subota, 14.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:01
STRAH OD ZRAČENjA

Paranoja jača od radijacije

Nigde u Evropi nije zabeležena radioaktivnost opasna po ljudsko zdravlje, dok su u Srbiji najveće doze u Vinči i Vranju
Autor: Bojan Bilbijanedelja, 26.02.2017. u 20:00
Винча: вежба за случај нуклеарног акцидента (Фото Д. Ћирков)

Evropa je u panici, Amerikanci šalju specijalni avion „boing VC-135C” da istraži slučaj, dok Rusi mudro ćute i ne izjašnjavaju se o tome da li su krivi za pojavu povišene radijacije, odnosno radionuklida jod 131, u Norveškoj i šest država EU.

Povećano zračenje prvi put je uočeno u januaru u Norveškoj, ali vlasti u ovoj zemlji na severu Evrope nisu smatrale da je reč o količinama opasnim po zdravlje građana, pa se za incident nije saznalo dok o njemu nisu saopštili Francuzi ovog meseca. Vest je potom uhvatio londonski „Indipendent” i tako je nastala panevropska epidemija paranoje.

Situacija je, doduše, daleko od beznačajne, jer se pokazuju najmanje dve stvari. Prvo, neko u Evropi može da kontaminira sedam država a da javnost dva meseca ne može da sazna ko je to uradio, ako izuzmemo dežurnu teoriju o Rusima kao krivcima za sve. I drugo, čak i kad se pojave povećane vrednosti opasnih materija, norveška država sama odlučuje da li će i kada o tome obavestiti sopstvene građane i susede. Sve to pomalo podseća na događaje od pre tri decenije i katastrofu u Černobilju, kad je vlada Mihaila Gorbačova danima prikrivala opasan incident, čije se posledice i danas osećaju. Politbiro je priznao grešku tek kad je pola Evrope počelo da svetli u mraku. Da nešto ozbiljno nije u redu najpre su primetili Šveđani, nakon što je radioaktivni oblak stigao do njih.

Ovog puta povišena radijacija zabeležena je u Norveškoj, Finskoj, Poljskoj, Češkoj, Nemačkoj, Francuskoj i Španiji. U ovim zemljama detektovan je industrijski proizvedeni radioaktivni izotop jod 131, ali ne i cezijum, koji je obavezni nusprodukt prilikom nuklearnih eksplozija. Crvene lampice upalile su se početkom januara na severu Norveške, a zatim, u talasima, i u drugim zemljama. Geografija zagađenja, za koje se tvrdi da je najverovatnije poteklo sa severa, podstakla je različite spekulacije, u kojima su Rusi u glavnoj ulozi – počev od toga da je reč o tajnim probama nuklearnog naoružanja Moskve u arktičkom arhipelagu Nova zemlja, pa do sumnji da neki od potopljenih sovjetskih podmorničkih reaktora iz ovog regiona u Barencovom moru ispušta opasno zračenje.

Međutim, u oba slučaja nejasno je kako radijacija može da „prevali” hiljade kilometara, imajući u vidu da se kontaminacija proteže od Severnog pola do Afrike, a da je period poluraspada ovog izotopa osam dana. To znači da, po isteku ovog roka, jod 131 prestaje da postoji. Upravo iz ovog razloga, nemoguće je retroaktivno odrediti poreklo zagađivača, pa se tako množe spekulacije bez pouzdanih dokaza. Pritom, jedino je u Poljskoj detektovana vrednost od oko šest bekerela, dok je u ostalim državama bila desetostruko niža. Opasnom se smatraju doze veće od 770 bekerela godišnje.

Što se tiče ruskih atomskih ispitivanja na arktičkoj Novoj zemlji, tamo su u periodu od 1955. do 1990. izvršene 132 nuklearne probe, uključujući i test prve hidrogenske „car bombe”, ali Moskva negira da je ovih eksperimenata bilo u poslednjih 27 godina. Zato će pre biti da je uzročnik zagađenja farmakološka industrija, odnosno neko od postrojenja u samoj Evropi. Ovu verziju, kao verovatniju, iznose i srpske nadležne institucije. Radioaktivni jod koristi se u medicinske svrhe, a najveća koncentracija zagađenja otkrivena je u Poljskoj (koja se ne graniči s Rusijom, već s Ukrajinom), a ne u Norveškoj, koja je najbliža Novoj zemlji. U svakom slučaju, misterija je potpuna, a objašnjenja – bar za sada – nema.

Supertajna operacija u Vinči
Podsetimo, 2010. godine, iz Vinče su za Rusiju prebačene dve i po tone radioaktivnog otpada, uključujući i 13 kilograma visokoobogaćenog uranijuma, što su mediji nazvali „supertajnom operacijom”. U ovom poduhvatu sa srpske strane učestvovalo je 3.000 policajaca, a korišćeni su specijalni kontejneri otporni na bombe i vatru. Teret je najpre prebačen vozom do slovenačke luke Kopar, zatim brodom kroz Gibraltar i Lamanš do ruskog Murmanska, a odatle ponovo vozom do grada Majak u centralnoj Rusiji.

Zato imamo saopštenje Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, čiji je glavni zadatak da brine o tome da naši građani ne budu izloženi opasnoj kontaminaciji. U sredu, 22. februara, Agencija je umirila javnost obaveštenjem da „na zvaničnom portalu za razmenu informacija o nuklearnim događajima Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE) nema objavljenih podataka u kojima se spominje detekcija joda 131 iznad Evrope”. Kako je saopšteno, merne stanice širom sveta u poslednjih nekoliko meseci nisu zabeležile vrednosti joda 131 iznad tipičnih lokalnih nivoa, a ni ovlašćene laboratorije u Srbiji nisu ga u navedenom periodu detektovale u vazduhu.

„Imajući u vidu činjenicu da je u vazduhu iznad jednog dela Evrope detektovan samo jod 131, a ne i drugi fisioni produkti, pretpostavlja se da je ovaj radionuklid u atmosferu dospeo najverovatnije iz farmaceutske industrije”, navodi se u saopštenju Agencije i podvlači da prisustvo joda 131 nije otkriveno na teritoriji Srbije, a da izmerene vrednosti koncentracije joda 131 u severnoj i zapadnoj Evropi nemaju uticaja na zdravlje stanovništva i životnu sredinu.

Možemo li, dakle, spokojno živeti i biti mirni u Srbiji povodom radijacije? Pojedini stručnjaci godinama upozoravaju na štetne posledice NATO bombardovanja radioaktivnim uranijumom, a zvanični podaci ukazuju da je najveća koncentracija ovog štetnog materijala na Kosovu i Metohiji i jugu centralne Srbije. To delom potvrđuju i merenja Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, na čijem se sajtu virtuelna mapa naše zemlje svakih pola sata osvežava novim podacima o radijaciji.

Prema ovim podacima, najveće doze već dugo se beleže u naselju Vinča kod Beograda, kao i u Vranju i Kosovskoj Mitrovici, dok se vrednosti veće od 100 nanosiverta na čas beleže u Novom Sadu, Nišu i na Paliću. To su ipak mnogostruko niže vrednosti od onih opasnih po ljudsko zdravlje, jer se smatra da tek doze od 0,05 do 0,2 siverta godišnje mogu potencijalno da prouzrokuju oboljenja.

Poređenja radi, radijacija u japanskoj nuklearnoj elektrani „Fukušima”, koja je pod lupu javnosti dospela posle havarije 11. marta 2011. godine, sada iznosi 530 siverta po satu, što je ogromno povećanje u poređenju s merenjima od pre pet godina, kada je bila „samo” 73 siverta po satu. Da bi ove brojke bile jasnije, treba reći da doze veće od 50 siverta godišnje dovode do smrti ljudi u roku od 24 časa i da nije zabeleženo da je bilo ko preživeo takav stepen radijacije.

To nije pošlo za rukom čak ni robotu koji je poslat da obavi preliminarno čišćenje u reaktoru Fukušime. Radijacija je „ubila” sofisticiranu mašinu već posle dva sata rada, jer je robot bio izložen dozi od 650 siverta po satu. Stručnjaci kažu da bi čovek bio na mestu pokošen da je makar na sekundu bio izložen takvom nivou radijacije. Za sada je reaktor još pod kontrolom i ne postoji opasnost od curenja radijacije, ali duga i neizvesna borba za bezbednost i zdravlje građana Japana tek predstoji.

U našoj zemlji poznato je i žarište u ugašenom rudniku uranijuma, na Staroj planini kod Knjaževca, ali ni ono ne predstavlja direktnu opasnost po širu zajednicu. Najkritičnije je u Vinči. Na mestu gde je pre deset milenijuma nastala jedna od najstarijih svetskih civilizacija, vinčanska, posle Drugog svetskog rata izgrađen je nuklearni institut, u čijim se hangarima i danas čuva uskladišteni radioaktivni otpad.

O takozvanom groblju u zapadnom delu Instituta „Vinča”, kao i njegovoj potencijalnoj opasnosti po zaposlene i grad Beograd, „Politika” je pisala prošlog septembra. Naučni savetnik dr Ilija Plećaš, član Akademije inženjerskih nauka Srbije, Naučnog društva Srbije i srpske podružnice Rimskog kluba, tada je skrenuo pažnju na ovaj problem i predložio da se reši na trajan i kvalitetan način, odnosno izgradnjom savremenog konačnog odlagališta, za šta je, prema procenama stručnjaka, neophodno između 10 i 20 miliona evra.

Prema rečima dr Plećaša, u postojećim hangarima „Vinče” već duže od 50 godina skladišti se sav radioaktivni otpad stvoren radom istraživačkih reaktora i laboratorija ovog instituta, kao i iz industrije, bolnica i vojske. U vreme SFRJ na ovu lokaciju na periferiji srpske prestonice dopreman je i radioaktivni otpad iz drugih republika, što je Vinču pretvorilo u svojevrsnu regionalnu deponiju. Pre desetak godina u privremena skladišta Instituta „Vinča” smešten je i kontingent osiromašenog uranijuma, odnosno municija i veća količina kontaminirane zemlje sa četiri lokacije iz južne Srbije, posle NATO bombardovanja. Ako bi se problem Vinče adekvatno rešio, Srbija bi mogla da živi bez straha od radijacije.


Komentari50
f77c6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Olivera Spasic
"Prema ovim podacima, najveće doze već dugo se beleže u naselju Vinča kod Beograda, kao i u Vranju i Kosovskoj Mitrovici, dok se vrednosti veće od 100 nanosiverta na čas beleže u Novom Sadu, Nišu i na Paliću. To su ipak mnogostruko niže vrednosti od onih opasnih po ljudsko zdravlje, jer se smatra da tek doze od 0,05 do 0,2 siverta godišnje mogu potencijalno da prouzrokuju oboljenja." Ne može čovek i ovde da ne vidi smišljenu prezentaciju podataka. Možda grešim, ali valjda ovako ide matematika: 0,05 siverta je 50 milisiverta, je l? U Novom Sadu, Nišu i td. zabeležene vrednosti veće od 100 nanosiverta. Na čas. to je 0,0001 milisiverta na čas. To znači da u toku jedne godine Novosađani požderu više od 0,876 milisiverta. OK to je i dalje malo, ali je predstavljeno tako da cifre deluju potpuno blesavo. Postavlja se pitanje koliko je to "više" od 100 nanosiverta; zatim, koliko je tačno zagađenje u Vinči ako je "blesavo" zagađenje u Novom Sadu veće od 50-og dela kritičnog.
Доктор са Чубуре
Увек је боље да је параноја јача од радијације. Не ваља када је обрнуто.
dr Slobodan Devic
Nuklearna energija je (kao i vatra, voda, vetar, kao i druge stvari koje je covek "uzurpirao") dobar sluga, ali zao gospodar ...
Beogradjanin Schwabenländle
@ Лукреција Борџија, хвала, покушао сам да Вам одговорим, али данас није време подобно, код нас прелепо, сунчано, ни облачка на небу, напољу око 13 °C, наравно плус. Или како је то још давно добар пријатељ из Истре, Италијан Клаудио говорио; свако како заслужује.
Ranko M.
Razumem botove politickih stranaka koji su placeni da rade to sto rade. Mogu razumeti i ljude, koji ne znaju mnogo o odredjenoj oblasti, ali misle da svojim delovanjem mogu drugima pomoci, ali botove koji su zarobljenici sopstvene ideoloske zablude i glupost, ne razumem. Naime, ocigledno je ovde, da je dovoljno nesto neprijatno ili stetno u Svetu dogodi, odmah ce se javiti, bas takvi, koji ce reci: "Rusi su krivi". Zasto je to tako, to samo psihijatri i socijalni psiholozi, mogu da odgovore. Ja to nisam. Zavrsio sam fakultet za Fizicku hemiju ( radiohemija i toksikologija) i mogu, na ovaj problem, ako jeste a nije, dati odgovor. Akcidenta je mozda i bilo,ali mesta za paniku ne. Jod 131, je kratkoziveci nuklid (t1/2=8 dana) za 16 dana, moze biti samo tragovima i zato ga ni Amerikanci nece detektovati.U Evropi ima 172 nukl. elektrane (Bez Rusije-32). Francuska sama ih ima (58), pa su ovkvi akcideti mogici svuda, ali nisu za paniku. Ali posluze da se kaze:"Rusi su krivi". A ko bi drugi?
mozda mozda
nuklearni fizicar, koji ne zna kako se Albert prezivao? cisto sumnjam!
Preporučujem 1
dr Slobodan Devic
"Zasto je to tako, to samo psihijatri i socijalni psiholozi, mogu da odgovore. " Nema potrebe (a i nisam siguran da bi i oni mogli da daju odgovore). Mislim da odgovore mozete naci u metodologiji Gebelsa, kao i u Orvelovom romanu "1984". Dali ste lepo (i za neke nazalost jednostavno objasnjenje) ali ima tu jedna jako vazna cinjenica, koju su jos stari latini poznavali: Homines qoud vount credunt - na njoj se bazira Gebelsovo ispiranje mozga, koje su ne samo zapadni mediji do tancina proradili. Albert Ajnstajs je to lepo opisao: "postoje samo dve beskonacne stvari - ljudska glupost i vaseljena, mada za ovu drugu nisam 100% siguran" Misljenja sam da je problem ipak u intelektualcima, koji (pogresno) pretpostavljaju da i siroke narodne mase znaju/razumeju sve sto i oni. Problem je (pedagoske prirode) sto nije lako spustiti zse na nivo vecine, i na prste objasniti komplikovane stvari - kao sto ste Vi pokusali. Svako dobro - nuklearni fizicar ...
Preporučujem 16

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja