Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je juče da je sa Folkerom Bufijeom, premijerom nemačke Savezne pokrajine Hesen, razgovarao o mogućem učešću nemačke transportne kompanije „Fraport” u koncesiji za Aerodrom „Nikola Tesla”.

Vučić je rekao da bi dolazak „Fraporta” omogućio dodatni razvoj naše vazdušne luke, kao i uvećan kargo saobraćaj.

„To je od ogromnog značaja za Srbiju”, rekao je srpski premijer i tako potvrdio pisanje „Politike” da je „Fraport” mogući kandidat za trku za Aerodrom „Nikola Tesla”.

Ova kompanija u svom vlasništvu ima aerodrom u Ljubljani, a javni poziv koji je država raspisala 10. februara sadrži i klauzulu da na njemu ne mogu da učestvuju kompanije ili sa njima povezana lica koja imaju udeo veći od 20 odsto u bilo kom aerodromu u regionu, koji se nalazi na manje od 450 kilometara u Beogradu. Vazdušnim putem do Ljubljane ima 485 kilometara, što znači da „Fraport” ispunjava uslov postavljene geografske distance.  

Predstavnici „Fraporta” su nedavno za „Politiku” potvrdili da razmatraju mogućnost proširenja internacionalnog poslovanja i da u tom cilju „analiziraju globalno tržište”. Međutim, nisu želeli da kažu da li je Aerodrom „Nikola Tesla” deo njihove strategije proširenja poslovanja.

Ono što je posebno interesantno jeste ko je vlasnik te kompanije koja raspolaže milijardama evra za kupovinu aerodroma, odnosno koncesije. Većinski vlasnik je Savezna pokrajina Hesen, koja ima 31,34 odsto udela. Budući da je srpski premijer baš juče pred premijerom ove nemačke savezne pokrajine rekao da bi „Fraport” mogao da učestvuje u trci za beogradski aerodrom stiče se utisak da Nemci neće propustiti ovaj tender. Suvlasnik „Fraporta” je i grad Frankfurt sa udelom od 20 odsto. Vlasnički udeo u „Fraportu” ima i „Lufthanza” (8,45 odsto) i američki investicioni fondovi.

Tokom 2016. godine „Fraport grupa” ostvarila je promet od 2,6 milijardi evra i profit od oko 300 miliona evra.

„Fraport” je, inače, jedan od najvećih koncesionara u Evropi. Osim aerodromom u Frankfurtu i Ljubljani, rukovodi i vazdušnim lukama u Hanoveru, Antaliji, Varni, Burgasu, Sankt Peterburgu, Delhiju i Limi.

Aerodromom u Frankfurtu godišnje usluži čak 60 miliona putnika. Za aktuelni zimski red letenja ovaj aerodrom imao je ugovore sa 88 putničkih kompanija koje lete na 248 destinacija u 100 zemalja sveta. Više od polovine letova čine interkontinentalne destinacije, što znači da je frankfurtski aerodrom vodeće čvorište u svetskom sistemu vazdušnog saobraćaja. U Evropi ovaj aerodrom je četvrti najprometniji za putnički saobraćaj, a u Frankfurtu je ujedno i jedan od najvećih poslodavaca. Prema zvaničnim podacima, na tom aerodromu radi 81.000 ljudi.

Prema podacima koje smo dobili od „Fraporta” samo u januaru ove godine 4,2 miliona putnika je koristilo ovaj aerodrom i trend rasta putnika je nastavljen iz prethodne godine. Zanimljiv je porast transporta robe za oko 5,6 odsto što u upravi ove kompanije objašnjavaju porastom prometa kineske robe.

Rast broja putnika zabeležili su aerodromi u Ljubljani za oko 21 odsto, potom Limi, Hanoveru, Sankt Peterburgu, dok je u padu broj putnika u Burgasu i Antaliji.

Ovaj aerodrom je i jedno od najvažnijih čvorišta u globalnoj logistici. Frankfurt je, uz to i evropski centar kargo biznisa. U ovom gradu nalazi se i sedište ogromne kompanije „Lufthanza kargo”, ali ima linije još 28 kargo prevoznika. Stoga je vrlo moguće da će „Fraportu” Beograd biti interesantan za otvaranje regionalnog kargo centra. Pitanje je samo šta bi prevagnulo da izbor bude Ljubljana ili Beograd. Beograd ima prednost trgovinske razmene sa Rusijom i posredništvo u izvozu robe iz Evropske unije u tu zemlju. Na strani Ljubljane je to što se pre svega nalazi u Evropskoj uniji, ali i što ima veći promet kargo tereta, nego Beograd.