petak, 04.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 26.02.2017. u 15:50 Slavko Trošelj
INTERVJU: LjILjANA LAŠIĆ

Duško Kovačević mi je poseban uzor

Glumica i dramaturg govori o ulozi Tine u „Pozorištu u kući”, TV programu i pozorištu danas, svojim dramama koje imaju po 300 izvođenja, kolegama Ljiljani Stjepanović i Ivanu Bosiljčiću
(Фото: А. Васиљевић)

Ljiljana Lašić, glumica i dramaturg, rođena je 17. decembra 1946. godine u Kragujevcu, a u Beogradu je napravila prve korake i u kući i na sceni. U braku sa Vladislavom Lašićem, scenografom, ima sina Đorđa (46), arhitektu, i od njega unuku Jovanu (15). Penziju je, posle 40 godina glume, stekla u Beogradskom dramskom pozorištu, a nezapamćenu popularnost širom Jugoslavije ulogom Tine u čuvenoj TV seriji „Pozorište u kući”.

Kako objašnjavate Tinu?

To meni nikad nije „oprošteno”, a šta drugo da igram sa dvadesetak godina. Taj mentalni obrazac koji je stvoren o meni stalno me kalupi uprkos činjenici da sam igrala u velikim dramama, a i napisala sam sedam drama i dve knjige stihova, a to neće biti kraj mog pisanja. Moji planovi za dalji rad time se ne završavaju.

Šta danas gledate na TV?

Imam TV „tanjir” u Beogradu, a i na Kopaoniku u našoj vikendici, pa imam mogućnost da gledam i ono što uglavnom ne želim da gledam, jer ima mnogo TV kanala čiji programi su po mnogo čemu uglavnom sklopljeni bez ikakvih kriterijuma, pa čak i bez profesionalizma. Čast retkim izuzecima.

Koje drame ste napisali?

Posebne su „Slobodne žene balkanske”, „Jasmin na stranputici”, „Kuća bez prozora”, „Kafana kod zajedno”... Ali, „Slobodne žene...” su odavno igrane čak 300 puta, a ovih dana će im se pridružiti i „Jasmin na stranputici” sa svojih 300 gledanja. To su rekordi za ponos koji u „Jasminu”, uz mene kao glumicu, nose još dvoje glumaca: Rada Đuričin i Ivan Bosiljčić. Ovaj moj tim je, sportski rečeno, jedan od najboljih u Srbiji, pa i mnogo šire. I još nešto kad je o glumi reč. Ja sam u glumi Ivana Bosiljčića odavno prepoznala velikog glumca koji je svetski talentovan, ali i vrlo odgovoran čovek koji, za naše predstave, doputuje iz Moskve u Beograd i, kad odigra svoju ulogu, vrati se u Rusiju.

Gde se igraju vaše predstave?

U Beogradu smo domaćini u pozorištu „Slavija” ili, ponekad, i u „mojoj kući”, u Beogradskom dramskom, a povremeno odlazimo i u pozorišta širom Srbije, pa i, po pozivu, u inostranstvo, čak i preko „bare”: u Kanadu i Ameriku.

Da li ste vi, po tome što radite, ženski Duško Kovačević?

Duško Kovačević je jedan od naših najboljih dramaturga svih vremena, pa je svako pominjanje mene uz njega za mene velika čast, ali i, moram reći, velika obaveza da mu se, po vrednosti tekstova, što više približim. Duško Kovačević mi je poseban uzor što najozbiljnije situacije saopštava smehom. A ja to prevodim na „moj jezik”: smej se kad bi plakati hteo ili: humor pod vešalima.

Kad ste zavoleli svoju pisanu reč?

Igrajući po tuđim notama osetila sam šupljine u tekstovima koji u nekim prelomnim delovima priče uspavljuje publiku. To mi je i onda, kao mladoj glumici, smetalo, a sad je to velika opomena za moje pisanje. Pišem drame koje neprestano teraju publiku da prati predstavu. Trudim se da mi dijalog bude savršen, a kažu mi da u tome i uspevam. Zato moje kolege rado igraju u mojim predstavama, jer je tekst pisala glumica.

Koji kliše ste razbili?

U mojim dramama svi glumci imaju podjednak zadatak. Nemam glavnih i sporednih uloga. Sve su glavne. To se, podrazumeva se, događa i u mojoj novoj predstavi „Istočni anđeo” u kome igra gospođa Ljiljana Stjepanović. Predstava je pisana za nju, jer ima ogroman talenat. Ta predstava se trenutno uhodava. Ona se igra u pozorištu „Kart blanš”. To je novo pozorište koje se nalazi uz Karađorđev trg u Zemunu i zadovoljava sve potrebe glumaca i publike. Ovo je i znak da polako osvajamo kulturne prostore u Beogradu.

Kako živite?

U braku sam 52 godine sa čovekom koga poznajem od svoje devete godine. Zajedno smo prošli detinjstvo, mladost i sad prolazimo starost. Prošli smo zajedno i puteve i stranputice. Uvek nam je bio lepo zbog toga što imamo iste afinitete prema životu, isti ukus i istu filozofsku misao.

Živim od glume. Od pisanja ne mogu ništa da zaradim. Vodim svoj mali životić – kakav je takav je. Nisam ni prezadovoljna, a ni nezadovoljna.

Da li ste zadovoljni sobom?

Totalno sam nezadovoljna sobom.

Šta sve podrazumeva ljubav?

Sad, pre svega, razumevanje.

Koje svoje osobine posebno poštujete?

Pre svega elementarno poštenje. Ne volim muvanje.

Kako se borite sa godinama?

Jovan Dučić je govorio da je starost strašna. Ja se protiv godina borim, isključivo, čitanjem.

Da li ste vernik?

Jesam. Ja sam jedan od onih vernika koji postavljaju pitanja i sebi, a i teolozima. Hrišćansku religiju shvatam kao svoju životnu filozofiju. Mene vera obavezuje da budem dobar čovek.

Planirate li šta?

Ništa u ovim godinama sem da budem zdrava. Plašim se nemoći, jer bila sam hitra u govoru, pokretu, mislima...

Piše komercijalno, ali nikad estradno

Kako gledate na pozorište danas?

Živimo u teškoj situaciji za pozorište. Sa ovoliko jeftinih i vulgarnih sadržaja, sa ovoliko pevanja, u kojima imamo po tri pevača po glavi stanovnika, teško je da nađete temu kojom biste zadovoljili kriterijume finog intelektualca. Ja se borim protiv toga. U tom smislu dobila sam božanstvenu kritiku po kojoj – „Ljiljana Lašić piše komercijalno, ali nikad estradno”. Mislim da mi je to najbolji prikaz koji sam ikada dobila, jer po meni pozorišta bi trebalo da budu i zabavna i edukativna, a bojim se da će biti samo zabavna. Ja na to ne pristajem.

Komentari2
b1940
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

jasmina nešković
Najzad i nešto lepo da se pročita u Poltici, a da nije vezano za "politiku". Gospođu Lašić verovatno mnogi pamte kao Tinu, iz "Pozorišta u kući", ali s obzirom na glumačke gromade koje su u toj seriji igrale, od Dobričanina, Olge Ivanović, S.Pešić, a o Djuzi i da ne govorimo, ostaje to jedna od naših najboljih tv serija, tim pre što "rimejk" nije mogao ni da domaši. Ali najviše cenim Ljiljanu Lašič, kao pozorišnu glumicu u Beogradskom dramskom, u izvanrednim predstavama koje sam gledala kao student, a zatim i kao dramskog pisca, ako se ne varam, autara predstave "Kuća s prozorom", s nezaboravnom Tanjom Lukjanovom. Naravno, gledala sam i sve njene predstave u pozorištu "Slavija". Umetnica svestranog dara, nenametljiva, otmena, retka na našoj kulturnoj sceni. Kamo sreće da imamo više takvih stvaralaca.
Bosanac
Rado i danas pogledam neke od serija ( Pozoriste u kuci, bolji zivot i td...), Ljiljana je glumica koja je dio jedne sjane generacije glumaca. Dug zivot i svako dobro.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja