utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01
45. FEST

Kada ljubi crnka

Kusturičino osvajanje apsolutnih autorskih sloboda, Verhovenovo poigravanje žanrovima u filmu „Ona” i Ozonova nesvakidašnja ljubavna romansa u filmu „Franc”
Autor: Dubravka Lakićnedelja, 26.02.2017. u 16:50
Слобода Мићаловић и Моника Белучи у филму „На млечном путу” (Фото: Ж. Јовановић)
Изабел Ипер у филму „Она” (Фото: 45. Фест)

Bogami, Profesor je baš uživao! Doduše, ne znam za muškarca koji ne bi, u situaciji da mu njih dve (a ne zna se koja je od koje lepša), isprobavajući venčanice svaka sa svog prozora šalje iskrene ljubavne signale. Slatke su to muke.

Govorim, naravno, o onoj antologijskoj filmskoj sceni kada Milena i Mlada svoju ljubav pogledom šalju Kosti, centralnom filmskom liku oko kojeg se, kada joj ni mesto ni vreme nije, vrti ljubav ove dve prelepe, dugokose crnke. Zbog njega će se nešto kasnije čak i pobiti! Milena je Sloboda Mićalović, Mlada je Monika Beluči, a Kosta je Emir Kusturica. Film je „Na mlečnom putu”.

Zahvaljujući srpskoj premijeri ovog filma i sam svečani početak 45. Festa delovao je baš svetski. Moniki Beluči, u prepunoj dvorani Sava centra, ama baš niko nije mogao da odoli. Naročito ne horde fotoreportera i novinara. Lepši početak beogradskog festivala teško da je mogao iko da zamisli i zato Kusturica od Festa treba da dobije medalju.

 O najnovijem Kusturičinom filmu iz kritičarskog ugla na stranicama „Politike” bilo je već pisano u septembru, odmah posle svetske premijere na 73. Venecijanskom festivalu. Od juče se film „Na mlečnom putu” nalazi i na redovnom repertoaru srpskih bioskopa, pa će tako i šira filmska populacija biti u prilici da vidi Kusturičino delo, koje je i u onom izvornom smislu pravi autorski film. Emir Kusturica je u njemu i scenarista i reditelj i glumac i muzičar i producent.

 Film „Na mlečnom putu” je najegzaktniji mogući primer osvajanja apsolutnih autorskih sloboda. Previše slobode, međutim, može da dovede i do gubitka kontrole, a to se reditelju Kusturici povremeno u ovom filmu ipak događalo. No, ne mari. „Na mlečnom putu” film je stvaralačke energije i genijalnosti. Može on da priča o tom svom uzgajanju organskog povrća umesto snimanja filmova koliko hoće, činjenica je da je on još uvek potreban filmskoj umetnosti. Itekako!

 Drugog Festovog dana u terminu od 22 sata, publika je mogla da se ponovo suoči sa gotovo nestvarnim glumačkim mogućnostima Izabel Iper, sada u glavnoj ulozi filmu „Ona” zbog kojeg je osvojila i ovogodišnju nominaciju za Oskara.

 „Ona” je francuski film kultnog filmskog letećeg Holanđanina Pola Verhovena, „oca” „Robokapa” i „Niskih strasti”. Reditelja sa dugim i uspešnim stažom u Holivudu, koji se upravo sa filmom „Ona” prošle godine  bombastično vratio u Evropu.

Ovaj drski psihološki triler, crna, smrtonosna, naelektrisana i uznemirujuća komedija, koja otvara pitanja seksualnog zlostavljanja, uzburkao je i gledaoce i kritičare čim se premijerno pojavio na prošlom Kanu. Odmah su izazvane kontroverze, otvorena i pitanja da li je moralno temi brutalnog silovanja žene prišivati komične elemente, a da se automatski ne poseže i za motivom osvete, toliko uobičajenom u američkim filmovima na ovu temu, ali izgleda ne i u evropskom? Je li ovo sve zapravo jedna velika seksualna fantazija usamljene žene? Da li je Verhoven u krajnje verističkim scenama silovanja imao u glavi kao uzor i one kontroverzne scene u filmu „Poslednji tango u Parizu” Bernarda Bertolučija, o čemu se još uvek raspredaju legende...?

 I dok se kritika zabavlja odgovarajući na ova pitanja, gledaoci pred sobom imaju vrlo dobro osmišljen, pakleni izazov u vidu priče o naoko hladnoj, distanciranoj, poslovno veoma uspešnoj, ali i poslovno nemilosrdnoj Mišel Leblank, koja nosi breme mračne prošlosti svoga oca. Uz to, na njenu grbaču preopterećenu i svakodnevnom brigom o raštrkanoj porodici, čiji je stub, navalio se još i taj silovatelj.

 I tu počinje ta opasna, ali i veoma okretna igra između perverznog lika Mišel i samih gledalaca. Jer, Mišel – u tumačenju uvek tako moćne Izabel Iper – nije žrtva. Ona više ostavlja utisak saučesnika u zločinu i tako sebe stalno tera iz srca gledalaca. Stvara se tako stalna žudnja, bez ljubavi. To može samo Izabel Iper. To može i Verhoven, koji vešto vodi film od najvišeg do najnižeg tonskog opsega, hodajući na prstima kroz klizave terene mračnog horora, preko đavolske satire do lake porodične komedije. I opet tako unazad. Zanimljivo.

 Film „Ona” prikazuje se i danas u Sava centru, u repriznom terminu od 13. 30 sati. Odmah posle njega (u 16.30) možete gledati i crno-beli film „Franc” Fransoa Ozona snimljen na nemačkom jeziku. Odlično narativno sročena, izvrsno odglumljena i snimljena ljubavna romansa između dojučerašnjih neprijatelja – Nemaca i Francuza, tik po završetku Prvog svetskog rata i potpisivanja Versajskog sporazuma.

 Na izazovan način tu romansu, koja je u početku nalik petparačkim „ljubićima”, Ozon pretvara u ozbiljnu priču o ratnim pobednicima i gubitnicima, o iskupljenju i oprostu i o nastavku života posle velikih tragedija. Ni ovaj Festov film nije za propuštanje...


Komentari3
d2d85
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nebojša
"Na mlijecnom putu" je svetlosnu godinu ispred onoga sto se pravi u srpskoj kinemagtografijizadnjih 20 godina. I po idejama, i po fotografiji i po produkciji...Kusturica je covek koji izaziva konroverze - kao prvo medju kolegama je prokazan sto zbog "prevelikog broja nagrada" i zbog cinjenice da je od svoh zivota napravio bajku, a stranci, pre svega Anglosaksonci, ne shvataju njegovu estetiku i smatraju njegove filmove "previse bucnim". Ovaj film je - cista humana bajka, upakovna u pustolovni, ratni i melodramski zanr. Ko voli starinske filmove sa novom teghnologijom snimanja - taj ce da uziva. Ko se navikao na mobitel filmove, na kvazisocijalne price - taj ce da se dosadjuje i da nalazi hiljadu mana. Ali, filmovi ostaju.
jankovic vladimir
Ovaj Emirov film je lagan za gledanje,ali je cini mi se tezak za razumevanje.Glednjiv je zato sto je vizuelno prelep,od lepote hercegovackog sunca i kamena,do cedne zenske lepote,od lepote zivotinja i jedne karnevalske atmosfere.Ali ovaj film je ipak blizi jednim cistom filozofskom pogledu na ovo vreme,ljude i odnose medju njima. Cini mi se daje ovo vise cisto filozofsko delo nego film sam po sebi.Mozda bi interesantno bilo kad bi cisti filozofi,a usput i poznavaoci filma dali svoje utiske o ovom delu.Zato i ne cudi sto nema mnogo kritika.Vecina anglosaksonskih kriticara nije razumela ovaj film, bilo iz razloga sto su intelektualno nedorasli razumevanju ovog dela, bilo iz politicko-personalnh animoziteta prema autoru.Cak i oni koji su dali pozitivne kritike vise su ih dali pod utiskom te vizuelne fascinacije i bravuroznog trgicno katarzicno- antickog zavrsetka filma nego iz jedne mirne,posfilmske i stalozene analize. Vreme ce biti jedini tacan sudija ovom ostvarenju..
jankovic vladimir
Kada jeVudi Alen pogledao prvi put Odiseju 2001 Stenli Kjubrika nije mu se dopala,drugi put nije bila toliko los a kad je posle sest meseci pogledao Taj film treci put bio mu je senzacionalan.Tad je priznao da je shvatio da je neki umetnik otisao toliko daleko da ga nije razumeo. Ovaj film je prakticno odslikana poezija,kad gledate ovaj film kao da sanjate Majakovskog.Cak I kad nerazumevate svaku simboliku uzivate u cudu lepote.Umetnicki Emirov dar je sve teze pratiti,a samim Tim I ocenjivati.Tako da ni kriticarima nije lako.Na mlecnom putu je verovatno remek delo,Ali nam je potrebno vreme da bismo to spoznali,Kao sto je Arizona dream masterpeace Ali nam je trebalo dvadesetak godina da nam se to kaze.Ubedjen sam da ogromna vecina kriticara ne razumeju ovaj film.I ne treba ih optuzivati.Kako americki kriticar moze razuemeti scenu kad Kosta deli naranzdu sa medvedom,ne verujuci ocima da je medved zivi a ne CGI.Ovacije publike ovom filmu je verovatno jedina tacna kritika sa sad

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja