subota, 23.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:59
INTERVJU: Gorčin Stojanović, reditelj

Pozorište počinje tamo gde prestaje pravosuđe

Don Žuan, u slavnoj pohvali licemerju, kaže da će, navukavši masku licemerja, suditi drugima, lepo govoriti samo o sebi, goniti svoje neprijatelje svim sredstvima
Autor: Borka Golubović-Trebješaninčetvrtak, 23.02.2017. u 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Barokna Molijerova priča „Don Žuan” zasnovana na legendarnom liku istoimenog zavodnika biće prvi put izvedena u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u režiji Gorčina Stojanovića. Premijera je u nedelju uveče u 20 sati na sceni „Ljuba Tadić”.

Stojanoviću, koji je potpisao i scenografu, ovo je ujedno sedma predstava koju je režirao u svom matičnom pozorištu.

Delo je preveo Mladen Leskovac, kostimograf je Lana Cvijanović, scenski pokret uradila je Sonja Vukićević. Don Žuana tumači Vojin Ćetković, a Zganarela Sergej Trifunović.

U glumačkoj ekipi su i Vojislav Brajović, Anđelika Simić, Marko Baćović, Goran Daničić, Jovana Gavrilović, Dubravko Jovanović, Milica Janevski, Slobodan Tešić, Sonja Vukićević i Katarina Jovanović.

 

„Don Žuan” zauzima posebno mesto u Molijerovom pozorištu. Don Lujev sin je vrhunski obmanjivač, čak i mnogo više od toga. Ne plaši se da će biti otkriven, on se zapravo igra. U kojem segmentu će predstava napraviti kopču sa aktuelnom stvarnošću? Zašto nas „Don Žuan” i dalje provocira?

Don Žuan, u slavnoj pohvali licemerju, jednom od najvažnijih tekstova naše civilizacije, kaže da će, navukavši masku licemerja, suditi drugima, lepo govoriti samo o sebi, goniti svoje neprijatelje svim sredstvima i sve meriti isključivo svojim merilom.

U ovom času ne mogu da zamislim ništa što bi bilo veća „kopča sa aktuelnom stvarnošću”, kako kažete. No, kako se bavim pozorištem, a ne „publicističkim teatrom” koji je sada dominantan, na radost žurnalista i njihovih jataka, to je sasvim moguće da zarđale kašike jednoznačnosti neće kopati prazne površine pogleda onih koji u pozorište dolaze onako kako izlaze na društvene mreže.

Oni koji dođu po poeziju u teatru, a poezija je, ako je, oštri uvid u čovekove mogućnosti, imaće, čini mi se, rašta doći na ovu predstavu. Pozorište je neprestano ukazivanje na čovekovu nesavršenost i uteha zbog nje. Ako se teži majstorstvu, ako mu se približava, onda ono ispunjava svoju svrhu.

Za mene, sasvim lično, ova predstava predstavlja dijalog sa jednim mojim ranim radom, sa Šekspirovim „Hamletom”, kojeg sam pre 25 godina radio na istom mestu.

Fudbal je kao teatar
Veliki ste poklonik sporta. Fudbal je slika društva. Kako fudbal danas odražava naše društvo?Fudbal je, kao i teatar, integralni deo društva. Ne njegova slika, nego njegov sublimirajući deo. Fudbal je, kao i teatar, igra. Smisao igre je da sama sobom proizvodi emociju i značenje, čulno i intelektualno zadovoljenje potrebe za uvidom u čovekovu situaciju. U fudbalu se vidi čovek među drugim ljudima. Otud je to kondenzovani deo društva. Otud važnost i veličina fudbala. I teatra.

Kao što sam mislio da je veoma važno da u tadašnjem uzrastu, sa 26 godina, režiram tu temu, tako sam sada, u ovom dobu, osećao preki nalog „unutarnjeg” vremena da se osvrnem na temu Don Žuana.

Između stoje Šekspirovi Ričard i Timon, Alsest iz „Mizantropa”, ali i Vedekindova Lulu, muški i ženski likovi kojima sam se bavio, a koji nose neke od tema koje se, u toj pustolovini koja je počela Hamletom, na izvestan način okupljaju u temi predstave po Molijerovom „Don Žuanu”.

 

Donžuanstvo je jedan od najstarijih i najrasprostranjenijih zapleta u istoriji i kulturi. „Don Žuan” se bavi religijom, iznosi različita mišljenja o ženama, lepoti, egzistenciji... Imamo li pravo da govorimo o „Don Žuanu” kao mitu?

Don Žuan, uz Edipa, Hamleta, Don Kihota i Fausta, predstavlja temelj naše civilizacije u svakom smislu. Otud je njegov uopštavajući karakter, otud možemo govoriti i o mitu. Ali, mi se bavimo čovekom, konkretnim čovekom, tačnije konkretnim ljudima.

Molijerov „Don Žuan” je priča o kraju i smislu, eshatološka i teleološka stvar, dakle. Možda i teološka, za onoga koji ume da čita. Lepota Molijerovog teatra, baš kao i Šekspirovog, počiva u slobodi mešanja visokog i niskog registra. O velikim stvarima govori se iz više uglova, one se osvetljavaju svetlom istine i bojama laži, a uvek i samo: igrom.

Igra je ono što zovemo „telos”, svrha pozorišta. Ne postoji samosvrhovitost igre, jer igra je uvek i značenje. Konačno značenje određuje publika.

 

Don Žuan koji ima veliki potencijal preobražavanja je i danas moćan lik. Iščitavajući ovaj Molijerov komad teško je izbeći i ličnu zapitanost. Ko je, odnosno ko su Don Žuani naših dana?

 Don Žuan je, poput Hamleta ili Edipa, pomalo svako od nas. U tim velikim delima, uvek postoji nešto od „evrimena”, svatkovića, kako su ga nekad zvali, nemačkog „jedermana”.

Svi u sebi imamo mogućnosti, pa i donžuanske. Ukoliko, dakako, u Don Žuanu, vidimo duh nemirenja i nepristajanja, ali i narcističke samozagledanosti.

 

„Samo pomoću licemerja čovek može da se izbori sa porocima u vremenu u kojem živimo...”  Nasuprot Don Žuanu, Molijerov Zganarel je častan i razborit čovek. U čemu je njegova veličina, moć trajanja? Na šta nas upozorava?

Predstavu gledamo kroz očište Zganarelovo. Ali, on nije amnestiran od greha licemerja. Nije niko. Na kraju, možda, on nešto nauči.

Ako je, a u našoj predstavi jeste, suštinska tema iskanje slobode, onda ono što Zganerel nauči predstavlja nadu i za nas. Zganarel i Don Žuan su dve mogućnosti jednog čoveka.

 

„Siromasi imaju mnogih potreba, potrebe ne znaju ni za kakve zakone. Ko živi bez zakona, živi kao divlja zver”. Kako bi se Molijerovi junaci snašli u našoj eri zakona i normi? Gde ih vidite u današnjoj „nomenklaturi”?

Ne znam. Verujem Šileru da pozorište počinje tamo gde prestaje pravosuđe. Zato se i bavim teatrom.

 

„Gluma nije trka na stotinu metara”. Da li pozorište gubi na značaju u ovoj eri rijalitija, najezdi estradnih zvezda? Kakva je budućnost pozorišta?

Pozorište, u estetskom, a to znači u ontološkom smislu, ne ugrožava ništa osim njegovo pristajanje na to da bude ugroženo. U svakom drugom smislu ugrožava ga ono što ugrožava i celo društvo: rđava politika.


Komentari4
dd8a2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ivana
Odlican intervju. Gorcin je reditelj autenticnog senzibiliteta i sve sto je radio do sada ima vrednost. Andriceva Gospodjica u njegovoj reziji je pravi primer dubokog, viseslojnog, magicnog umetnickog teatra. Raduje vest o novoj predstavi!
Деда Ђоле
Овај Дон Жуан, који каже да ће, навукавши маску лицемерја, судити другима, лепо говорити само о себи и гонити своје непријатеље свим средствима, врло подсећа на пилота српског авиона.
Grmeč
Jel to onaj Gorčin što je talio lovu sa Cvejom?
belen
Na ovaj vapaj G.Stojanovića o licemerju, moguće i nepotizmu, kadriranju i sličnim marifetlucima vlasti, a on je u svemu tome „puki naivac“, nameće se poruka reditelju u Horacijevom duhu: Mutato nomine de te fabula naratur-tj. Obrni ime priča je o tebi. Opširniji citat Horacija glasi: „O zašto stalno kudiš Tantala sa čijih žednih usana voda neprestano izmiče, obrni ime priča je o tebi“. Stojanović je lamentirao npr. zašto se iz Gradskog budžeta Beograda finansirao koncert Madone, verovatno misleći da bi trebalo pomoći njegovu „kultnu“ seriju Lisice. A istina je da nijedno od ova dva „umetnička dela“ ne vredi ni pola lule duvana.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja