utorak, 21.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43
INTERVJU: KRISTIJAN DANIJELSON, generalni direktor za proširenje Evropske komisije

Nema plana B, budućnost Srbije je u EU

Neopravdani su strahovi da bi u vrednovanju rezultata Beograda na evropskom putu prevagu mogli da odnesu politički razlozi
Autor: Biljana Čpajaksreda, 22.02.2017. u 22:00
(Фото Европска комисија)

Nema sumnje u to da je Evropska unija čvrsto posvećena evropskom putu Srbije. Budućnost EU je sa Srbijom i budućnost Srbije je u EU.

Ovo je, kako tvrdi Kristijan Danijelson, generalni direktor za proširenje Evropske komisije, osnovna poruka koju želi da donese u Beograd, gde će sa srpskim zvaničnicima danas razgovarati o evropskoj integraciji zemlje.

Danijelson, koji je praktično drugi čovek EK, iza komesara Johanesa Hana, kaže, u intervjuu „Politici” da mora da pohvali Srbiju „zbog dobrog napretka” ostvarenog do danas.

Podsetivši da je šest poglavlja otvoreno (uključujući dva osnovna o vladavini prava), a jedno i zatvoreno, ocenjuje da rad na drugim poglavljima napreduje stabilnim tempom.

„Dobri su izgledi da će nekoliko njih biti otvoreno u 2017. godini, uključujući i ona na međuvladinoj konferenciji planiranoj za 27. februar”, ističe Danijelson.

Mada mu je razumljivo što se otvaranje ili zatvaranje poglavlja često posmatra kao merilo na osnovu kojeg se može proceniti napredak u pristupnim pregovorima, ipak ukazuje da ovaj proces nije samo tehničke prirode. „Reč je o reformi zemlje za dobrobit njenih građana, o doprinosu regionalnoj saradnji, miru i stabilnosti. Reč je o pripremi bolje budućnosti za Srbiju”, naglašava ovaj evropski funkcioner, inače Šveđanin.Da li je, kako se smatra u Srbiji, sigurno otvaranje poglavlja 26 i kakav je stav u EU u pogledu poglavlja 20 i 29, za koja Srbija tvrdi da je u potpunosti spremna?

Države članice dale su svoje zeleno svetlo za otvaranje i privremeno zatvaranje poglavlja 26 o obrazovanju i kulturi. Komisija je obavila svoj deo posla i podnela Savetu dokumenta koja zovemo Nacrt zajedničke pozicije za oba poglavlja: 20 – Preduzetništvo i industrijske politike i 29 – Carinska unija.

Sad je na državama članicama da odluče da li će se i kada će se otvoriti ova poglavlja. Moramo uzeti u obzir da je obično potrebno nekoliko nedelja, a ponekad i meseci, a imati poglavlja 20 i 29 spremna za otvaranje pravi je izazov jer je tehnička rasprava počela tek u drugoj polovini januara. I normalno je da bi to moglo da potraje. Ovo su ozbiljne odluke. Na primer, nakon pristupanja Srbije, spoljne granice zemlje biće spoljne granice EU. Vi ćete, dakle, razumeti razloge zbog kojih države članice žele da pažljivo sagledaju ova pitanja.

Majkl Davenport, šef delegacije EU u Srbiji, nedavno je izjavio da bi Srbija u ovoj godini mogla da predstavi pregovaračke pozicije za 13 poglavlja. Koliko je to, po vašem mišljenju, realno?

U stvari, šef delegacije je izjavio da je Srbija pozvana od strane EU da predstavi svoju pregovaračku poziciju na velikom broju poglavlja. Na Srbiji je da odlučuje o dinamici podnošenja ovih pozicija. Shvatićete da se ove brojke vremenom menjaju u zavisnosti od promena realnosti na dnevnom nivou. Pristupni pregovori nisu trka. Niko ne želi da odloži stvari bez razloga; međutim, ono što je ključno jeste kvalitet reformi koje prate otvaranja i zatvaranja poglavlja. I planiranje i sprovođenje dobrih reformi može potrajati.

Ovde postoji strah da se prevashodno neće vrednovati reformski potezi koje zemlja pravi na putu ka EU, već da će prevagu odneti politički razlozi...

Dozvolite mi da budem direktan: takvi strahovi su neopravdani. Pomenuo sam da je budućnost Srbije u EU. Ne postoji plan B. Srbija treba da nastavi da napreduje u oblastima koje pokriva svako poglavlje. Istovremeno, Srbija treba da obrati posebnu pažnju na reforme u oblasti vladavine prava. One su toliko fundamentalne da države članice očekuju da vide stabilan napredak tokom čitavog puta; ne možemo i ne treba da ostavimo posao za kraj procesa. U istom duhu, Srbija treba da postigne stabilan napredak u normalizaciji odnosa s Kosovom. Ovo je takođe veoma važno: nedavni događaji nisu pogodovali tom smeru. Poslednje, ali ne i najmanje važno – Srbija mora da radi na regionalnoj saradnji, miru i stabilnosti.

Mogu da pohvalim Srbiju zbog njenih dostignuća u svim ovim oblastima do sada i da naglasim da je sve ovo navedeno u pregovaračkom okviru Srbije i da je bilo kristalno jasno od samog početka. Ne predstavlja „političke razloge”.

Poznat je i stav Brisela da su koraci u dijalogu s Prištinom „direktno povezani s napredovanjem u pregovorima o članstvu”. Ko prvi treba da povuče potez ka formiranju Zajednice srpskih opština?

Već sam pomenuo da je napredak Srbije u normalizaciji njenih odnosa s Kosovom važan faktor za tempo pregovora o pristupanju. Takođe je ključ za svakodnevni život svih zainteresovanih građana i za stabilnost u regionu.

Nekoliko važnih tema trenutno se razmatra u dijalogu, uključujući osnivanje Udruženja/Zajednice srpskih opština.

Srbija i Kosovo već su postigli značajne sporazume o ovoj asocijaciji/zajednici u aprilu 2013. i avgustu 2015. godine. Kosovo treba da da mandat menadžmentu koji je imenovan u junu 2016. da pristupi izradi Statuta ovog Udruženja/Zajednice.

EU će nastaviti da blisko prati kosovsko i srpsko angažovanje u normalizaciji odnosa, tako da obe strane mogu da nastave na svojim evropskim putevima, izbegavajući da jedna drugu blokiraju.

Kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj izjavio je da će Kosovo ove godine podneti zahtev za status kandidata za članstvo u EU. Može li Kosovo to da učini, ako se ima u vidu da postoje zemlje članice EU koje ga ne priznaju?

EU pridaje veliki značaj svojim odnosima s Kosovom i kosovskim reformama koje se odnose na EU. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Kosova stupio je na snagu 2016. godine, kao prvi sveobuhvatni okvir za bliži politički dijalog i ekonomske odnose. Zbog toga, sada je prioritet Kosova implementacija SSP, vođena Agendom evropske reforme, u cilju daljeg jačanja svoje vladavine prava i reforme svoje ekonomije.


Komentari55
1bd0b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

vidan lazarevic
srbiju je ,,put u EU ,, kostao vise neg o nato bombadovanje !!! Drzava opljackana i rasturena, narod zatrovan kojekavim nebulozama,skolstvo,zdravstvo, unisteni,jedina sreca u ovoj nesreci je da i taj neoliberalizam puca po svim savovima u zemljama iz kojih je potekao. Svaki normalan covek najezi se kad cuje da eu nema alternativu, ovi europejci su prevazisli komuniste !!!!
EU standardi spašavaju Srbe
Samo sa EU standardima mi možemo da pobedimo NEOkomuniste NEOustaše koji i dalje vladaju Srbijom, na sličan način kao u vreme Tiita i Tuđmana: izvuci glupe Srbe i stavi ih u Parament, da se narod smeje, a tajkuni da kradu !! !
Preporučujem 2
pera detlić
Unija kojoj se granice ne znaju predlaže Srbiji kojoj se granice još manje znaju da se ujedine X*Y=Z
Џејми Шеј
@Milivoje Radaković - ako ima sopstvene krivice molim Vas obavestite nas za sta smo krivi da ne zivimo u neznanju. Zasto je kriva mala Milica Rakic? Zasto deca na varvarinskom mostu itd? Ako ste Vi licno krivi zbog bombardovanja, ne morate da nam kazete - nije vazno oprosteno vam je.
gari
Nije oprošteno i nije zaboravljeno !!!
Preporučujem 2
jednostavno i dobro svima
Građani Srbije bi danas na referendumu izglasali hitan ulazak u EU , ali samo zajedno sa Srpskom, severom Kosova i ZSO.. Takva "realna" Srbija bi garantovala mir na Zapadnom Balkanu.
Бокељ
Није лоша та твоја "РЕАЛНА" Србија са 9 милиона становника, али да јој додамо и малену Црну Гору
Preporučujem 2
Maja Medić
Da su oni to zaista planirali - ne bi nas bombardovali. Zamajavaju nas verovatno zato da zaboravimo tražiti odštetu.
Боривоје Банковић
Ако сте ВИ ЛИЧНО криви за нешто што је довело до бомбардовања, можете то слободно да поделите с нама осталима. Разумећемо. Догоде се човеку и горе ствари, па живот иде даље. Са друге стране, ЈА ЛИЧНО нисам крив ни за шта. А нису ни чланови моје породице, а смео бих да се закунем да није нико од мојих пријатеља и познаника. Можда грешим за некога од њих, наравно, али вероватноћа за тако нешто није велика. Колико сам ја разумео из пропаганде током тог рата, племенити НАТО није бомбардовао нас, него Милошевића и његову војску и полицију. Истог Милошевића због кога сам ЈА провео деведесете на улицама демонстрирајући, док га је Бил Клинтон тапшао по рамену у Дејтону и називао га "фактором стабилности на Балкану", кад му је то одговарало. Зато пустите ту причу о НАШОЈ колективној кривици. И још једном: немам ништа против да ВИ платите дневнице и амортизацију агресору; ЈА и многобројни Срби смо учинили све људски могуће да до сличних ствари не дође и јесмо бомбардовани без сопствене кривице.
Preporučujem 14
Milivoje Radaković
Za šta odštetu, Majo? Je l' mislite da bismo taj spor dobili na sudu? Pre će biti da bismo morali da platimo municiju, gorivo, amortizaciju letelica i dnevnice za pilote i podršku... Najsimpatičniji su mi ovi likovi koji sami sebe uveravaju kako smo bombardovani bez sopstvene krivice, "nepravedno i ničim izazvano".
Preporučujem 7

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja