nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 28.02.2017. u 08:00 Miloš Ković
Pogledi

Oslobođenje i ujedinjenje

Od Srba koji su rođeni u zajedničkoj zemlji danas se očekuje da se pomire sa tim da su na silu, ratovima podeljeni na različite države, nastale na ruševinama Jugoslavije

Posle razbijanja Jugoslavije, Srbija kao da se vratila u 19. vek. Ona je ponovo mala zemlja, smeštena na fragmentiranom političkom prostoru, ugrožena međusobnim sukobima velikih sila. Možda je, međutim, najvažnije to što je ona danas, baš kao i pre Prvog svetskog rata, samo jedna od zemalja u kojima živi podeljeni srpski narod.

U 19. veku se pripovedalo da su Srbi „pre Kosova“ imali svoje carstvo. Današnje generacije, međutim, neposredno pamte da su rođene i do juče živele u Jugoslaviji, zemlji za koju su se u dva svetska rata borili njihovi preci, u kojoj su Srbi, svojom ubedljivom većinom, bili ujedinjeni. To što je ona pripadala i drugim narodima ne menja suštinu stvari. Od Srba koji su, dakle, rođeni u zajedničkoj zemlji danas se očekuje da se pomire sa tim da su na silu, ratovima podeljeni na različite države, nastale na ruševinama Jugoslavije. Drugim rečima, Srbi su dovedeni u položaj Nemaca za vreme postojanja Berlinskog zida.

U 19. veku, pre ujedinjenja u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, Srbe iz Srbije, Crne Gore, Habzburškog i Osmanskog carstva spajala je zajednička nacionalna svest. Ona, istina, nije u svim slojevima bila podjednako vidljiva i nije svuda imala isti sadržaj. Bila je, međutim, neobično otporna i trajna, jer se, pored ostalog, zasnivala na veoma dugim istorijskim tradicijama.

Ishodišta srpske nacionalne ideje nisu bila samo u prošlosti. Važniji je bio zajednički ideal oslobođenja i ujedinjenja, smešten u budućnost. Oslobođenje i ujedinjenje, te dve moćne reči, čiji se smisao ne može svesti na političko značenje, bile su lozinka evropskih nacionalnih pokreta od Irske, Norveške i Nemačke do Italije, Grčke i Jermenije.

Za Srbiju i Crnu Goru, države od kojih su Srbi očekivali ostvarenje oslobođenja i ujedinjenja, taj ideal nije podrazumevao osvajanje tuđih zemalja, nego puko preživljavanje i samoodbranu. Ilija Garašanin, Jovan Ristić, Nikola Pašić, knjaz i kralj Nikola Petrović znali su da su u međunarodnoj areni oduvek vladala hobsovska, nemilosrdna pravila i da su tu mogle da prežive samo velike i jake države. Njihove zemlje mogle su ili da se prošire i ujedine, ili da nestanu.

Velike sile su u pristalicama pokreta za oslobođenje i ujedinjenje najčešće videle izazivače nevolja. Za Beč i London Srbija i Crna Gora bile su, uprkos kraćim periodima razumevanja i saradnje, prihvatljive samo onda kada se nisu obazirale na Srbe u susednim zemljama. Sankt Peterburg je, uz kraće periode nerazumevanja i sukoba, pružao podršku srpskom nacionalnom pokretu, ali pod uslovom da on ostane pod njegovom kontrolom.

Ne može se poreći da su u jugoslovenskoj državi Srbi videli ostvarenje zavetne misli oslobođenja i ujedinjenja. Tu državu dva puta su razorile Nemačka i njene saveznice. Drugo razaranje, za razliku od prvog, obavljeno je uz podršku, a potom i vođstvo bivših srpskih saveznika, SAD i Britanije. Ideja oslobođenja i ujedinjenja je, usred Odbrambeno-otadžbinskog rata, kako se on danas zove u Republici Srpskoj, u delu beogradskog javnog mnjenja promenila smisao i sadržinu. Sada je značila oslobođenje od komunizma i ujedinjenje sa Evropskom unijom.

Danas znamo da smo, oslobađajući se komunizma, učestvovali u rasturanju sopstvene države, JNA i policijskih službi, i da smo, za šaku dolara, spremno rasprodali nekada uspešna preduzeća. U grčevitoj želji za ujedinjenjem sa Evropskom unijom, oprostili smo joj to što je, pod vođstvom Nemačke, SAD i NATO, rasturila Jugoslaviju, bombardovala Srbe, proterala ih iz Krajine, Sarajeva, sa Kosova i Metohije, kao i to što je vodila besprimernu medijsku antisrpsku kampanju, čiji recidivi traju i danas.

Uprkos svemu, čak i sada, u 2017. godini, ovako pervertirana ideja oslobođenja i ujedinjenja čini suštinu ideologije vlasti i najvećeg dela opozicije u Srbiji. Dok brod EU tone i dok ga pacovi uveliko napuštaju, srpske vlasti i opozicija bi da nas na njega po svaku cenu ukrcaju. Nikakve činjenice više ne mogu da zaustave naše političko-medijske elite: ni gromoglasno ćutanje Berlina i Brisela pred obnovom ustaških ideja u Hrvatskoj; ni to što EU i NATO nastavljaju sa stvaranjem legla islamskog fundamentalizma i kriminala unutar Srbije, na Kosovu, ali i u Bosni i Hercegovini; ni stvaranje velike Albanije; ni podrška antisrpskom režimu u Crnoj Gori.

Takva politika logično vodi ka zaključku da su Srbi u regionu za političke elite u Beogradu samo kamen oko vrata. Srpske vlasti uspostavile su veoma tesnu saradnju sa režimom u Crnoj Gori. Referendum o danu Republike Srpske dočekan je u Beogradu hladno i skoro neprijateljski. Današnje zbliženje sa Banjalukom posledica je samo njene solidarnosti sa Beogradom pred pretnjama iz Sarajeva. Briselski sporazum pokazao je da su vlasti u Beogradu spremne da trguju čak i sudbinom građana Srbije na Kosovu i Metohiji.

Zapitajmo zato građane Srbije: šta za njih zaista znače te dve reči, oslobođenje i ujedinjenje? Od koga bi danas trebalo da se oslobode, s kim da se ujedine? Kako reče neumorni Aleksandar Raković – sa Maltom i Letonijom, ili sa Republikom Srpskom i Crnom Gorom?

Docent na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Komеntari82
6ba02
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Фицрој Маклејн из поруке Идну : "...независно од тога да ли ћемо им пружити помоћ или не Тито и његови следбеници имаће одлучујући утицај у Југославији после ослобођења."
PUČ je britansko delo
Da bi se saznala ISTINA , mora se shvatitit da nije bilo PUČ-a 27.marta 1941. koji su organizovali britanski agenti, ne bi bilo ni NDH, niti genocida nad Srbima, niti bi 1944. Tito sa 2.000 komunista došao na vlast.
Bgd53
Zbog ocuvanja svog naroda, drzave,svoje vojske,Cercil je prepustio na samo Jugoslaviju komunistima nego i citavu istocnu Evropu.Britanci su uspeli da mobilisu sve one koji su hteli da se bore, bez obzira na ideologiju.Za njih je svaki ubijeni Nemac znacio manji rizik za Britanca, i zahtevali su borbu bez obzira sto je u Srbiji vazilo pravilo 1 prema 100 za jednog ubijenog Nemca!Ali je zbog toga Mihailovic kao Srbin razmisljao drugacije nego Cercil ili komunisti. Srbi imali sa jedne strane pogrom u NDH a sa druge nemacku odmazdu u Srbiji,zbog ustanka! Naravno da su Englezi znali da je Draza ucenjen kao i Tito od Nemaca ali su znali i da se komunisti nece obazirati na zrtve,jer pobeda u ratu je znacila i njihov dolazak na vlast.Njima su cetnici cak bili veci protivnici jer su bili predstavnici kapitalizma!Britanci su slali oruzje i partizanima i cetnicima,cesto iz istog aviona!Pri kraju rata iz opet svojih interesa i dogovora sa SSSR su se odlucili za Tita.
Ilic Momcilo
Postovani gospodine Bgd53.Puno kasnim sa mojim komentarom,tako da nisam siguran da ce biti objavljen,ali mojom zaslugom.Iskreno,potpuno sam protiv vasih navoda,jer je ocigledno kako svrstavate i cenite ucesce nasih boraca u NOB-u.Ako su komunisti mislili samo na preuzimanje vlasti,onda su cetnici mislili samo kakoda sacuvaju vlast za kralja. To mu dodje,da prostite, vrlo isto. I vasa tvrdnja oko Cercila mislim da je pogresna. SSSR je osvojio Berlin i stao i cekao,po dogovoru sa saveznicima,da oni oslobode zapadni deo Evrope.Saveznici su kasnili,ali su ipak morali da podnesu i svoje zrtve, tako da je SSSR, da je izdao dogovor,imao moci da protera i potera Nemce,da se nasalim,da se "kupaju"u "kanalu".Eto jedne price o kojoj nije lose razmisliti,pa proveriti sebe i svoju realnost ili "navijacku" strast. Kazem vam to, jer ja to povremeno radim i verujte pomaze da covek bude donekle realniji. Vi sa ove, a ja sa one strane duge.
Џејми Шеј
@Леон Давидович - nemam nista protiv datuma dogadjaja koje spominjete, ali imam mnogo protiv komunisticke interpretacije istih koje se drzite kao pop kadionice. Vecina ljudi nisu ni komunisti ni nacisti ali imaju pravo na zivotne interese. Iz onoga sto ste napisali jasno je koliko je kralj Petar II "dobrovoljno" uradio ono sto je od njega zahtevano. Englezi, a Cercil posebno, su se "proslavili" kao saveznici Srba i u I i u II ratu ali i 99 pa sve do danas. Sa "pucom na slepoocnici" mladi kralj je izgovorio i vise nego je zahtevano. U komentarima uvek zastupam srpsko stanoviste i interes Srba, zbog svoje dece, jer sam ubedjen da ce se ostali narodi pobrinuti za svoje. To "ponovno ujedinjenje" 1945 je za Srbiju bilo repriza 1941 - ovog puta od "saveznika". Znaci prvo bombardovanje (anglo-ameri) pa okupacija boljsevicka iza kojih su dosli austro-komunisti preko Drine. Okupacija traje do danas, jer cak kada se komunista Sloba setio da je Srbin, stiglo je bombardovanje pa drzavni udar.
Miki
biti srpsko dete već je samo po sebi hendikep: 1. mrze te svi narodi iz okruženja; 2. "rođena" država te tretira kao smeće; 3. "velikim silama" si vazda trn u oku ... najbolje su za svoju decu uradili oni koji su se odrekli srpstva i postali nešto drugo. ne kažem da je to moralno, čak ni opravdano. ali to rade ljudi kojima su interesi njihove dece preči od interesa njihove nacije. kao kad moj sin iscepa nove patike na među-školskoj utakmici, na kojoj je zabio 3 gola i posle koje mu je cela škola klicala! misliš da sam plakao zbog patika iako su me koštale GBP 350.00?
Pravi Srbin
Sloba je glumio da je Srbin, kao i ovi današnji političari , jer pravi Srbin je pravoslavac koji je za Krljevinu Srbiju !! Ili jesi ili nisi !!
Леон Давидович
@ Џејми Шеј 13. априла 1944. Черчил је позвао краља Петра 2. и рекао му да уколико из владе не искључи Михаиловића на списак сарадника Осовине биће стављена Влада Југославије и краљ. 29. августа 1944. указом О бр. 881 краљ је разрешио Михаиловића дужности. 12 септембра позвао је снаге ЈВуО да се ставе под команду Тита.
Zorka Papadopolos
lele! A nama tu neko sad skoro predlagao da se vratimo Karadjordjevicima i monarhiji...
бивши Сарајлија
Ово поређење Републике Српске са Црном Гором постаје више неукусно. У Српској живе Срби силом одвојени од матице. Зар је то тако тешко разумјети.
biba struja
@bivši : A u čemu je onda razlika?
милутин
Намеће се прича о двоименом народу, пошто су причу о троименом народу потрошили. Слична је позадина.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja