utorak, 28.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:32

Ljubomiru Simoviću uručena nagrada „Dositej Obradović”

Dositej, uz Steriju, zauzima posebno mesto, oni su orijentiri i putokazi, ne samo kad je u pitanju naša književnost, nego i kada je reč o sudbini i istoriji našeg naroda, našeg jezika i naše kulture, istakao je Ljubomir Simović
Autor: Zoran Radisavljevićutorak, 21.02.2017. u 23:55
Са свечаности у САНУ (Фото Н. Неговановић)

U svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti, nagrada „Dositej Obradović”, koju dodeljuje istoimena Zadužbina, uručena je Ljubomiru Simoviću (1935), pesniku, dramskom piscu, romanopiscu, esejisti, akademiku SANU. Nagradu, koja se sastoji od plakete s likom Dositeja Obradovića, povelje i novčanog iznosa, uručio je prof. dr Dušan Ivanić, predsednik Upravnog odbora Zadužbine „Dositej Obradović”. Žiri je radio u sastavu: Vojislav Jelić (predsednik), Slavko Gordić, Marko Nedić, Dragan Simeunović i Mirko Vasiljević.

O nagrađenom pesniku besedio je prof. dr Radivoje Mikić. Od objavljivanja prve pesme Ljubomira Simovića, pesme „Balada o običnom čoveku”, podseća Mikić, prošle su šezdeset i četiri godine i opus Ljubomira Simovića je u ovom času složen, složen na onaj način na koji su bili složeni opusi naših velikih pisaca između dva svetska rata, pisaca kakvi su, pre svega, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Rastko Petrović i Momčilo Nastasijević. Kao što su oni sa lakoćom sa poezije prelazili na prozu, sa kratkih oblika na one koji su suštinski epski ili dramski, sa čisto fikcionalnih ostvarenja na ona koja podrazumevaju i dokumentarnu podlogu, tako je to činio i Ljubomir Simović, krećući se od lirskih medaljona, kao što je, primera radi, „Vidik u Aušvicu” ka poemi, kao što je, recimo, „Subota”, dramama, kakve su „Čudo u Šarganu” i „Putujuće pozorište Šopalović” i specifičnom obliku romana-hronike, kakvo je „Užice sa vranama”, ispisujući usput i esejističke tekstove, tumačeći dela likovne umetnosti, komentarišući vrlo raznolike pojave u našem javnom životu, krajem prošlog i početkom ovog veka, kada su se sistemi vrednosti survavali pred našim očima. I mada je u ovom času opus Ljubomira Simovića veoma raznovrstan, nema sumnje da je poezija nukleus Simovićevog dela, ona tačka iz koje sve polazi i u koju se sve vraća, tačno onako kako je rekao August Vilhelm Šlegel ističući da je poezija „zajedničko središte svih umetnosti, u koje se one vraćaju i iz kojeg ponovo izlaze”.

A kad god govori o poeziji Ljubomira Simovića, dodao je Mikić, kritičar mora da zazebe, i to ne samo zbog odgovornosti koju i inače nosi njegov zadatak, već i zbog toga što izlazi na proveru pred autora koji je, između ostalog, napisao i jednu od najboljih esejističkih knjiga – „Duplo dno”. Ovu knjigu je Simović objavio u nekoliko verzija (u prvom izdanju, „Prosveta”, Beograd (1983), ona je sadržala samo deset eseja, u drugom izdanju, u okviru Simovićevih dela u pet knjiga, SKZ, BIGZ, „Prosveta”, „Dečje novine” (1991), nju već čini 21 ogled, dok je u trećem izdanju, „Stubovi kulture” (2001), knjigu činio 31 ogled, a u okviru Odabranih dela Ljubomira Simovića u dvanaest knjiga, izdavač „Beogradska knjiga” (2008), u „Duplom dnu” obrela su se 34 ogleda ). Ovaj inventar izdanja i broja ogleda ima za cilj samo jedno – da ukaže na stepen Simovićeve privrženosti jednom zadatku koji nije primaran zadatak pesnika, ali se tiče i tumačenja pesničke veštine, u rasponu od usmenog pesništva do stvaralaštva naših savremenika, kao što je, primera radi, Milosav Tešić, i ukazivanja na ulogu pesništva u kulturi.

U svom slovu, nagrađeni pesnik je rekao da je velika čast postati dobitnik nagrade koja nosi ime Dositeja Obradovića. U mnoštvu naših starih pisaca, čijim se delima često vraćamo, Dositej, uz Steriju, zauzima posebno mesto. Njih dvojicu Simović doživljava kao pouzdane orijentire i putokaze, ne samo kad je u pitanju naša književnost, nego i kada je reč o sudbini i istoriji našeg naroda, našeg jezika i naše kulture. O Steriji je pisao u nekoliko prilika, dok se Dositejem i njegovim delom temeljnije bavio kada je pisao pogovor za njegovu knjigu „Život i priključenija”, koja je, zajedno sa „Pismom Haralampiju”, objavljena 1989. godine u Nolitovoj biblioteci „Srpska književnost”.

Već iz naslova tog pogovora – „Dositej na konju Belerofontovom” – može se zaključiti da je u tom tekstu Simović posebnu pažnju posvetio istraživanju estetskih i pesničkih vrednosti dela. Čitajući Dositejeva dela, kaže Simović, na svakoj stranici, nalazio je dokaze da nisu u pravu oni koji su, kao Vladan Desnica, tvrdili da je propovednik u Dositeju ugušio pesnika, a da su u pravu oni koji su, kao Vojislav Đurić, zaključivali da „takvu prozu – nabreklu, duhovitu, sugestivnu – mogu da požele i veliki umetnici”.

U muzičkom programu učestvovali su Katarina Jovanović i Gudači Lola klasik. Program je vodila Rada Đuričin.


Komentari5
dd0e9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan
Neverovatno koliko ovaj covek voli da prima nagrade! Upumpavanjem stade veci od Miodraga Pavlovica, Ivana V.Lalica, Stevana Raickovica.Gospodin Simovic je naslagao u naramke nagrada vise od sve trojice zajedno, na primer. Ali tasnina je cudo.
Jovan
Citao sam poeziju Simovica jos iz uzickih dana koju je objavljivao po zavicajnim casopisima mladi komentatoru u sigurnoj zavetrini pseudonima. A sto se pohlepe kolekcionarstva tice tu ne bih imao sta da dodam. Na posletku navedite jedan argument zasto bih ja , pobogu, zavideo Simovicu , samo je uporedjena opsta pumpacina i lakorukost primanja nagrada sa, po mom utisku, daleko znacajnijim pesnicima.
Preporučujem 6
циник овдашњи
Завист је Јоване још веће чудо. Мада ми не иде у главу како Ви можете да завидите једном Љубомиру Симовићу, великану српске књижевности, којега цео (културни) свет зна, док за Вас не зна нико, а тако ће и остати довека, једноставно нисте иста категорија. Али демократија нам је дала могућност да свако може да каже своје мишљење, Ви о Љубомиру Симовићу а ја о Вама. Наравно, више бих волео да се препиремо око његове поезије али, не знам зашто, имам утисак да је нисте читали.
Preporučujem 1
Vladija Sarac
Dr Wongar, ovaj clanak je o poznatom pesniku Ljubomiru Simovicu, a ne o vama. Od kako ste dobili pocasni doktorat (Univerziteta u Kragujevcu!!), ne prestajete da se hvalite na stranicama Politike. Cudo da niste po stoti put pomenuli nebulozu da ste predlozeni za Nobelovu nagradu... Vec smo milion puta culi vase tuzbalice
Dr.Sreten Bozic -Wongar
U redaciji "Vesti " u Uzicama gde sam 1956 radio kao reporter sa nama je bio tokom letnjeg raspusta i studen filozofije Ljbomir Simovic,nesto mladji . Pokorovitelj lista bio je Slobodan Penezic. Penezic je za sebe i svoje kolge iz Udbe napravio veliki letnjikoac na Tari. Napisao sam o tome opsirniju reportazu koja je stampana u Tutistickoj Stampi ,Beograd. Dobio sam momentalni otkaz i unet u Crnu Listu - Zabranjeno mi je stampanje dozivotno.Ilegalno sam pobegao preko granice i peske otisao za Pariz gde sam dobio politicki azil.U Australiju sam stigao 2 godine kasnije kao raseljeno lice . Umesto pasosa imao sam ceduju od Francuske policije na kojoj je pisalo." Ova osoba tvrdi da se zove Sreten Bozic..." Nisam znao ni reci Engleskog jezika.... 5 godina kasnije zakucao sam na vrata Austraskog knjizevnika Alan Marshall-a da me uci da budem pisac.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja