sreda, 20.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:29

Ukrasi belocrkvanskih ulica

Gotovo je izvesno da su kapije u centru varoši ovdašnji ili stolari sa strane radili „po mustri”, kao danas po katalogu, dok skromnije kuće po periferiji imaju kapije bez ukrasa i rezbarija, što ukazuje na različit društveni status Belocrkvana
Autor: Jovica Danilovićnedelja, 26.02.2017. u 13:45
Лепе фасаде красе и лепе капије (Фотографије: Ј. Даниловић)

Bela Crkva – Viševekovnoj banatskoj Beloj Crkvi, kažu, Bog je podario prirodna bogatstva i lepote, počev od Dunava, Nere, Karaša, Deliblatske peščare, Belocrkvanskih jezera, ali je neosporno da su i preci, izgledom svojih domova, ovoj varoši poklanjali izuzetnu pažnju.

Kako su hroničari zabeležili, pre 130 godina ovde je bilo pet fabrika svile, radile su punom parom fabrike cigle i crepa, likera i konjaka, strugara na parni pogon, mlinska industrija, proizvodnja grožđa i vina (početkom 20. veka bilo je oko 7.000 hektara vinograda i više od 50.000 hektolitara vina godišnje), prerađivana je koža, postojala je štamparija, separacija šljunka... U to vreme registrovano je 349 zanatskih udruženja u gradiću koji nikada nije imao mnogo stanovnika, ali ni manje nego sada (poslednjim popisom evidentirano je samo 9.100 žitelja). U novije vreme, Belocrkvani su najbolje živeli sedamdesetih i početkom osamdesetih godina.

A sada, nije šala, Bela Crkva je na kolenima, pre svega zbog propusta i lošeg činjenja onih koji su je godinama vodili.

Ekonomska snaga je omogućavala stanovništvu da se iskaže i na planu graditeljstva privatnih kuća. Fasade i kapije su bile „lična karta” domaćina i koštale su – pravo bogatstvo. Nekada je „lice” porodične kuće koštalo koliko i izgradnja čitave građevine.

Lepe fasade sa bogato ukrašenim drvenim i metalnim kapijama svedoče i o socijalnim razlikama, koje su udaljavanjem od centra i danas sve vidljivije. Bar što se tiče arhitekture i lepote neimarskog rada u minulim vremenima. Doduše, primećuje se i lepa savremena arhitektura, ali i građevine kojima se Belocrkvani ne diče.

Stručnjaci ovde prepoznaju bečku secesiju, kojom se odlikuje, pre svega, uži centar grada. Objekti namenjeni svim žiteljima su građeni još pre tri veka: rimokatolička, srpska, rumunska i ruska pravoslavna crkva, zgrada u kojoj je sada opštinska administracija, dom vojske, vatrogasni dom... I sve ih krasi poseban graditeljski stil.

Magistar arhitekture iz Bele Crkve Vojislav Stevanović kaže da se ne smatra ovlašćenim za izjavu o kapijama i fasadama, jer nije to samo majstorski rad, već svaka kapija ima i svoju priču o naručiocu, tvorcu, ceni, ideji... Ima i kapija koje se ne vide sa ulice, jer se nalaze u dvorištu, kao što je kapija u Domu za decu i omladinu.

– Stare belocrkvanske fasade rađene su na prelazu iz 19. u 20. vek, i uglavnom nose obeležja secesije, što prati i kapije, prava remek-dela koja, rekli bismo, pripadaju primenjenoj umetnosti. Poimence, ne znaju se majstori. Gotovo je izvesno da su ih pravili ovdašnji ili stolari sa strane, „po mustri”, kao danas po katalogu. Takođe, skromnije kuće po periferiji imaju i takve kapije, bez ukrasa i rezbarija, što ukazuje na društveni i ekonomski status domaćina u vreme gradnje. Nijedna kapija, sama za sebe, nije spomenik kulture, a jeste kao sastavni deo onih zgrada koje su pod zaštitom, i njih štiti Zavod za zaštitu spomenika – kaže za „Politiku” Željko Komarica, iz Gradskog muzeja Bele Crkve.

Kako kaže naš sagovornik, fasade održavaju sami vlasnici kuća, i u poslednje vreme sve je više onih koji se odlučuju za moderan način renoviranja (uz primenu termoizolacije) i popravku fasada. Nekadašnji trend „udri glat – jeftinije je” više nije u modi, kao ni socrealistički manir – oblepljivanje fasade keramičkim pločicama.

Na pitanje da li i danas postoje majstori koji bi mogli da ponove ova prava umetnička dela, naš sagovornik odgovara da bi uz pomoć modernih mašina to bila „jednostavna priča”.

– Pitanje je samo ko bi naručio i platio takvu kapiju, i u kakvu fasadu posle da je uklopi. Koliko bi danas koštala takva kapija, ne znam, ali potrebne su vam tri ponude i javna nabavka – veli Komarica.

Inženjer Aurel Marila, iskusni neimar, veliki je zaljubljenik u svoj rodni grad, pa osim najveće kolekcije razglednica, poseduje i fotografije gotovo svih kapija i fasada u ovom gradu, koje zaslužuju pažnju.

– Nekada je Bela Crkva bila i lepa i čista. Imućni su ulagali u izgled svojih kuća, pa su majstori dolazili i iz drugih krajeva tadašnjih država, jer ih ovde nije bilo dovoljno. Dvorišta su bila puna cveća, pa kad se leti kapija otvori, prolaznik ne zna gde će pre da gleda: u kapiju, dvorište ili fasadu. U Beloj Crkvi među starinama ne postoje dve iste fasade ili dve iste kapije. Sve su originalne i različite, makar samo po izvesnim dodacima. Mnogo je fasada sa velelepnim ornamentima, balkonima... nestalo zbog primitivizma i nebrige. Metalne ograde, dimnjaci, oluci, bunari, česme... ovekovečio sam hiljadama fotografija, u čemu mi je pomogao Mića Popović Fleš – kaže Aurel Marila.

Naši sagovornici se slažu da je izgled kuća, kao svojevrsnih spomenika kulture, važan i za turizam, u čiji razvoj se zaklinju generacije belocrkvanskih izabranih vođa.


Komentari5
059c3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanin Schwabenländle
Пролазио сам једном и видевши овако лепе грађиве са шармом К & К монархије застали смо и мало се прошетали. Стварно лепо место.
Ostoja
Sve lepo, sloga I bratstvo medju narodima. A onda su gradjani Nemci odlucili da su oni bolji od ostalih gradjana pa da to potkerepe osnovase SS diviziju Princ Eugen upravo u Beloj Crkvi. Nastavak je dobro poznat. Da bi na kraju plakali kako su proterani iz njihovog Banata ti divni ljudi podunavske Svabe. Ipak da se ne zaboravi...
pa vojvodjanine
Mozda si I u pravu ali oni su taj parket svojom krvlju I krvlju svoje dece placali. Bili su to uglavnom ljudi iz unistenih I spaljenih delova zemlje. Bi li se menjao sa njihovim sudbinama?
Preporučujem 1
Vojvodjanin
A onda dosli oni koji su koze drzali u svapskim salonima i parkete lozili,lenji da nabave drva.Te svapske kuce su dzabe dobili a danas ih njihovi potomci prodaju za milione i sele se u Nemacku.
Preporučujem 4
Tomislav Ketig
Tada je bila deo Srednje Evrope i njeni građani / Srbi, Nemci, Česi i ostali bili su vredni i složni. Bela Crkva imala je i potpunu gimnaziju, aerodrom itd. i razvijen kulturni život. Čeka se istoričar koji će napisati istoriju ovog lepog grada.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja