utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:21

Jedanaest hrastova i dve kuće

Tristogodišnji hrastovi i dve nešto mlađe Ristanovića kuće gledaju se i pitaju: ko li će koga nadživeti
četvrtak, 23.02.2017. u 16:35
Храстови под заштитом препуштени сами себи Фото Б. Ломовић

Gornji Milanovac – Kad se porodica Slović doselila iz Koprivne, sela između Brodareva i Sjenice, u Grabovicu pod Rudnikom, sagradila je novo stanište u hrastovoj šumi. Bilo je to pre 250 godina. Hrastovi su davali građu, ogrev, žir za svinje i štitili od vetrova. Od te šume je do danas preživelo 10 stabala: osam granica i dva cera; starost im se procenjuje na oko trista godina. Bilo ih je donedavno jedanaest, ali se jedna granica sasušila. A ni oni ne bi dočekali 21. vek da braća Milomir i Previslav nisu, pre četiri decenije, predložili Republičkom zavodu za zaštitu prirode da hrastove uzme u zaštitu kako bi ih sačuvali od sekire potomaka.

– Zavod je uvažio predlog moga strica i oca i naložio Skupštini opštine u Milanovcu da zaštiti preostale hrastove koji „predstavljaju ne samo spomenik prirode, već i spomenik nekadašnjim šumskim zajednicama hrasta” koji su bili rasprostranjeni u Šumadiji. Rečeno je i da su interesantni za nauku. Skupština je prihvatila razloge Zavoda i, 14. aprila 1978. godine, hrastove stavila pod zaštitu – pokazuje nam originalno rešenje Rodoljub Ristanović (82).

U rešenju o zaštiti navedeni su precizni podaci o svakom drvetu: visina, obim stabla i starost, uz konstataciju da su „zaštićena stabla dobrog zdravstvenog stanja, vitalna su i plodonosna”. Takođe se ističe potreba da se preduzmu konzervatorski radovi, čišćenje od suvaraka, dezinfekcija protiv fitopatoloških oboljenja i štetnih insekata.

– Nažalost, hrastovi su odavno prepušteni sami sebi, šiblje ih je okupiralo, a kod pojedinih se, pri zemlji, već javlja i trulež. Pogledajte, sad ih je deset živih, ovaj najkrupniji se potpuno osušio, ali stoji uspravno i još će dugo tako ostati. Inače, ovi hrastovi, granica i cer, mogu da dožive i do trista godina, a pojedine vrste kao lužnjak i do petsto godina, kakav je bio onaj na Savincu koji je, nedavno, uz veliku medijsku buku, posečen zbog auto-puta – priča nam šumarski inženjer Milivoje Mihailović, zaposlen u „Srbijašumama”.

U Grabovici niko se više ne preziva Slović, ali ih ima u njihovom zavičaju Koprivni. Rodoljub nam je i tu zagonetku odgonetnuo:

– Najpoznatiji Slović se zvao Obrad, bio je jedan od viđenijih ustanika na zboru u Takovu na Cveti 1815. godine. Došao je iz Koprivne u Grabovicu kao dete. Poginuo je u ustanku, ne zna se kada i gde. Po njegovom unuku Ristanu, u 19. veku, svi Slovići su se prekrstili u Ristanoviće – mora da je za to postojao neki jak razlog.

Rodoljubovo domaćinstvo je na mestu na kojem su Slovići zakopali prvi temelj po doseljenju. Vremenu još odoleva kuća stara oko dvesta godina, uprkos što je plamenom sa otvorenog ognjišta tri puta paljena. U njoj je živeo ustanik Obrad, a izrodila je nekoliko generacija Slovića i Ristanovića. Kraj nje je, 1905. godine, nikla nova, i to je u selu prva kuća sa odžakom. Ispod njenog krova su izašle četiri generacije Ristanovića. U njoj se još čuva i hrastov krevet. Rodoljub tvrdi da je star koliko i kuća, istesan je sekirom i bez ijednog je metalnog klina. Domaćin najradije na njemu spava.

I tako, dve kuće, nad kojima se povremeno vije dim, i deset hrastova (jedan se, rekosmo, osušio), koji još rastu, listaju i rađaju žirom, jedni kraj drugih, gledaju se i pitaju: ko li će koga nadživeti. O kućama brine domaćin, a nekim od hrastova bi život mogao da produži fitopatolog, kako je i naloženo u rešenju o zaštiti prirodnog spomenika, ali je do sada ostalo mrtvo slovo na papiru.

Boško Lomović


Komentari0
292b0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja