utorak, 20.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Stres vodi u gojaznost

Osobe koje su dugo izložene stresu imaju više šansi da steknu višak kilograma, tvrde naučnici
Autor: Ankica Marinkovićpetak, 24.02.2017. u 18:55
Кортизол, познат и као хормон стреса, игра улогу у регулисању телесне тежине (Фото Пиксабеј)

Listi štetnih posledica stresa naučnici su dodali još jednu – veću sklonost gojaznosti. Osobe koje su duži vremenski period izložene stresu imaju više šansi da steknu višak kilograma, utvrdila je studija engleskih istraživača koji su poredili nivo stresa sa težinom kod više od 2.500 žena i muškaraca starijih od 54 godine. Stres su određivali na osnovu nivoa kortizola, hormona nadbubrežne žlezde, poznatog i kao hormon stresa.

„Utvrdili smo da je nivo kortizola u tesnoj vezi sa većim obimom struka i većim indeksom telesne mase (BMI). Ovi rezultati predstavljaju čvrst dokaz da je hronični stres povezan sa gojaznošću”, prenosi Si-En-En reči Sare Džekson, istraživača sa Instituta za epidemiologiju i zdravlje na University College u Londonu.

Oslobađanje kortizola u krvotok pojačano je u stresnim situacijama. Osim suzbijanja upala i regulisanja krvnog pritiska, ovaj hormon odgovoran je i za promene u nivou šećera u krvi. Kako navode stručnjaci, on igra važnu ulogu u regulisanju metabolizma, strukturi tela i akumulaciji masnih naslaga.

Iako se nivo kortizola najčešće određuje iz krvi, urina ili iz pljuvačke, gde njegov nivo varira u zavisnosti od doba dana, ishrane, iznenadnih stresnih situacija, ovi naučnici su količinu utvrđivali iz dlake kose kako bi dobili pouzdanije podatke o nivou dugoročnog stresa. Rezultat ukazuje na to da hronično visok nivo kortizola može da igra ulogu u regulisanju telesne težine.

„Znamo da postoji veza između stresa i gojaznosti, ali još uvek ne znamo pouzdano da li stres uzrokuje gojaznost ili je obrnuto”, kazala je naučnica Džekson.


Komentari2
c26e8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar V. Terzic
Stresom su se bavili mnogi istrazivaci kod nas i u svetu. Na mene je poseban utisak ostavila knjiga "Stres" ciji je autor akademik Dusan R. Kosovic, poznati njujorski profesor. Dr Kosovic u sirokom interdisciplinarnom kontekstu sagledava nastanak stresa i njegove posledice, potkrepljujuci to brojnim prakticnim primerima, sto je izazovno za strucne i naucne krugove, a budi interesovanje i kod sire javnosti koja bi morala vise da zna o ovom civilizatijskom fenomenu, koji iako nije bolest, on uzrokuje mnoge bolesti. Imajuci u vidi najrazlicitije vrste stresa koje nastaju zbog egzogenih i endogenih faktora, tesko je sagledati sve kompleksne uzrocno-posledicne veze izmedju stresa i gojaznosti. Otuda je Dr Sara Dzekson upala u zamku "dileme"- sto je "starije"- stres ili gojaznost. Da bismo pravilno shvatili te odnose, veze i relacije, nuzno je potrebno imati u vidu e f e k t e u t i c a j a posledice na uzrok, sto moze uvecati ili umanjiti uzrok, ali ne i osporiti njegovu primarnost.
Zoran
U prevodu, prvo se ugojis, pa od gojaznosti (pred ogledalom) pocnes da dozivljavas stres? ... Bravo!
Preporučujem 15

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja