobro, pošto oni nemaju potrebne uslove za to. Ni jedan od navedenih, Ivan Medenica i Ljiljana Blagojević, ne ispunjavaju tražene minimalne uslove da bi postali redovni profesori. Ovim Vi sebe diskreditujete navodeći ih u vašem intervjuu.
На брдовитом Балкану
Тешко земљи где су пензионери незаменљиви, па макар они били и академици.
сељак_весељак
Да ли ова комуњара са слике зна колико је србска наука зарадила новца последњих 5 (пет) година, својим иновацијама, патентима, радовима, новим и иновативним производима које држава Србија може да извезе?
Stanoje Č.
Akademik se poziva na citiranost koja znači da će neko drugi možda zaraditi nešto na naučnim otkrićima. Srbija sigurno od toga neće zaraditi ništa, a oni naši naučnici koji mogu na svojim inovacijama da zarade, otišli su u te zemlje, nisu u Srbiji i penzionisaće se tamo kada više ne budu korisni tim državama.
Preporučujem 9
Миливоје Г.
Поређење са "светом" под којим се подразумева МИТ (развијене земље, нарочито САД) је типчан аргумент интелектуалаца у нашем јавном животу. Аргумент је погрешан, али ставља снажан утисак! Оваква опсенујућа образложења, међутим, не пристоје једном академику. Не може се поредити Србија са САД, нити БУ са Митом. Разлоге није чак неопходно ни наводити, довољно је рећи да је то "бркање баба и жаба". Следећи лажни аргумент у овом чланку је да је цитираност мера успешности уиверзитетског професора, што се може прихватити као истинито тврђење. Међутим, не предлаже се да после 65 година раде они који имају тај и тај ниво цитираности. Предлаже са да СВИ који су напунили 65 година, а професори су, раде дуже од онога што предвиђа закон који није предмет измене. Трећа обмана којом се академик овде служи је да не спомиње да на БУ већ постоји институција професора емеритуса која управо омогућује оно за што се тврди да не постоји као могућност. Једном речју, жалосно нетачна тврђења и докази.
Tihomir
Министар просвете Србије Драгослав Младеновић недвно је запретио др Новаку Лакети, али и Душану Недељковићу, бившем градоначелнику Ужица, да реше проблеме на факултету или ће, у противном, захтеват да се ужички Учитељски факултет, реорганизацијом високошколских установа укине“-каже група професора у Саопштењу. Декан Учитељског факултета одбио је да упозна колектив са Извештајем Министарства просвете у коме се говори о његовим злоупотребама и мерама за њихово отклањање. Захтев Општинског јавног тужиоца за покретање истраге против Лакете био је повод окупљања запослених на Факултету. „У Извештају Министарства о злоупотрбама на Факултету помињу се др Новак Лакета, др Драгољуб Зорић, др Алекса Брковић, др Живорад Раковић, др Виденов и др Пикула, да су незаконито приграбили универзитетска звања и друштвени новац. У негативном контексту не помиње се већина запослених на Факултету, већ само они који су спречили да др Мирољуб Вучковић, аутор девет уџбеника, буде професор на овом Факултету.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja