ponedeljak, 10.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:39

Napredovanje u nauci – dođi juče!

Autor: Savo D. Manojlovićnedelja, 26.02.2017. u 09:00
(Илустрација Новица Коцић)

Pravilnik o postupku načinu i vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača, koji je donelo ministarstvo nadležno za nauku, donekle podseća na navedene reči B. Šoa.

Ovim pravilnikom nije rešen ni jedan problem u srpskoj nauci, a stvoreno je barem dvadeset tri nova! Tačno toliko nesaglasnosti sa Ustavom i zakonima je ustanovio Institut za uporedno pravo u Inicijativi za ocenu ustavnosti i zakonitosti koju je podneo Ustavnom sudu osporavajući navedeni pravilnik.

U modernoj jurisprudenciji, načelo zabrane retroaktivnosti nije samo pravni, već civilizacijski standard.

Osporenim pravilnikom baš to načelo brutalno je pogaženo. Suštinski su promenjeni uslovi potrebni za napredovanje u odnosu na prethodni pravilnik, a nije uređen prelazni režim.

To u praksi dovodi do slučajeva da oni koji su više godina marljivo radili i ispunili kriterijume za napredovanje prema prethodnom pravilniku, sada ne mogu napredovati u zvanje za koje su više godina marljivo radili, jer su naprasno promenjeni uslovi.

Neverovatno je da nikom nije palo na pamet da predvidi prelazni režim za ljude koji su ispunili kriterijume po prethodnom pravilniku.

Sav njihov trud pada u vodu, osim ako slučajno nisu „uboli“ nove uslove. Kao u onom vicu kada kupac na svoju opasku prodavcu da je cena robe koju su juče ispregovarali bila povoljnija, dobije mangupski odgovor: „Pa, ti dođi juče!“ Kao da neko naučnicima cinično poručuje: ko vam je kriv kada se pored nauke niste bavili nekim egzaktnijim stvarima, npr. gledanjem u pasulj?

Flagrantno kršenje elementarnih pravnih standarda oličeno je i u manjkavosti prilikom donošenja pravilnika. Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti (član 70. stav 7) jasno je propisano da navedeni akt donosi ministar, ali uz prethodno mišljenje Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj...

Ima jedan mali problem, taj Nacionalni savet do skora nije ni postojao. Sam akt je dakle formalno nezakonit.

Kao da neko naučnicima cinično poručuje: ko vam je kriv kada se pored nauke niste bavili nekim egzaktnijim stvarima, npr. gledanjem u pasulj?

Upravo je, nakon pobune velikog dela naučne zajednice, ovo bio razlog zbog koga je sama Vlada povukla konkurs o naučnim projektima, s obzirom na to da je i on imao identičnu manjkavost. I to je zaista pohvalan primer, kada je politika poslušala glas struke, pa ga valja istaći. Ali i nastaviti istim putem.

Protagonisti koji su ove akte branili vodeći se devizom da se „ne treba zakona držati kao pijan plota“ nisu više na vodećim funkcijama. Istim putem treba otpratiti i sporni pravilnik.

Nisu zanemarljive ni ostale protivpravnosti: dopisivanje novih uslova pravilnikom kao podzakonskim aktom, mimo zakona; samododeljivanje nadležnosti ministarstva, mimo zakona; propisivanje obaveza, mimo zakona; zadiranje u radnopravni status podzakonskim aktom itd.

Ovoliko manjkavosti pokazatelj su koliko obzira prema nauci su imali oni koji su bili zaduženi da o njoj brinu. Otuda i satirična vest „Vlade Kanade, Australije i Novog Zelanda poželele srpskim prvacima srećan polazak u školu“ ne deluje kao satira, već kao gorka istina.

Moji prijatelji: Luka u Majnhajmu, Sloba u Londonu, Igor u Moskvi, Ana i Nikola u Bostonu... Neki od njih predaju na najboljim svetskim univerzitetima ili rade na ozbiljnim projektima. Neki su otišli zbog boljih uslova, ali deo njih zato što ovde nisu dobili elementarnu šansu.

Hoćemo li, i kada neki mladi naučnici, koji stagniraju zbog ovako promišljenog pravilnika, odluče da odu, opet (sa čuđenjem!) kukati o odlivu mozgova?!

Akademska zajednica Srbije (Sindikat zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije, Institut za srpski jezik SANU, Balkanološki institut SANU, Etnografski institut SANU, Muzikološki institut SANU, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Institut za noviju istoriju Srbije, Institut za političke studije i Institut za međunarodnu politiku i privredu) podržala je inicijativu Instituta za uporedno pravo.

Ne sumnjam da neko ko je u stanju da onakve omaške napravi, misli da sve zna bolje od drugih, pa i od naučne zajednice. Kažu da niko nije tako siguran kao oni koji malo znaju. Otuda im možda ni mišljenje najviših naučnih institucija sigurno ne znači mnogo.

Svojim odnosom pokazali su da su nezadovoljni naučnicima u Srbiji. Al’ da parafraziramo Kanjoša Macedonovića: Moja gospodo, bolji i viši pođoše boljijema i višijema, a mi jedva vas dopadosmo!

Istraživač saradnik u Institutu za uporedno pravo, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti 


Komentari78
caa2a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milos
Moze, Stari Znanac, kada vi procitate Ustav Republike Srbije kojom se izricito zabranjuje primena retroaktivnosti i kada pravilno prevedete tekst na Wikipediji iz koga se informisete, pa shvatite da ex post facto law predvidja da se princip zabrane retroaktivnosti moze po izuzetku napustiti i to bas u domenu krivicnih dela. To isto kaze i nas Ustav: Zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo. Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona. Odredba krivičnog zakona može imati povratno dejstvo samo ako je blaža za učinioca krivičnog dela
Stari Znanac
@Milos. (@Leona). A zasto, za promenu, ne bi nesto prethodno procitali i naucili, postovani istrazivacu @Milose? Idite na Internet i trazite pod « ex post facto law » i valjda cete shvatiti kako stvar stoji. Zabrana retroaktivnosti zakona ili nekog pravila se odnosi najcesce na krivicna dela, a retko ili gotovo nikad na prava, beneficije ili koristi od drustva. To ukljucuje i zvanja gde zvanje cesto mora da se potvrdjuje (permanentna edukacija) ili se vremenom i gubi, a novi pravilnik namece i ponavljanje polaganja. A kriterijumi su vam kod nas u nauci, kako kaze @Leona, preniski.
Milos
Uostalom, evo predloga za zagovornike teze da je primena retroaktivnosti dopustena kada je rec o izboru u zvanja i za one koji tvrde da su kriterijumi bili niski. Ako su bili niski i ako retroaktivnost moze da se primenjuje, onda moze da se primeni i na sve one koji su stekli najvisa naucna zvanja. Dakle, da se prema vazecem pravilniku provere sva zvanja naucnih savetnika i visih naucnih saradnika, pa ako su u periodu kada su birani u ta zvanja zadovoljavali i sadasnje kriterijume,neka ostanu. Ako ne prodju, padaju zvanje. Da vidim da li cete i onda podrzavati novi pravilnik i retroaktivnosst. Ovako vam je lako, imate najvisa zvanja, imate moc da terate mladje saradnike da vas dopisuju, pa podrzavate nezakonitost i stroge kriterijume.
@Milos
@Leona, naravno da ima veze sa Ustavom i zakonima jer je pravilnik podzakonski akt. Netacna je vasa tvrdnja da su kriterijumi bili niski u prethodnom pravilinku, onom iz 2008. Budite sigurni da i u svim zemljama u kojima ste stekli iskustvo vazi princip zabrane retroaktivnosti. Vi zapravo pricate onako napamet, samo zato sto vam pravilnik odgovara, a mozda vam odgovara zato sto ste vec stekli najvise zvanje, pa necete biti osteceni. Usput, kada vec tvrdite da su kriterijumi bili niski, a ako radite u nauci 2o godina, onda to znaci da ste vi stekli zvanja po niskim kriterijumima, a sada trenirate strogocu na mladim generacijama. Sto manje mladih istrazivaca, manja konkurencija a veci vas deo u budzetu, je l tako?
Leona
@ Jelena Prvanovic: Takvi primeri su svuda okolo. Tipican primer bi bio da je na nekoj instituciji pre 20 godina je trebalo dva granta od 50 hiljada dolara za zvanje redovnog profesora, pre 10 godina dva granta of 100 hiljada, a sada dva od po 500 hiljada dolara. Ili: odredjen broj publikacija, pa odredjen broj publikacija u casopisima sa impakt faktorim vecim od 5, pa odredjen broj u onim sa impakt faktorom vecim od 10. Ili: 1 medjunarodno predavanje po pozivu godisnje, pa 2, pa 5.
Preporučujem 0
Jelena Prvanovic
@Leona. Naravno da sam procitala pazljivo tekst koji komentarisem, stoga sam uverena da ne razumete najbolje u cemu je problem sa trenutno vazecim Pravilnikom, pogotovo kada poredite kriterijume za izbore u nastavna sa kriterijumima za izbore u naucna zvanja (u Srbiji) i pogotovo zato sto smatrate da je nebitno koje od ta dva zvanja je u pitanju. Niste ni razumeli situaciju u kojoj su se nasli ljudi koji su pri kraju isteka zvanja, upravo zbog retroaktivne primene Pravilnika i nedefinisanih prelaznih odredbi, u pogledu toga sta se desava sa ljudima koji su zapoceli izbor u zvanje prema starom Pravilniku. Na stranu primer iz Nemacke, da li ste Vi bili svedok/saznali (i molim Vas nekako da dokumentujete ako jeste) za situaciju da je neko, pred sticanje zvanja (pa neka bude i nastavno zvanje) odbijen zato sto je uprava zelela da poveca vidljivost fakulteta/univerziteta i naprasno promenila kriterijume/uslove za sticanje tog akademskog zvanja?
Preporučujem 2
Prikaži još odgovora
Milos
@Leona, a kako bi bilo da svoju tvrdnju dokumentujete tako sto cete uputiti na clan Ustava ili zakona koji dopusta primenu retroaktivnosti prilikom izbora u zvanja i da napisete razumno opravdanje za stalnu promenu kriterijuma za napredovanje u nauci. Sta se tacno dogodilo da su kriterijumi iz 2008. postali nevazeci ili nedovoljni i da bi se primenjivali kriterijumi novog pravilinka. Uradjena su eksperimentalna istrazivanja koja su pokazala da je ljudski mozak evoluirao te da moze u kracem vremenskom intervalu da proizvede vise kvalitetnih radova? Ili se grupa ljudi koja ima privilegiju dopisivanja dosetila da na taj nacin moze da prisvoji vise para iz budzeta za sebe.
Leona
To nema veze sa Ustavom i zakonima. Jedini racionalni argument, a to je cinjenica, je da su kriterijumi za naucna i nastavna zvanja i napredovanje u Srbiji uvek bili niski i jos uvek su niski. Govorim o prethodnih 20-25 godina, koliko imam uvoda u ovo (od osnovnih studija na dalje). Za pre toga, ne znam. U medjuvremenu sam stekla licno iskustvo u radu u visokoskolskim i istrazivackim institucijama u cetiri zemlje na tri kontinenta, tako da imam i siroko i duboko poznavanje i razumevanje ovih sfera delovanja. To je osnova sa koje ja komentarisem.
Preporučujem 1

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja