sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:16
EU FINANSIRA PROJEKAT NAUČNIKA IZ KRALjEVA

AMADAM lansira Srbiju u trodimenzionalnu Evropu

Tim dr Snežane Ćirić Kostić istražuje zamor materijala kod 3D štampanih proizvoda koji se sve više koriste u medicini, automobilskoj i vazduhoplovnoj industriji
Autor: Sandra Gucijančetvrtak, 23.02.2017. u 22:00
Снежана Ћирић Костић показује победничке моделе младих дизајнера и инжењера са конкурса „НеМогући дизајн” израђене на 3Д штампачу (Фото С. Гуцијан)

Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu, zajedno sa partnerima sa Univerziteta u Bolonji i preduzećima iz Italije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, predstavio je juče u Beogradu projekat AMADAM, jedan od samo 10 odsto koliko je Srbiji odobreno u okviru najvećeg programa za finansiranje nauke u Evropi „Horizont 2020”.

Na Bolonjskom univerzitetu su traženi doktorandi iz Srbije
Dr Đanđakomo Minak, profesor mašinskih elemenata na Fakultetu za industrijsko inženjerstvo u Univerziteta u Bolonji, za naš list demistifikuje opšte poznatu „činjenicu” da se ovde ne studira po Bolonjskoj deklaraciji.
– Naravno da su studije prilagođene „bolonji”, logično je da mi prednjačimo po tome u Evropi budući da je ovde potpisana i deklaracija. Nezahvalno je pitanje da uporedim studente pre i posle uvođenja novog sistema studija, jer uvek dobijate različite studente, a dobri su uvek dobri. Međutim, mogu da kažem da je prosečno znanje na studijama niže nego ranije s jedne strane, sa druge, dobija se više praktičnih znanja – kaže prof Minak.
Studije koštaju oko dve hiljade evra godišnje, ali su skupi troškovi života u Bolonji, tako da je za godinu dana potrebno od šest do osam hiljada evra. Mali broj studenata ima stipendije, smeštaj je moguć i u studentskim domovima ili jeftinijim gradovima oko Bolonje, a za razliku od Srbije, devojke čine polovinu studenata mašinstva (čak preovlađuju na smerovima koji su vezani za menadžment).
– U ovom regionu nema nezaposlenosti, a Italija je zemlja motora i mašina, pa svaki, čak i najgori student dobija posao nedelju dana pre diplomiranja. Zato mi je bukvalno nemoguće da pronađem Italijane za doktorske studije, tako da uglavnom uzimam mlade iz Ukrajine, Srbije, Argentine... – kaže dr Đanđakomo Minak.
 

Tim dr Snežane Ćirić Kostić istražuje zamor materijala kod 3D štampanih proizvoda koji se sve više koriste u medicini, automobilskoj i vazduhoplovnoj industriji. 3D štampanje je tehnološko sredstvo koje još nema masovnu primenu u Evropi, čulo se na skupu, ali odnedavno predstavlja prioritet Evropske komisije.

Upotreba je široka, a recimo i da je tim dr Miroslava Trajanovića sa Mašinskog fakulteta u Nišu već koristio 3D štampanje u hirurgiji, za izradu implantanata.

Da sama ideja nije uvek dovoljna, jer je velika konkurencija u evropskoj nauci, potvrdio je prodekan prof. dr Zlatan Šoškić, takođe deo ovog tima. On je objasnio da je potrebno konkurisati i po nekoliko puta, a veliku ulogu imaju i lobisti u Briselu, kojih Srbija nema dovoljno.

Zato je za uspeh ovog projekta presudna bila podrška u Briselu kolega sa Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, posebno prof. dr Slobodana Morače.

– Naš projekat je potekao iz našeg iskustva i saradnje sa Univerzitetom u Bolonji koja se razvijala duže od decenije. U čitavu priču je uključeno i malo dizajnersko preduzeće „Studio Pedrini” iz Bolonje sa kojim je Univerzitet već imao saradnju u oblasti 3D tehnologije. Eksperimentalno ispitivanja uzorka obaviće se na Univerzitetu u Bolonji, a oblikovanje naučnih rezultata u formi inženjerskih pravila obaviće se u saradnji sa konstruktorima i dizajnerskim preduzećima „Pedrini”, „Topomatika” iz Zagreba i „Plamingo” iz Gračanice (BiH) – objasnila je dr Ćirić Kostić.

U naredne četiri godine, tokom realizacije projekta, inženjeri iz preduzeća će raditi kao univerzitetski istraživači, a nastavnici saradnici kao inženjeri tih preduzeća.

Dr Snežana Ćirić Kostić bila je rukovodilac i prethodnog projekta „IMPuls” (od 2011. do 2013. godine) u okviru kojeg je na fakultetu u Kraljevu osnovana Laboratorija „3D Impuls”. Laboratorija je izgrađena sredstvima EU, a vrednost opreme je oko milion evra. Kada se krenulo sa ovim pionirskim poslom, svi su govorili da je to neizvesno.

– Laboratorija je do danas metodom 3D štampe izradila više od 450 različitih prototipa, novih proizvoda i unapređenih proizvoda za mala i srednja preduzeća iz Srbije i regiona. Oni koji su govorili da u ovome nema budućnosti jako su se prevarili: Srbija radi, postoje inovativna preduzeća koja masovno koriste naše usluge – rekla je za naš list ova profesorka.

Ona objašnjava da ova tehnologija pruža veliku šansu maštovitim konstruktorima i dizajnerima, da je prednost što nisu potrebni kvalifikovani radnici za mašinama, otvara prostor za ideje kao što su proizvodnja tokom kosmičkih letova, ali i u sopstvenom domu.

Pokazujući nam neke od modela, ona dodaje da se 3D štampom mogu proizvesti izuzetno složeni geometrijski oblici, koji su atraktivnog izgleda i funkcionalni.

Recimo i da je „Horizont 2020” u programu Evropske unije koji ima budžet od 86 milijardi evra, a iz Srbije je konkurisalo 1.084 projekta. Srpski istraživači, univerziteti, instituti i mala i srednja preduzeća predlagali su projekte samostalno ili kao deo velikih međunarodnih konzorcijuma. Uspeh je utoliko veći što Srbija nije članica EU, a postiže napredak veći i od nekih država članica.

Po rečima pomoćnika ministra prosvete Viktora Nedovića, možda deluje skromno to što nam je odobreno samo 10 odsto projekata, ali treba znati da je evropski prosek oko 12 odsto.

– U odnosu na prethodni okvirni program (FP7), koji je trajao od 2007. do 2014. godine, prema pojedinim pokazateljima smo znatno napredovali, za razliku od nekih drugih država koje nisu članice EU, poput Švajcarske, Norveške, Turske, Izraela i Islanda, gde indikatori pokazuju stagnaciju ili trend opadanja – kaže Nedović.

Uz podršku Centra za promociju nauke „3D Impuls” je organizovao konkurs „NeMogući dizajn“, na kojem su studenti, mladi dizajneri i inženjeri do 30 godina, predstavili objekte izrađene na 3D štampaču. Neke od nagrađenih radova mogli smo da vidimo i na jučerašnjem predstavljanju projekta AMADAM u hotelu „Park” u Beogradu. 


Komentari4
1d0cf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мравојед
Предлажем аутору текста да један од наредних чланака посвети питању (не)учешћа Швајцарске на неколико последњих конкурса, тј. да провери да ли смо стварно "напредовали" у односу на Швајцарску. Уосталом видећете у наредном циклусу. Са осталим државама је поређење такође упитно. Без обзиран на наведено - леп чланак.
Nikola
Браво за Машински факултет из Краљева, напокон да се мало види да није све у Биосенсу и ФТН-у. добити Хоризонт 2020 је стварно изузетно велики успех, самим тим је већи што је у питању мањи факултет из унутрашњости. Браво и за г-ђу Гуцијан која ипак може да напише неки позитиван чланак из високог образовања, а не само да даје реч депресивцима из САНУ-а. Молимо вас Сандра да наставите овако, дајте да чујемо наше стручњаке и професоре који се баве науком и наставом а не политиком на Универзитетима!
Сандра Гуцијан
Захваљујем Никола, а будући да редовно пратите и врло стручно коментаришете моје текстове, молим Вас да ми се јавите, врло радо ћу писати и о Вашим пројектима. sandra@politika.rs
Preporučujem 8
Vladan
Bravo za Masinski fakultet u Kraljevu i tim koji vodi Snezana.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja