ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:46
ZAPOŠLjAVANjE U INOSTRANSTVU

Državne putokaze malo ko sledi

Iako pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje postoji Migracioni servisni centar koji pruža sve potrebne informacije u vezi sa legalnim procedurama pronalaženja posla u inostranstvu, njemu se obraća tek neznatni procenat onih koji odlaze na rad van granica naše zemlje
Autor: Katarina Đorđevićutorak, 21.02.2017. u 22:00
На порталу ЕУРЕС који обједињује све јавне службе за запошљавање у Европи, сваких шест месеци објављује се листа дефицитарних радника (Фото Д. Јевремовић)

Tokom protekle godine 1.145 osoba u Srbiji kontaktiralo je Migracioni servisni centar pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kako bi dobili informacije o mogućnostima legalnog zapošljavanja u inostranstvu. Iskustvo zaposlenih u beogradskom ogranku Migracionog servisnog centra govori da je najveće interesovanje za Nemačku, Švajcarsku i Austriju, ali sve veći broj naših ljudi posao traži i u skandinavskim i zemljama Ujedinjenih Arapskih Emirata.

–U 2016. godini usluge Migracionog centra Beograd koristilo je 345 osoba – 200 muškaraca i 145 žena. Mi, na žalost, nemamo povratnu informaciju koliko je ljudi otišlo, jer radnici nemaju obavezu da nas informišu da li su se zaposlili. Tu informaciju imaju samo ambasade koje izdaju radne i iseljeničke vize – kaže Miroslav Jović, savetnik za zapošljavanje u Migracionom servisnom centru.

Prema analizi ovog centra, najčešće im se obraćaju osobe sa završenom srednjom školom (36 odsto), zatim sa završenim osnovnim studijama (33 procenta) dok osoba sa završenom višom školom ima 12 procenata. Polovina radnika pripada starosnoj kategoriji od 31 do 50 godina, slede osobe koje imaju između 26 i 30 godina, a potom one do 25 godina. Svaki deseti radnik koji je tražio posao u inostranstvu u prošloj godini imao je više od 50 godina.

Procene demografa su da našu zemlju svake godine napusti oko 30.000 osoba, a prema Jovićevim rečima, veliki broj njih se u pronalaženju posla u inostranstvu oslanja na pomoć svojih rođaka u zemljama zapadne Evrope. Osim toga, esnafski sektori su izvanredno povezani, pa osobe koje se bave građevinskom ili lekarskom profesijom preko svojih kolega u inostranstvu dolaze do posla. Na žalost, neretko se dešava da radnici preko privatnih agencija za zapošljavanje završe kao jeftina i mobingovana radna snaga, o čemu svedoči i iskustvo naših radnika u „Samsungovoj” fabrici u Slovačkoj.

– Migracioni servisni centar je osnovan kako bi naši radnici bili informisani o legalnom odlasku u inostranstvo. Mi im objašnjavamo kako da apliciraju za posao, kako da na legalan način pronađu poslodavca i kako da dođu do ugovora o radu, jer se na osnovu tog ugovora pribavlja boravišna odnosno radna viza. Pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje radi sedam migracionih centara – osim u Beogradu, centri postoje i u Boru, Nišu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Kraljevu i Kruševcu, a najveći „promet” ima centar u Kruševcu”, naglašava naš sagovornik.

On podseća da su 2013. godine Savezna agencija za zapošljavanje Nemačke i Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije potpisale Sporazum o posredovanju u privremenom zapošljavanju srpskih radnika u Nemačkoj, čime su otvorene mogućnosti za zapošljavanje radnika za zdravstvenu negu u bolnicima i domovima za stare osobe na teritoriji Nemačke, a uskoro se očekuje potpisivanje sporazuma za angažovanje naših vozača.

– Više od dve trećine svih osoba koje su tokom prethodne godine kontaktirale Migracioni centar tražilo je posao u Nemačkoj, a za njom slede Švajcarska i Austrija. Zanatska zanimanja imaju najbolju „prođu” na tržištu zapadne Evrope a tokom prethodne godine posao su pronašle medicinske sestre i tehničari (51 osoba), a zatim slede vozači (49), zavarivači (12), diplomirani ekonomisti (12), mašinski tehničari (8), bravari (7), fizioterapeuti (7), doktori medicine (7), elektrotehničari (5), diplomirani biohemičari (4), moleri, farbari (4) i diplomirani farmaceuti (4). Evropska unija svakih šest meseci pravi novu „belu listu” odnosno listu deficitarnih radnika, a sve koji traže posao u inostranstvu upućujemo na portal EURES koji objedinjuje javne službe za zapošljavanje u Evropi, kaže naš sagovornik.

Miroslav Jović napominje da je elementarno poznavanje jezika uslov bez koga se ne može tražiti posao u Nemačkoj – dok savezna vlada traži A-1 odnosno početni nivo poznavanja jezika, svaka nemačka pokrajina odlučuje koji nivo znanja jezika je potreban. To važi i za Švajcarsku i Austriju ali i za skandinavske zemlje – Švedsku i Norvešku. Ove zemlje traže da se početni nivo jezika savlada u zemlji porekla a ispit poznavanja jezika polaže se u zemlji u kojoj se traži posao.

 

Eksploatacija radne snage kao krivično delo

Udruženi sindikati Srbije "Sloga" zahtevaju od države i njenih institucija da odmah i svim raspoloživim mehanizmima zaustave svaku dalju eksploataciju naših radnika u inostranstvu, navedeno je u jučerašnjem saopštenju.

„Smatramo da država i vlast moraju odmah da upotrebe sve raspoložive mehanizme zaštite svojih građana i da preko Ministarstva spoljnih poslova traže i zahtevaju da država domaćin u kojima se naši radnici zlostavljaju - zaustavi i krivično goni sve one koje ih tamo odvode, a onda uslovljavaju i najbrutalnije eksploatišu kao roblje, poručuju iz „Sloge”, povodom obelodanjenog slučaja naših radnika u Slovačkoj.

Iz ovog sindikata predlažu hitnu izmenu Krivičnog zakona Srbije, odnosno uvođenje krivičnog dela „Eksploatacija radne snage”:

„Pojedini vlasnici kapitala i agencija za zapošljavanje i u Srbiji svesno i nekažnjeno vrše torturu nad radnicima, upošljavaju ih bez ugovora o radu ili ih krše, teraju na neplaćen prekovremeni rad i ne isplaćuju zarade u skladu sa zakonom”, navedeno je u saopštenju.

R. D.


Komentari8
38e63
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran
Ne znam drzavu koja ima legalno trazenje posla za svoje gradjane van svoje zemlje. Retko ko hoce sam sebe da unistava. A sto se tice toga da to niko ne koristi...Pa sta to drzava ume posebno dobro da uradi za mene, kad ja moram iz nje da idem?
Srdjan ,zrtva tranzicije ,zrtva pogresne politicke opcije, zrtva preambiciozne supruge ...
Da li postoji u Srbiji neka instanca koja upucuje ,savetodavnu ulogu ima,gde i kako dobiti posao u struci bez stranacke knjizice, kako preziveti sa dvoje maloletne dece, postenim radom i platiti racune, kako sacuvati zdrav razum, dakle ne poludeti ,i na koji nacin sacuvati porodicu ,dostojanstvo ,autoritet roditelja osmeh na licu, vedar duh... ....
Koстас Гасопулос
Добар је тај Миграциони центар Београд, у улици Косте Абрашевића на Звездари, али је још боље Немачки информациони центар за миграције који се налази у канцеларији до овог првог. Ту код Немаца добијете од саветнице Снежане инфорације и услугу целу да вам памет стане. Тако нешта детаљно нисам добио ни од једног службеника домаћег. Све се полако и детаљно објасни а ту добијете и потезе како ће се видети конкретан оглас на главном сајту немачког бироа за запошљавање. Саветница Снежана говори немачки па ако га слабије знате као ја онда она да помоћ како треба да се припреми радна биографија а да то буде како тамо у немачком бироу траже саветници. Детаљно објасни шта се прво ради па ако имате проблем опет може да се јавите њој сваког радног дана. Мени је много више знано шта ми је сада чинити него пре разговора са Снежаном, а тако су задовољни и моји колеге возачи из ГСП. Пошто ће ускоро и овај споразум са Немачком око возача, идите до њих да помогну док не крене гужва.
Karaklajic Dobro
Ko sa ovom zemljom nesto ima sve mu se o glavu lupa , birokratija od zemlje je napravila sarenu lazu i za to narod masovno bezi od ovih hm
Koстас Гасопулос
Жао ми је да је неко уопштио и бирократом назвао саветнике из Миграционог центра Београд и Немачког информационог центра. Тамо су људи изузетни, ни слова од бирократа већ вам дају и последњу информацију која може да помогне. Ту се на столици пред саветницом Снежаном осећате да сте прешли границу и да сте у Немачкој. Осећате се као да је то немачка служба за запошљавање, а не тек немачки информациони центар за миграције. Видите и сами па тек онда пишите, а они који су уз њихову помоћ отишли у Немачку треба да Политици напишу колико су им ти људи помогли својим радом.
Preporučujem 9
Gustav Floberka
To što mu se niko ne obraća nikako ne znači da je taj centar beskoristan nego na protiv. Treba ga još dodatno kadrovski ojačati, jer nije lako 2 puta godišnje praviti liste deficitarnih zanimanja kopiranjem iz evropskih cirkulara... (sarkazam) Nego da taj centar počne da pravi spisak zanimanja koja nikom u Evropi ne trebaju, a na prvo mesto neka stave: "Migracioni serviser" (opet sarkazam)

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja