utorak, 25.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:55

Digitalna lična karta srpske baštine

Očekuje se da Audiovizuelni arhiv i Centar za digitalizaciju SANU budu otvoreni za javnost tokom naredne godine
Autor: Milica Dimitrijevićsubota, 25.02.2017. u 16:00
Радослав Зеленовић и Александар Костић (Фотографије А. Васиљевић)

Reč „beskonačno” možda najbolje opisuje prirodu i obim posla koji čeka Radoslava Zelenovića i akademika Aleksandra Kostića, dvojicu kopredsednika Odbora za osnivanje Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU. Jer, ne samo da je u planu da se na jednom mestu digitalizuje i pohrani celokupno blago koje se čuva unutar naše akademije, već i da se umreže sve značajne kuće

​„Politika” zavirila u „Novine serbske”
Ekipa „Politike”, ekskluzivno je imala priliku da pogleda deo građe koji je već prošao proces obrade. Radi se o „Novinama serbskim” od 1813. do 1868. godine. Budući da su u njima štampane vesti, zakoni, ukazi i ostali akti, one predstavljaju zaista verno svedočanstvo razvoja Srbije toga doba. Platforma je zamišljena tako da se pretragom željenog pojma na savremenom srpskom jeziku u vidu ključne reči dobijaju svi tekstovi iz novina koji tu reč sadrže, i to u obliku prekucanog teksta i skeniranog originala. Tako, recimo, može da se dođe do podatka da se reč pantalone, koja je zamenila reč čakšire, u ovim novinama prvi put pojavila 1852. godine.

znanja, kulture, umetnosti pa i privatne zbirke, čak i mediji, čije je nasleđe od neprocenjive važnosti za naše društvo. Na taj način, ono što se u njima nalazi bilo bi zauvek zaštićeno od propadanja. Ukratko, namera je da se napravi svojevrsna digitalna lična karta srpske baštine. Upravo stoga, na naše pitanje o kolikom broju artefakata, okvirno razgovaramo nije bilo moguće dobiti precizan odgovor. Zelenović i Kostić rekli su, maltene, uglas: to je nemerljivo.

Iako su do sada u nekim oblastima već preduzeti koraci za digitalizaciju, oni su najčešće rađeni pod različitim, a ponekad i nezadovoljavajućim standardima i nisu usaglašeni, objašnjavaju naši sagovornici. Zato će zadatak ovog centra biti da to reguliše, uz još jednu, možda i važniju obavezu: da se locira naučna, kulturna i umetnička građa koja nije digitalizovana unutar institucija u kojima se nalazi i koja je, samim tim, ugrožena. Nije preterano reći da je i u tom pogledu situacija u Srbiji alarmantna.

– Razne vidove dokumentacije, fotografije, slike, audio i vizuelne zapise i sve ostale formate koji čine našu istoriju nagriza zub vremena. Digitalizacija ne rešava problem u potpunosti, ali utiče na to da sve to bude dostupno a da se, istovremeno, smanji nivo njegovog ruiniranja čestim fizičkim korišćenjem i produži pamćenje o njegovom postojanju. Mi u ovome zaista kasnimo za ostatkom sveta, tranzicija nas je prilično oštetila. Što duže čekamo ta dobra sve više propadaju, a ono što jednom nestane nemoguće je vratiti – ističe Zelenović.

Kako dodaje akademik Kostić, u samoj SANU čuva se velika zaostavština, izuzetne kulturne vrednosti. Završena je digitalizacija četrdeset tomova diplomatske prepiske iz perioda od 1903. do 1914. godine, sedamdeset posto posla obavljeno je i što se tiče digitalizacije „Novina serbskih” (projekat „Službenog glasnika”, koji bi trebalo da bude završen u saradnji sa SANU), uskoro počinje rad na zbirci od oko osam hiljada fotografija koje je iza sebe, kao svedočanstvo vremena, ostavio čuveni Rista Marjanović, a koje će radi digitalizacije biti privremeno preuzete od njegove porodice.

– Jedan od problema jeste to što se u našoj zemlji u mnogim slučajevima ne nalaze svi primerci bitnih dokumenata, kao što je to slučaj sa „Novinama serbskim”, koje ćemo, morati da tražimo po Beču i Budimpešti. Osim toga, od ključnog značaja će biti rad na metapodacima, tj. pratećim informacijama uz svaki digitalizovani sadržaj, na srpskom i na engleskom jeziku, kako bi se omogućio najširi pristup i razmena sa institucijama van naše zemlje. To je najzahtevniji posao, u mnogim slučajevima i najteži. Na primer, namera je da se obradi foto-dokumentacija Filozofskog fakulteta u Beogradu, koju su u poslednjih sedamdeset godina stvarali istoričari umetnosti i arheolozi. U njoj postoje snimci mnogih spomenika koji su u međuvremenu nestali i ličnosti koje više nisu žive. Poseban zadatak će biti njihova indentifikacija – precizirao je Kostić.

Zelenović i Kostić se nadaju da će šira javnost moći prvi put da uroni u tajne Audiovizuelnog arhiva i digitalnog centra SANU tokom naredne godine, kada se okonča uređenje prostora od oko 500 kvadrata, na dva nivoa (uz jednu salu sa šezdesetak mesta). Reč je zgradi u srcu grada – na uglu ulica Knez Mihailove i Vuka Karadžića. Planirano je da se tu nađu prostorije za obavljanje procesa digitalizacije, za stručnjake koji će tu raditi, ali i posebna odeljenja u kojima će svaki posetilac moći elektronskim putem da pristupi podacima.

– Iz budžeta za ovu godinu obezbeđeno je dovoljno sredstava za građevinske i druge radove kojima će biti stvoreni adekvatni uslovi za nesmetan rad arhiva i centra. Tokom ove godine trebalo bi da počne i nabavka opreme. Pretpostavljamo da ćemo i u narednoj godini dobiti novčanu podršku i da će posao teći po planu – zaključuje Zelenović.


Komentari3
ad4fb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Фила
Ово је генијално решење. Костић заиста има дар да препозна начин како да допринесе очувању културног добра. Тако је дигитализовао и очев речник који је заиста померио границе корпусне лингвистике. Занимљив начин да се допринесе. Питам се, како изгледа Костићев оригинални научни производ?
Teofanija Mitić
Наравно да је немерљиво, када збирке САНУ нису обрађене, нису пописане чак како треба, не постоји база података. Срамота за једну тако значајну инстутуцију да нема на сајту чак ни пристојан попис академика, а да је база података доступна, о томе можемо тек да сањамо.
Душан Силни
У праву сте, и ја бих, као што верујем да и Ви бисте, прво волео да видим некакву јавно доступну назнаку да је врло важан процес дигитализације започео, а да то не буде 500 м2 простора у срцу града, за који не сумњам да ће бити богато уређен. За почетак, лепо би било да сајт Академије заличи на нешто, а за то нису потребна превелика средства ни стручност. Ево, лепо би било видети на интернету како изгледа дигитализована нека од збирки Филозофског факултета, па нека то не буде стандард, већ само илустрација како ће бити трошене паре из буџета и како ће производи дигитализације постати доступни свима нама који ћемо омогућити дигитализацију. Таква збирка траје у намери годинама и у правом смислу речи је виртуелна, а то је збирка тек једне од институција науке и културе. Али добро, господин Зеленовић је водећи Музеј кинотеке годинама показао способност да неки посао и доврши. Сачекајмо зато следећу годину да "уронимо у тајне".
Preporučujem 2

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja