subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 20.02.2017. u 15:00 Mladen Kremenović

Siva ekonomija pojede četvrtinu društvenog proizvoda BiH

Pad investicija, rast javnog duga, najlošije poslovno okruženje u Evropi, ogromne razlike između primanja u javnom i privatnom sektoru, upozorava CCI
На тезгама је све јефтиније и без пореза (Фото Д. Ћирков)

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – „Da se polovina sive ekonomije u BiH zauzda, ne bi nam trebalo kreditiranje MMF-a”, zanimljiv je podatak koji je izneo Adis Arapović, program menadžer nevladine organizacije Centri civilnih inicijativa (CCI), prilikom nedavne prezentacije podataka o ekonomskom stanju BiH u kojima je ukazano na najnovije relevantne procene po kojima siva ekonomija pojede sedam milijardi konvertibilnih maraka (3,5 milijarde evra), to jest čak 25 odsto BDP-a cele zemlje.

Upozoravaju i na enorman teret servisiranja javnog duga s trendom rasta, umesto neophodnog snižavanja, navodeći kako je u ovoj budžetskoj godini u nepovoljnijem položaju Federacija BiH (entitet sa deset kantona) gde je udeo javnog duga 65 odsto u budžetskim prihodima, nasuprot 42 odsto koliko iznosi u Republici Srpskoj.

„Dug je praktično zarobio budžete i minimizirao šanse za stabilizaciju javnih finansija. Dakle, pored toga što budžeti nisu razvojni, oni više nisu ni stabilizirajući, ni socijalni, već dužnički”, primećuje Arapović.

Napomenuvši kako se stanje u oblasti javnih finansija pogoršava, u CCI kažu kako javni dug gledano kroz učešće u bruto društvenom proizvodu (BDP) iznosi 41 odsto BDP-a, skrenuvši pažnju da je on u RS kritično visok i blizu EU limita od 60 odsto BDP-a. „Time se podriva fiskalna održivost entiteta, ali i cele zemlje.”

Priznavši da slika u celini gledano nije tako negativna, jer se poslednjih osamnaest meseci beleži i nekoliko umereno pozitivnih pokazatelja poput rasta BDP-a, industrijske proizvodnje, poreskih prihoda ili zaposlenosti, u CCI kažu da većina ostalih bitnih pokazatelja, ipak, nisu pozitivni.

„Paralelno sa demokratijom ustanovili smo i partitokratiju, kao i budžetlije, kojima je veoma ugodno, za razliku od svih ostalih”, pojašnjava nam deo uzroka takvog stanja Zoran Pavlović, ekonomski analitičar iz Banjaluke.

U zemlji neprestanih političkih tenzija i strane investicije kao konstantna boljka BiH i dalje su gotovo zanemarive, čak i niže nego ranijih godina.

„U prvih devet meseci 2016. direktna strana ulaganja iznose tek 81 milion KM (40 miliona evra) ili 0,27 odsto BDP-a, što je drastičan pad u odnosu na prethodne godine”, navode u CCI i podsećaju da se udeo direktnih stranih investicija u poslednjih pet godina kretao u rasponu od 1,69 do 2,72 odsto BDP-a, ali će ova godina verovatno „biti okončana s udelom nižim od jedan odsto”.

U poslovnom okruženju nema promena, BiH se nalazi na 107. poziciji  (Svetski ekonomski forum) odnosno 81. poziciji (Svetska banka) od 150 rangiranih država sveta. „To je najlošija pozicija jedne evropske zemlje”, navode u CCI.

Ohrabruje to što je u posljednje dve godine zaustavljen negativni trend na tržištu rada, a stopa nezaposlenosti umanjena za dva do tri odsto.

„Ako se budžeti ogromnim delom pune iz kredita, bez ulaganja u privredu i zaposlenje ili podršku izvozu, onda je sasvim jasno da ne znamo kuda plovi brod, ali znamo da ćemo ostati bez ljudi kojima je Evropa otvorila vrata za poslove za koje im nedostaje kadra”, kaže Zoran Pavlović.

Podaci CCI-ja pokazuju da je penzioni sistem u oba entiteta trajno destabilizovan i neodrživ bez budžetskih donacija i skreću pažnju na poreski dug, primarno javnih preduzeća, koji ugrožava penzioni i zdravstveni sistem, te proizvodi deficit. „Razlika prosečne plate u javnoj administraciji i realnom sektoru je zabrinjavajuće visoka u korist javne administracije (58 odsto u FBiH i 45 odsto u RS) i najviša je u Evropi. Više od četvrtine zaposlenih su na budžetu, više od četvrtine svih budžeta se troši na plate, iako je procenat zaposlenih u javnoj upravi u FBiH umanjen za 0,3 odsto, a u RS za 1,6 odsto”, napominju u CCI.

Nema promena ni po pitanju borbe protiv korupcije koja „ne daje velike rezultate”, budući da se „približno dva odsto svih optužnica i presuda poslednje tri godine odnosi na korupciju i privredni kriminal”.

„Dok se građani u BiH ne osveste kako bi snažno pritisnuli vlast teško da će se nešto pomeriti samo od sebe. Takođe, to nužno mora da prati profesionalizacija sudstva koje snosi veliki deo odgovornosti za ovo stanje”, rekao je Pavlović.

Dug prema komercijalnim bankama u BiH dostigao je istorijski maksimum od preko dve milijarde KM (oko milijardu evra). Zaduženost po stanovniku kontinuirano raste, a trenutno prosečno iznosi 3.370 KM, (oko 1.700 evra) pri čemu je zaduženost u RS viša za 80 odsto u odnosu na FBiH.

CCI je ovu analizu izneo u kontekstu sagledavanja u kojoj su meri ispunjeni reformski zadaci koje je BiH pre 18 meseci dobila od EU (Reformska agenda), napomenuvši i to da je Vlada Republike Srpske realizovala najveći broj mera u odnosu na Savet ministara BiH i Vladu Federacije BiH.

„Stopa rasta se kreće od 1,5 do 2,5 odsto u periodu posle izbijanja svetske krize, umesto potrebnih šest odsto kako bi se BiH rešila masovne neaktivnosti i nezaposlenosti. Veliki su deficiti budžeta kao i nezaposlenost. Potrebno je sprovesti duboke reforme, a posebno one fiskalne i poreske”, kaže za naš list profesor ekonomije iz Sarajeva Vjekoslav Domljan.

Na pitanje zašto se te reforme ne sprovode, Domljan ceni kako bi „uvođenje reda, najpre pravnog, bilo ugrožavanje vladajućih elita koje samo u postojećem stanju mogu da prosperiraju pa ne žele da ga menjaju”.

Ekonomisti ukazuju kako reforme moraju da se usmere u obračun sa sivom ekonomijom, velikom javnom potrošnjom i smanjenje zaduživanja, uspostavu efikasnog pravosuđa i vladavine prava umesto povremenog pospremanja zarad ispunjavanja uslova za nova kreditna zaduženja zbog kojih „tonemo u dužničko ropstvo”.

„Dužničko ropstvo iz kojeg ćemo se teško izvući biće razlog zbog koga ćemo rasprodavati sve što nam stoji na raspolaganju. Da bismo vraćali ono što uzimamo kroz kreditne aranžmane kako bismo sačuvali socijalni mir i isplaćivali plate preglomaznoj administraciji, prodavaćemo ono najvrednije u bescenje”, rekao je za portal „Buka” politički analitičar Almir Terzić.

Komеntari1
8bbe1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bozidar
Adis Arapovic - Da se polovina sive ekonomije u BiH zauzda, ne bi nam rrebalo kreditiranje MMF-a. Bozidar - A kad bi je zaudali i vi rekli - ne MMF-u lepo bi vas bombardovali ovog puta u paketu. Na ovoj planeti svi moraju da budu duzni ( osim onih najvecih). Ko vrati dug, organizuje mu se prolece a ko nece prolece dobije bombardovanje.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja