sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:05
STRAH OD ZRAČENjA

Nemačko atomsko ne

Od sedamnaest nuklearnih reaktora u Nemačkoj, devet je već zatvoreno, a preostali bi trebalo da prestanu s radom do 2022.
Autor: Nenad Radičevićnedelja, 26.02.2017. u 20:00
Нуклеарна централа крај Берлина (Фото А. Васиљевић)

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Nemačka nuklearna elektrana Gronde u pokrajini Donja Saksonija pre bezmalo godinu dana prešla je granicu od 350 milijardi kilovat-časova struje proizvedenih od početka rada, postavši tako nuklearka sa najviše proizvedene struje na svetu.

Na zaprepašćenje mnogih svetskih stručnjaka za energetiku, Nemačka planira da ovu i još sedam nuklearki „penzioniše” do 2022. i time završi zatvaranje svojih ukupno 17 nuklearnih reaktora, koji su do pre nekoliko godina najmoćnijoj evropskoj ekonomiji davali čak četvrtinu neophodne električne energije.

I dok stručnjaci koji zastupaju nuklearnu energiju ističu da će samo za zamenu proizvodnje Grondea Nemačka morati da izgradi 3.000 vetro-turbina a u međuvremenu poveća proizvodnju struje od uglja, Nemci zasad ne odustaju od svog atomskog ne.

Poznavaoci prilika ne isključuju mogućnost da se nemačka vlada u narednim godinama ipak predomisli i produži rok za odustajanje od nuklearne energije, ali zasad sve ide ka tome da bi obećanje moglo da bude ispunjeno.

Pitanje bezbednosti nuklearki i mogućih posledica na ljude i prirodu još od sedamdesetih godina prošlog veka su postali važna politička tema u Nemačkoj.

Nuklearke opasne i bez havarije
Frankfurt, Hajdelberg – Uprkos tome što britanski naučnici Komiteta za medicinske aspekte radijacije u prirodnoj sredini ističu da su u analizi podataka između 1969. i 2004. utvrdili da nema dokaza da deca, koja žive u blizini nuklearki, češće obolevaju od leukemije, jedna nemačka opsežna studija iz 2007. to poriče. Istraživači Univerziteta u Majncu su u jednoj od najobimnijih studija na ovu temu utvrdili da se sa približavanjem mesta stanovanja nuklearnoj elektrani, povećava i rizik od dobijanja raka, naročito kod male dece. Naučnici su proučavali podatke iz perioda od 1980. do 2003, utvrdivši da su u tom periodu u Nemačkoj između 120 i 275 male dece obolelo od raka samo zato što su živela u blizini nuklearne elektrane. Prema njihovom zaključku, posebno su ugrožena deca mlađa od pet godina koja žive u krugu do pet kilometara oko nuklearki.
Osim toga, istraživači minhenskog centra Helmholc ukazali su da nuklearke i bez havarije imaju uticaja i na genetski kod tako što se u krugu od 40 kilometara oko nuklearnih elektrana rađa gotovo jedan odsto manje ženske dece. Da radioaktivno zračenje utiče na ravnotežu polova je već poznata naučna činjenica, a prema rečima šefa ovog istraživanja dr Hagena Šerba, zbog civilnog korišćenja nuklearne energije u Nemačkoj i Švajcarskoj nije rođeno između deset i dvadeset hiljada devojčica. Posebno malo ženske dece se rađalo u blizini nemačkog postrojenja za privremeni skladištenje nuklearnog otpada u Gorlebenu, gde se između 1996. i 2010. rodilo gotovo hiljadu devojčica manje nego što je moglo da se očekuje prema normalnoj stopi priraštaja.

Protivnici nuklearki su 1975. uspeli da protestima zaustave izgradnju jedne takve elektrane, a kada je 1979. u SAD došlo do akcidenta na jednoj nuklearki, u Nemačkoj je na ulice Hanovera i tada glavnog grada Bona izašlo oko 200.000 ljudi protestujući protiv nuklearne energije.

Antinuklearni pokret se pretočio kasnije u stranku Zeleni, dok je nuklearna katastrofa u Černobilju u aprilu 1986. kod Nemaca raširila strah od nuklearki do te mere da nikakve politička kampanja više nije mogla da ga umanji.

Političari su samo kalkulisali kako da međusobno i sa energetskim kompanijama dođu od „nuklearnog konsenzusa” o tome kada će u Nemačkoj nastupiti kraj za proizvodnju struje u nuklearkama.

Koaliciona vlada socijaldemokrata i Zelenih, koju je predvodio kancelar Gerhard Šreder, odlučila je da nuklearke prestanu sa radom 2022. na veliko protivljenje liderke tada opozicionih demohrišćana Angele Merkel, koja je to nazivala „uništavanjem nacionalne imovine”.

Dolaskom na vlast Merkelova produžava rok za osam godina, ali je nuklearna katastrofa u Fukušimi 2011. imala takav uticaj na nemačko javno mnjenje da oprezna kancelarka nije časila časa već je opozvala svoju prethodnu odluku.

„Izveštaj etičke komisije pokazao je da naš energetski sistem u osnovi mora i može da bude promenjen.

Želimo da struja u budućnosti bude sigurna, ali istovremeno i pouzdana i ekonomična”, izjavila je tada Merkelova, iako mnogi i dalje ne znaju kako će Nemačka uspeti da ovom odlukom ne dovede do povećanja cene struje i time ugrozi ne samo standard stanovništva već i konkurentnost svoje izvozno orijentisane privrede.

Odgovor očigledno leži u tome što je Nemačka među evropskim zemljama sa najnižom cenom proizvodnje struje, ali sa najvišom cenom koju plaćaju potrošači, jer su porezi i ostali nameti izuzetno visoki i delom su namenjeni za troškove prelaska na zelene tehnologije.

Porast cene struje nije promenilo dominantno mišljenje Nemaca. Prema anketi obavljenoj pre godinu i po dana, čak 81 odsto Nemaca odobrava gašenje nuklearki, a tek 16 se tome protivi.

Iako pojedine energetske kompanije zbog ove odluke beleže gubitke, država se pak pobrinula da četiri energetska giganta koji su vlasnici nemačkih nuklearki ipak ne budu teško finansijski oštećeni.

Giganti su izdvojili 40 milijardi evra za zatvaranje nuklearki, a vlada im je naložila da 23,5 milijardi evra daju u državni fond za privremeno i stalno skladištenje nuklearnog otpada a da ostatak novca potroše na razmontiravanje nuklearki i pripremu svog preostalog nuklearnog otpada.

Vlada se pak dosetila da ovaj fond stavi i na berzu i da od profita obezbedi da eventualno veći troškovi ne padnu na teret ni poreskih obveznika ni energetskih kompanija.

Doduše, Nemačka još nije odredila konačno mesto na kojem će skladištiti ovaj nuklearni otpad, a planovi da ovo novo skladište bude otvoreno do 2050. stručnjaci smatraju „ambicioznim”. Prema njihovim ocenama, skladištenje bi moglo da košta znatno više od planiranog tako da su se, smatraju stručnjaci, energetski giganti „izvukli”.

Giganti, pak, to ne misle pa su pred Ustavnim sudom Nemačke tužili državu, tražeći da im ona zbog odluke da odustane od nuklearne energije plati odštetu od ukupno oko 20 milijardi evra. U decembru prošle godine sud je presudio da kompanije imaju pravo na „odgovarajuću” odštetu, ali nije odredio kolika bi trebalo da bude ta suma.

Iako su protivnici atomske energije u Nemačkoj dugoročno ostvarili svoj cilj, i dalje ostaje problem to što u Evropi postoji ukupno 196 nuklearki, od kojih se čak 59 nalazi u susednoj Francuskoj, koja nema nameru da ih zatvara. 

 


Komentari2
eba1c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Oktoberfest
Nemacka je prenaseljena zemlja. Havarija tipa Cernobila ili Fukusime bila bi za Nemacku prava katastrofa. Sem toga, ne mora neko u ratu baciti nuklearno oruzje na Nemacku - dovoljno je da joj porusi nuklearne elektrane. Zbog toga se nuklearne elektrane redovno grade u blizini granice sa susedom... Razgradnja nuklearne elektrane traje duze od same gradnje! Skladistenje radioaktivnog materijala nije reseno nigde u svetu. Nemci su na to pitanje do te mere senzibilizirani da je svaka vlada koja krene u lobiranje nuklearki osudjena na poraz na izborima. Zamislite te srece da neko pokloni Srbiji nuklearnu elektranu. I zamislite tu nesrecu da je niko u Srbiji ne bi hteo u svojoj opstini!
Bogdan Čortanovci
Odličan komentar Oktoberfesta...! Sedamdesetih godina sam radio kao građ.inženjer na razgradnji (decommissioning) atomske centrale Sanonofre u junoj Kaliforniji. Stotine pumpi, hiljade ventila i bezbroj raznih pratećih instrumeata...a sve kontaminirano što je trebalo očistiti. Sizifov posao..!!!...i kao što reče Oktoberfest koštalo bi više nego gradnja nove centrale.
Preporučujem 0

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja