petak, 30.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 01.03.2017. u 15:00 A. Telesković i M. Avakumović

Nemački „Fraport” u igri za Aerodrom „Nikola Tesla”

Iz ove kompanije već su potvrdili da razmatraju mogućnost proširenja internacionalnog poslovanja i da u tom cilju „analiziraju globalno tržište”
Београдски аеродром чека концесионара (Фото Раде Крстинић)

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je juče da je sa Folkerom Bufijeom, premijerom nemačke Savezne pokrajine Hesen, razgovarao o mogućem učešću nemačke transportne kompanije „Fraport” u koncesiji za Aerodrom „Nikola Tesla”.

Vučić je rekao da bi dolazak „Fraporta” omogućio dodatni razvoj naše vazdušne luke, kao i uvećan kargo saobraćaj.

„To je od ogromnog značaja za Srbiju”, rekao je srpski premijer i tako potvrdio pisanje „Politike” da je „Fraport” mogući kandidat za trku za Aerodrom „Nikola Tesla”.

Ova kompanija u svom vlasništvu ima aerodrom u Ljubljani, a javni poziv koji je država raspisala 10. februara sadrži i klauzulu da na njemu ne mogu da učestvuju kompanije ili sa njima povezana lica koja imaju udeo veći od 20 odsto u bilo kom aerodromu u regionu, koji se nalazi na manje od 450 kilometara u Beogradu. Vazdušnim putem do Ljubljane ima 485 kilometara, što znači da „Fraport” ispunjava uslov postavljene geografske distance.  

Predstavnici „Fraporta” su nedavno za „Politiku” potvrdili da razmatraju mogućnost proširenja internacionalnog poslovanja i da u tom cilju „analiziraju globalno tržište”. Međutim, nisu želeli da kažu da li je Aerodrom „Nikola Tesla” deo njihove strategije proširenja poslovanja.

Ono što je posebno interesantno jeste ko je vlasnik te kompanije koja raspolaže milijardama evra za kupovinu aerodroma, odnosno koncesije. Većinski vlasnik je Savezna pokrajina Hesen, koja ima 31,34 odsto udela. Budući da je srpski premijer baš juče pred premijerom ove nemačke savezne pokrajine rekao da bi „Fraport” mogao da učestvuje u trci za beogradski aerodrom stiče se utisak da Nemci neće propustiti ovaj tender. Suvlasnik „Fraporta” je i grad Frankfurt sa udelom od 20 odsto. Vlasnički udeo u „Fraportu” ima i „Lufthanza” (8,45 odsto) i američki investicioni fondovi.

Tokom 2016. godine „Fraport grupa” ostvarila je promet od 2,6 milijardi evra i profit od oko 300 miliona evra.

„Fraport” je, inače, jedan od najvećih koncesionara u Evropi. Osim aerodromom u Frankfurtu i Ljubljani, rukovodi i vazdušnim lukama u Hanoveru, Antaliji, Varni, Burgasu, Sankt Peterburgu, Delhiju i Limi.

Aerodromom u Frankfurtu godišnje usluži čak 60 miliona putnika. Za aktuelni zimski red letenja ovaj aerodrom imao je ugovore sa 88 putničkih kompanija koje lete na 248 destinacija u 100 zemalja sveta. Više od polovine letova čine interkontinentalne destinacije, što znači da je frankfurtski aerodrom vodeće čvorište u svetskom sistemu vazdušnog saobraćaja. U Evropi ovaj aerodrom je četvrti najprometniji za putnički saobraćaj, a u Frankfurtu je ujedno i jedan od najvećih poslodavaca. Prema zvaničnim podacima, na tom aerodromu radi 81.000 ljudi.

Prema podacima koje smo dobili od „Fraporta” samo u januaru ove godine 4,2 miliona putnika je koristilo ovaj aerodrom i trend rasta putnika je nastavljen iz prethodne godine. Zanimljiv je porast transporta robe za oko 5,6 odsto što u upravi ove kompanije objašnjavaju porastom prometa kineske robe.

Rast broja putnika zabeležili su aerodromi u Ljubljani za oko 21 odsto, potom Limi, Hanoveru, Sankt Peterburgu, dok je u padu broj putnika u Burgasu i Antaliji.

Ovaj aerodrom je i jedno od najvažnijih čvorišta u globalnoj logistici. Frankfurt je, uz to i evropski centar kargo biznisa. U ovom gradu nalazi se i sedište ogromne kompanije „Lufthanza kargo”, ali ima linije još 28 kargo prevoznika. Stoga je vrlo moguće da će „Fraportu” Beograd biti interesantan za otvaranje regionalnog kargo centra. Pitanje je samo šta bi prevagnulo da izbor bude Ljubljana ili Beograd. Beograd ima prednost trgovinske razmene sa Rusijom i posredništvo u izvozu robe iz Evropske unije u tu zemlju. Na strani Ljubljane je to što se pre svega nalazi u Evropskoj uniji, ali i što ima veći promet kargo tereta, nego Beograd.  

Komentari11
6e369
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milisav
Frapot AG,na pojedinim aerodromima u svetu se pojavljuje samo kao koncesionar,na pr.kod 14 aerodroma u grckoj ili koncesionar i suvlasnik u kapitalu,ljubljana70%,lima70%,burgas60%,varna60%,dakar60%,antalya51% pulkowo35,5%,hanover30% i ci,an24,5%.ljubljana je u vecinskom vlasnistvu Frapot-a.ovo je stanje od 17.februara 2017.god
Iz Beograda na zapad
Bаљда је на лaтиници какао би и Немци "разумели". Неће Швабе ћирилицу, из непоштовања, како би показали ко је газда у Србији. Тако су радили и у Првом светском рату, кад су окупирали Србију, па су одмах указом забранили ћирилицу. А где су српске власти да их подсете да је ћирилица службено писмо? Страшно. Срaмота. Стидите се, кукавице!
Мирко
Прочитати текст Небојше Катића у овом броју Политике све је јасно описано
Zoran
Према изнетим подацима, Фрапорт је више од 50% у државном власништву: покрајина и град. Значи да није проблем у власништву, него у способности руководилаца. Код нас су то партијски људи са партијским и личним циљевима. А и ако не били, утицај политике је прејак. Наше реформе се односе искључиво на финансијску област, државни буџет. Већи приходи долазе од ефикасније наплате намета на грађане, али и распродаје имовине, која још није продата. А продаја ''очевине'' није баш неко умеће. То може свако, а раде обично они који сигурно иду у пропаст. Узгред, лондонски аеродром Хитроу, са пратећим објектима, остварује већи приход од целокупне енглеске пољопривреде. Али, тамо неко нешто ради. А за продају и то, по правилу, у бесцење, не мораш се ознојити. А није за бацање ни подршка страних купаца носиоцима власти-трговцима.
Radoslav Jovanovic
Dok se osveste spavaci koji su za EU Nemačka će u Srbija posedovati sve što je vredno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja