subota, 30.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 26.02.2017. u 16:00 Marina Vulićević
INTERVJU: MARKO ALEKSIĆ, arheolog i istoričar

Viteških turnira i dvoboja bilo je i u Srbiji

Pokazalo se da se u domaćim pisanim izvorima o Kosovskom boju ne nalaze samo opšte hrišćanske poruke, kao što se obično razumevalo, već i pojmovi kao što su Hristovi vojnici i drugi, koji jasno upućuju na izvorne viteške tradicije
(Фото Лагуна)

Posle prve integralne biografije našeg najvećeg nacionalnog junaka „Marko Kraljević– čovek koji je postao legenda” (Laguna), Marko Aleksić napisao je naučno-popularnu studiju „Srpski viteški kod” (Laguna). Ova knjiga ne samo da oživljava doba viteških turnira, izgled oružja i viteških oklopa, već i činjenicu da je viteštvo i kulturni fenomen. „Zbog toga sam se trudio da viteštvo osvetlim kroz različite vrste i žanrove srednjovekovne umetnosti, kao što su trubadurska poezija, viteška književnost, arturijanska legenda i drugi tematski ciklusi popularne kulture tog vremena. Ipak, najviše pažnje sam posvetio našoj usmenoj epskoj tradiciji koja predstavlja odjek srednjovekovne narodne kulture”, kaže Marko Aleksić.

Ovom knjigom pokazujete da je srednjovekovno srpsko društvo delilo evropske vrednosti i kulturu prisustvom u Svetoj zemlji, prvim krstaškim pohodima i viteškim redovima?

Viteštvo predstavlja jedan od ključnih i najautentičnijih motiva evropske tradicije, odnosno kulture koju obično nazivamo zapadnom, a koja je danas postala i globalna. Zbog toga poznavanje ovog važnog srednjovekovnog fenomena pomaže da bolje razumemo odnos naše tradicije prema nasleđu zapadne Evrope...

Viteštvo je nastalo početkom 11. veka u južnoj Francuskoj, a već krajem tog stoleća naš kralj Konstantin Bodin primio je na svom dvoru u Skadru krstaše iz ove kolevke zapadnog viteštva. Iz tog vremena (1080. godine) potiče i najstariji pomen izraza vitez (miles) na našim prostorima koji je zabeležen u Neretljanskoj oblasti, na krajnjem jugozapadu tadašnjih srpskih zemalja. Još značajnija su nedavna otkrića o prisustvu naših ljudi na tlu Svete zemlje, u vreme kada je tu osnovano krstaško Jerusalimsko kraljevstvo 1099. godine. Među njima se izdvaja ličnost Dimitrija Sinaita koji spada među najznačajnija imena slovenske kulture tog vremena. Pored novih saznanja iz ovog najranijeg razdoblja naše pisane tradicije, ključna svedočanstva o prisustvu naših ljudi na tlu Svete zemlje, tog središta evropskog viteštva, vezana su za boravak Svetog Save u Jerusalimu 1229. godine. Tada se desio i jedan izuzetan događaj kada je osnovan srpski manastir na brdu Sionu u Jerusalimu.

Zbog čega je ličnost junaka ili viteza od najranijih epoha ključna za najrazličitije kulture?

U pokušaju da rekonstruišu najstariju ljudsku priču naše civilizacije, istorijske nauke su uporedile drevne mitove širom sveta, Mahabraratu, staroindijske vede, Ep o Gilgamešu, grčke mitove, kako bi u njima prepoznali iste motive koji su nasleđeni iz još starijeg zajedničkog narativnog korena. Pokazalo se da se u središtu gotovo svih drevnih mitova nalazi motiv junaka i njegovog podviga koji je preuzet iz te, danas izgubljene prapriče čije poreklo seže u najdublju prošlost. Zanimljivo je da su i istraživanja u psihologiji došla do istog zaključka: da je junak jedan od arhetipskih motiva koji je duboko ukorenjen u ljudskoj svesti. Na osnovu ovih saznanja nastala je i teorija monomita, svojevrsna moderna imitacija drevnog pramita, na kojoj se danas temelje savremena popularna kultura i industrija zabave. Kao junak srednjovekovne epohe, vitez je naslednik antičkih i paganskih heroja evropske tradicije. Ali za razliku od grčkog Herakla ili Ahila, slovenskog Kraka ili germanskog Beovulfa, koji su besprekorni ratnici, ali nemaju posebne osobine svog karaktera, vitez je stekao moralne i duhovne vrline koje su simbolizovane njegovim kodeksom. Time je u sebi spojio osobine i ratnika i sveštenika što mu je dalo izuzetnu moć. Tako je pred sam početak epohe krstaških ratova, uz ključnu ulogu crkve ali i na temeljima vizantijskih tradicija, stvoren koncept ratnika sa moralnim i duhovnim autoritetom– Hristov vojnik– miles Christi, koji se našao u jezgru zapadnog viteštva.

O čemu govore viteški turniri koji su održavani u doba cara Dušana?

Doba Nemanjića, posebno vreme cara Dušana, predstavlja epohu u kojoj su nastala neka od najznačajnijih kulturnih dostignuća na našim prostorima. U knjizi sam pokušao da na osnovu sačuvanih dokumenata, arheoloških i drugih nalaza, oživim i sjaj viteške kulture koja je tada postojala na dvoru Nemanjića i širom zemlje. Taj svet turnira, sjajnih oklopa, grbova i dvoboja za ruku neke naše srednjovekovne dame otkrivaju da je viteštvo u Srbiji bilo isto onako blistavo i koloritno kao što ga obično zamišljamo u drugim sredinama. Iako se ovde uglavnom radi o pojavnim manifestacijama viteške kulture, one pomažu u boljem razumevanju naše srednjovekovne tradicije i prevazilaženju stereotipa koje ponekad imamo prema sopstvenoj prošlosti.

Čojstvo i junaštvo deo su našeg viteškog kodeksa. Koje vrednosti iz Kosovskog epa postoje do danas kao merilo vrednosti?

Pokušao sam da uporedim osobine zapadnog viteštva sa tradicijom Kosovske bitke koja simbolizuje naše srednjovekovno ratništvo i njegovu moralnu poruku. Pokazalo se da se u domaćim pisanim izvorima o Kosovskom boju ne nalaze samo opšte hrišćanske poruke, kao što se obično razumevalo, već i pojmovi kao što su Hristovi vojnici i drugi, koji jasno upućuju na izvorne viteške tradicije. Zanimljivo je da u ovo vreme one dospevaju i u naše usmeno nasleđe, što nije bio slučaj na Zapadu gde je viteštvo ostalo elitno zvanje, dostupno uglavnom samo povlašćenima. To otkriva i jednu važnu osobenost naše kulture – najveće vrednosti i kulturna dostignuća bili su dostupni svima, od hramova i vladarskih zadužbina sa delima elitne umetnosti, do bogatog usmenog nasleđa koje je čuvalo mnoge vrednosti srednjeg veka, među kojima i viteštvo.

Komentari8
709f5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dejan Knežević
Zašto stalno moramo iznova da otkrivamo našu istoriju, pogotovu onu srednjevekovnu? Zar uvek moramo da se delimo i po najmanjem osnovu, i ovde je skoro svaki komentar u polemici sa nekim drugim. Jasno je da nisu svi autentični i da su mnoge dileme izmišljene ili kreirane negde drugde, ali i mi sami ne možemo da se složimo oko nečega. Ovako ispada da jedino Srbi ne mogu da imaju istoriju koja ne izaziva buru, oko koje se svi slažu, ili barem oko najvećeg njenog dela. Ako su ovo zaista tačni podaci u šta lično ne sumnjam, onda bi trebalo da postanu opštepoznati i da se uvrste u istorijske knjige i udžbenike, a ne da se svaki put zapanjimo kada čujemo šta je sve postojalo u srednjovekovnoj Srbiji.
Vuk Beograd
Ovo je naravno poptuno naucan pogled na istoriju, cak sasvim odmeren i tolerantan. To sto mnogi danas zloupotrebljavaju istoriju u ime raznih politickih ili drugih interesa, samo pokazuje koliko nam je potreban bas ovakav pristup nasoj proslosti. Iznenadjujuce koliko je srednjovekovno vitestvio bilo bogato na nasim prostorima... i koliko ga danas nedostaje...
Deda Radovan i Kompanija
A o cijoj Srbiji vi govorite: Bugarskoj ili Keltskoj? Bugarska srbija je nastala u 6 veku i trajala sve do kraja 14 veka a Keltska Srbijea je nastala 1878 godine na Berlinskom Kongresu. Dakle, kada su viteske igre bile na Balkanu? Tacno se zna da u Keltskoj Srbiji nije bilo 'viteskih igara', jer nije bilo vitezova.
Igor
Kao što Konstantin Bodin nije bio Srbin, ova studija je deo "Nove" srpske istorije od kraja 90'tih koja je skroz neistinita i pokušava da prikaže istoriju koju današnja Crna Gora ima za svoju osnovu - srpskom. Inače Bodin je imao kraljevsku titulu koju je do bio od rims Kogan Pape. U Srpskim zemljam postoji prvovenačani ali sa nekih 120 godina kašnjenja. Po prvi put ova nova istorija pominje Duklju te Zetu kao i dinastije Crnojevića, Balšića i Vojislavljevića kao srpske krajem 1995 godine. Nego mnogo puta ponovljena laž postaje istina zar ne.
Константин Бодин
Када папа помиње краља Михаила Војислављевића нигде не спомиње да је он рекс монтенегрум јер то и не постоји. Не помиње ни рекс дуклиорум јер не постоји. Помиње да је он рекс скалворум а ко се под тим мисли погледај у архиву некадашње Дубровачке републике.
Beogradjanin Schwabenländle
Константин Бодин, 1062 - 1106, је био син српског краља Михајла Војислављевића, који је примио круну од Папе Грегора 6-ог. Бодин је био краљ српске рашке, 1082 - 1106 и владао је огромном територијом., а кратко време је био под именом Петар 3. и бугарски краљ.
Dragan Pik-lon
Onda su(posle evropske viteske kulture u Srbiji),narocito negovane za vreme Nemanjica i Cara Dusana,dosli nejaki Urosi.Za njima i Osmanlije.Zato, dan danas, vidimo u Bosni i Crnoj gori,proganjanje:Njegosa,Andrica,Crnjanskog,Copica,Ducica....kao i sve prosle,sadasnje i buduce evropsko-hriscanske Vitezove!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja