utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 01.03.2017. u 15:00 Branko Pejović

Na Čakoru ne zaboravljaju srpskog vojnika

Žitelji sela Velika urediće i obeležiti grob nepoznatog srpskog ratnika, nastradalog prilikom povlačenja 1915. godine
Прелазак српске војске преко Чакора (Фото:: из књиге о селу Велика)

Užice – Zapušteni grob nepoznatog srpskog vojnika, palog u Velikom ratu na planini Čakor gde mu je telo tada pokopano, uskoro će biti uređen i obeležen. To najavljuje Užičanin Dragoljub Paunović, rodom iz sela Velika s Čakora, jedan od inicijatora niza sadržaja za jačanje srpsko-crnogorskih veza, pa i ovog poduhvata.

Taj vojnik, kazuje Paunović, podlegao je surovoj zimi, gladi i silnim naporima na prevoju Čakora prilikom povlačenja srpske vojske decembra 1915. godine od Peći uz Rugovsku klisuru ka albanskim gudurama. Glavnina naše vojske uspela je potom da prebrodi albansku golgotu i stigne do Krfa, ali tom borcu ovde je ratni i životni put završen. Sve donedavno o ovome je svedočilo živo sećanje jednog dugovečnog stanovnika Velike.

– Decenijama je pričao u našem selu stari Milutin Baka Vuković, koji je ceo 20. vek poživeo, da su tog nesrećnog srpskog vojnika njegovi saborci tada pokopali na čakorskom prevoju, u blizini katuna. Jedva su u metrima visokim snežnim smetovima tu spazili krovove katunskih stanova. Ali, sredinom šezdesetih, kad se katun proširio, krupnija stoka na ispaši izrovala je grob i ukazale su se kosti ratnika. Budući da se narod sela Velika diči junacima i srpsko-crnogorskim bratstvom, reše žene planinke na katunu (muškaraca je tu bilo manje, kod kuća su obavljali teže poslove) da grob prekopaju, kosti vojnika prenesu nedaleko odatle, sahrane u drveni sanduk i bolje zaštite. Kad su ostatke iskopavali našli su i vojničku čuturicu i nekakve brojeve. Stavili su po jedan kamen sa obe strane groba, kao obeležje – priča Paunović (70), koga u Užicu zovu Paun, a u zavičaju Dašo.

Ali, vremenom su katuni napušteni, mnogi ljudi sa ovih planina sišli u gradove, a taj novi grob je u gustiš zarastao. Jedva da znaju gde je i nekadašnje planinke Radmila Bošković i Radmila Knežević koje su pre pola veka u tom preseljenju učestvovale. Zajedno s njima, u inicijativu da se ponovo uredi i obeleži u vreme kad se obeležava vek Velikog rata, uključeni su Momo Paunović iz Velike, Radoslav i Milovan Bošković iz Beograda rodom Veličani, kao i Dragoljub Paunović koji iz Užica često dolazi u zavičaj.

– Kosti vojnika još samuju u kamenu visokog Čakora, ali mi nameravamo da grob ponovo prekopamo i ostatke prenesemo na pogodnije i pristupačnije mesto, da ga na pravi način obeležimo. I to na samom prevoju Čakora gde je i izdahnuo, ili na seoskom groblju. Čim grane proleće počinjemo s tim. Hoćemo da damo primer učvršćivanja srpsko-crnogorskih veza, a tragaćemo i za identitetom tog srpskog vojnika – najavljuje Paunović, koji pola veka živi u Užicu, ekonomista je po struci. Bio je na rukovodećim mestima u užičkom SDK i Narodnoj banci, a sada u penziji. Uvek je aktivan kad treba povezati crnogorska brda i ovaj brdski deo Srbije, spojiti Čakor i Zlatibor, razvijati bratske i duhovne veze: pun autobus Užičana išao je njegovom zaslugom na obeležavanje važnih godišnjica u selu Velika, tu je gradnju dve crkve pomagao, namerava i da se spomen-dom srpske vojske na čakorskom prevoju napravi.

A surovi Čakor, najkraća veza Crne Gore sa Metohijom i Srbijom, dominira širom okolinom, s njega se, kažu, pogled pruža u beskraj. Selo Velika je na 1.900 metara nadmorske visine. Ponosni Veličani su, pisao je novinar i pesnik Darko Jovović, znali da krv ratnih dobrovoljaca, kojom su tokom balkanskih i Prvog svetskog rata ispisivali svetle stranice naše istorije, teče venama njihovih brojnih potomaka i poštovalaca. I danas, ovde pod oblacima i kod državne međe, ovi ljudi vekovne vrednosti još uvek poštuju.

Komentari10
d9c08
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Golub Knežević
Povodom teksta “Na Čakoru ne zaboravljaju grob srpskog vojnika” Politika je objavila tekst pod nazivom “Na Čakoru ne zaboravljaju grob srpskog vojnika” koji sam video skeniran i većinom nečitak na linku novavelika (kapetanija) pa sam pomislio da se radi o nekom drugom grobu a ne o ovom o kojem ja pričam. Da to razjasnim pokušao sam da stupim u kontakt sa Dašom Paunovićem ali nisam uspeo. Kada sam taj isti tekst pročitao ovde na Facebook-u video sam da se radi o istom grobu ali sa nekim pogrešnim i nepotpunim podacima (nisu dve Radmile učestvovale u prenosu kostiju i nije precizirano mesto gde se grob nalazi, itd.). Pišem ovo sa ciljem da se zna istina o izmeštanju groba srpskog vojnika jer sam bio svedok toga događaja. Dole navedeni tekst “Kosti srpskog vojnika” objavio sam na sajtu velika.me još 2013. godine čime je taj događaj otrgnut od zaborava, barem kod Veličana, a verujem i da je poslužio predlagačima dobre ideje o podizanju spomenika srpskom vojniku. Kosti srpskog vo
Šumadinac
Trebala bi "Politika" da pošalje novinara da napravi reportažu sa Kajmakčalana i srbskih grobalja rasutih po Makedoniji. Ubila bi nas sramota, dok bi čitali reportaže.
Обрен Марковић
Предиван текст, хвала пуно на овом подсећању да стално морамо да оживљавамо вековне братске везе Срба из Србије и Срба из Црне Горе. Пуно поздрава.
robovi iluzija o brastvu
Ja sam negde čitao da su crnogorci iz zasede napadali srpske vojnike u povlačenju . Pa i danas najviše što vole crngorski mladići, je da premlate srpske turiste na primorju.Ista je to pamet. a ovaj dole dobro reče da su ruje pustile Bugare na nas.
Перча Контраш
Прокапре 3 сата Лако је данас бити паметан, али се ипак треба питати да ли би боље било да је Краљ сачувао свој народ уместо своје краљевство? И Краљ се господине Проко повлачио са народом, мало пешице, мало на воловским колима, сачувао је колико се могло у рату са неколико царевина, победио вишеструко надмоћнијег непријатеља, вратио народ и војску у Србију. Да није тако било ти не би постојао или би слао коментаре као Ханц у Зидојче цајтунг или као Тута Бугарин.
stari doktor
У току повлачења српске војске и регрута преко врлети Црне Горе и Албаније и скоро двоипомесечног задржавања на негостољубивом тлу умрло је до укрцавања у Драчу и Валони према проценама најмање 70.000-80.000 гладних, исцрпљених, необучених и необувених војника. Помор се наставио и на Крфу и у Бизерти, на Крфу је умрло око 9-10.000 и у Бизерти до 2.000. Укупно око 10.000, све је у оквиру "око", тачан број остао је вечита тајна. Да је савезничка помоћ, пре свега у храни, била благовремено организована, број умрлих не би био већи од неколико хиљада, глад и ослабљени организам учинили су своје. Ове свете жртве за будућу слободу никада не смеју бити заборављене, умрли су верни својој заклетви да ће остати верни својој Отаџбини до краја.
Miodrag
Da nas nije Bugar, uz dozvolu brata Rusa udario s'ledja, povukli bi se glatko preko juzne Srbije do Grcke. Ali vi zaboravljate kako su nas rusi u svakom odsutnom trenutku pustali niz vodu.
Боривоје Банковић
@ Прока: Пријатељ Проко, сами кажете да је сада лако бити паметан. Ја ћу вас питати само једно: да ли бисте ви хтели и смели да станете пред синове и унуке који оних који су крварили цео XIX век, пред јунаке из два Балканска рата, и да им саопштите да ће сада мало бити под аустријском влашћу? Ја не бих. Срби су некада били поносан народ, знате.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja