nedelja, 12.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 19.02.2017. u 22:00 Jelica Antelj, Ivana Albunović

Cene kafe u Srbiji eksplodirale

Pojedini proizvođači cenovnike uvećali i do 30 odsto, što je, smatraju poznavaoci tržišta, previše, čak i kada se u obzir uzmu rast akciza i kretanja na svetskom tržištu kafe
(Фото Пиксабеј)

Šta se dogodilo na tržištu kafe poslednjih desetak dana, pa razlike u cenama za pakovanje od 200 grama idu i do 60 dinara. Naše istraživanje je pokazalo da su pojedini proizvođači cene kafe podigli 20 do 30 odsto, što je, prema mišljenju dobrih poznavalaca ovog tržišta previše, čak i ako se uzmu u obzir kretanja na svetskom tržištu i rast akciza.

Sve je stvar matematike, kažu naši sagovornici.

– U Srbiji ima dosta javašluka i mešetarenja sa mešavinama i imate pojedine brendove koji koštaju ispod cene sirovine u maloprodaji. Kako? Oni su kupovali na tenderima kafe koje su stare i po deset, dvanaest godina. One su jeftine, ali i nekvalitetne – kaže naš sagovornik koji se bavi uvozom i proizvodnjom sirove kafe.

U svetu trenutno, objašnjava, postoji deficit robuste kao vrste kafe u svim regijama i kontinentima, od Indije, preko Azije, Vijetnama, Indonezije do Afrike. Usled velikih suša i malo kiše manje je i ima. Potrošnja ove manje kvalitetne sorte je u odnosu na kvalitetniju arabiku u poslednje vreme u porastu, posebno na velikim tržištima za proizvodnju instant kafa. 

Pre nekoliko dana Međunarodni savet za kafu ICO saopštio je u izveštaju o kretanjima na svetskom tržištu za januar da su sve grupe kafa zabeležile rast cena, pri čemu prednjači robusta sa rastom od 6,4 odsto, što je najviše od septembra 2011. godine. Sličan rast zabeležen je i kod brazilske kafe sorte arabika. Ovakav trend poguralo je i slabljenje dolara, kao i prognoze o smanjenoj proizvodnji u Brazilu, Indoneziji i Vijetnamu. Pržionice su, navodi se, nabavljale robusta kafu slabijeg kvaliteta iz zemalja drugog porekla ili mešavinu arabike.

Slabiji dolar čini kafu, kao i sve druge robe koje se obračunavaju u ovoj valuti, jeftinijom za kupce u drugim valutama, što povećava tražnju i podstiče rast cena, navedeno je u izveštaju ICO.

Na pitanje da li to znači da se i na našem tržištu našla kafa slabijeg kvaliteta po višim cenama, naš sagovornik kaže da mi svakako pijemo lošiju kafu jer se rio minas, po brazilskoj deklaraciji, vodi kao najslabija arabika i dodaje da nismo tržište takozvane grupe jedan santosa (prana arabika), jer mi to cenovno ne možemo da priuštimo.

– Drugo, naši nameti su jako veliki poput akciza koje druge zemlje nemaju. Zašto je kafa deklarisana kao akcizna roba, ako to nigde u svetu nije praksa. Imate slučaj Slovenije u kojoj se pije kvalitetnija kafa po nižim cenama, a to je , između ostalog i zbog troškova koje nemaju – kaže naš sagovornik.

Kao veliki problem navodi i trend rasta surogata u kafi u Srbiji. To je, kaže, toliko uzelo maha, da neki proizvođači uopšte ne prate cene kafe nego cene surogata i gledaju šta je najjeftinije. Prate samo koliko košta stočni grašak ili naut koji se najčešće dodaju kafi. Na deklaraciji naravno svi navode da je procenat surogata 5 do 10 odsto, ali je mnogo više od toga, tvrdi naš sagovornik i dodaje da otuda na tržištu trenutno imamo pakovanje od 100 grama koje košta 60, pa do 125 dinara.

On smatra da je pod svim okolnostima na svetskom tržištu i rastom akciza trenutno preovlađujuća cena kafe u Srbiji previsoka. Realno bi bilo da 100 grama košta između 80 i 90 dinara, jer je, tvrdi, i pre poskupljenja cena bila visoka. Za 130 dinara bi u malim pržionicama mogla da se kupi prana arabika, kolumbija ili kostarika, što su mnogo kvalitetnije vrste kafe.

Da li će ovakvi potresi na legalnom tržištu oterati potrošače ponovo ka sivoj zoni, s obzirom na to da se kafa najvećih proizvođača na pijacama prodaje po cenama koje su i do 20 odsto niže od onih u trgovinama?

– Da, ali i u male pržionice koje sada imaju kafu kontrolisanog kvaliteta po cenama nižim i do 30 odsto. Jasno je da tržište kafe u Srbiji ukrupnjeno i da više od 70 odsto dele dva najveća igrača „Atlantik grupa” (sa svojim najpoznatijim brendom „grand”) i „Štraus” sa „don kafom”, „c kafom”... – kaže on i napominje da su ove kompanije već ranije najavile poskupljenje kafe u skladu sa kretanjima na svetskom tržištu.

Koliko se promenilo ovdašnje tržište pokazuje podatak da je u Beogradu 1993. godine bilo oko 600 registrovanih pržionica kafe, a danas ih je najviše deset. U Sloveniji ih je bilo 250, a sada dve. U Hrvatskoj 400–500, a trenutno posluje samo pet. 

Komentari24
11685
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vid
Miloše , stanovnici Srbije kupuju zemljište u Rumuniji.
Vuk
Glupost od analize. Prvo dolar je oslabio 3% od najjaceg nivoa u zadnjih 15godina (1.03 za evro), a jaci je 40% u odnosu na pre 3,4 godine samo (1.60 za evro). Znaci dolar nije slabiji nego je jaci sto obara cenu kafe.
Beogradjanin Schwabenländle
Курс евро : долар, 14.02.17 = 1.0477, 17.02.17 = 1.0616
ne razumem
Kafa se proizvodi u SAD kad je bitan dolar?
Beogradjanin Schwabenländle
Кафа на светској берзи одавно није мењала цену. А када погледам задњи пасус са бројем пржионица се запитам како је могуће да једна Хрватска или Словенија или Србија имају више пржионица него Немачка са 82 милиона становника ? Мало чудно.
MARIJA
Kafa na berzi je u porastu sa 120 centi od prosle godine na 180 i sada trenutno 150 centi po libri sto je svakako uvecanje nego lani.Koliko sam ja razumela u poslednjem pasusu se pise o prolsom vremenu.A u Nemackoj je system Tchibo zavladao odavno pa je model przionica sveden na hipi nivo.Svako dobro
Milos Petrovic
Hoće to kad "nema" monopola i "nema" kartela, odnosno nije sav promet kafe u Srbiji u rukama dve strane firme ( jedna je iz susJedstva). Šta rekoste, koja se ono zemlja usrećila privatizacijom, prepuštanjem domaćeg tržišta strancima ? E pa mi ćemo još bolje da se usrećimo jer smo jedini koju strancima prodaju i zemljište
Milivoje Radaković
Dokle god svako u Srbiju može da uveze kafu (u prtljažniku ili kamionu, svejedno, dokle god plaća prirez po zakonu), nema monopola. Monopol nastupa onda i tek onda kada država zakonom ograniči prava na uvoz-izvoz-promet neke robe-usluge i doleli ekskluzivno pravo nekom entitetu (kakve god on vrste i pasmine bio). Isto važi i za zemlju (zemljište) i ja sam radiji tome da ako me muka (ili, budimo pozitivni, dobra poslovna prilika) natera da otuđim babovinu, da imam veći pool ponuđača, i radije bih gledao u njihov novčanik nego u pasoš. Budite realni (ako niste bezemljaši, lumpen-intelektualci koji ne poseduju ništa sem u teoriji).
артиљерац
Ја већ дуже време купујем кафу у једнон пржионици на Каленић пијаци у Београду.Била је 800 дин/кг,у децембру је поскупела на 850 дин/кг,и то је то.Што је и даље јефтино у односу на брендове које налазимо по радњама. Е,они јесу мушки дигли цене.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja