sreda, 28.06.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:31

Na birou rada 2.881 lekar

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, osim svršenih studenata medicine, na evidenciji je i 98 specijalista
Autor: Olivera Popovićčetvrtak, 02.03.2017. u 17:00

Srbija se približava broju od 3.000 nezaposlenih svršenih studenata medicine, što je svojevrsni istorijskom maksimum: Nacionalnoj službi zapošljavanja(NSZ) do kraja januara prijavio se 2.881.

Broj nezaposlenih lekara prethodnih godina „vrteo” se između 2.200 i 2.400. U februaru 2013. bilo ih je 2184, a godinu dana kasnije 2442. Najnovije brojke potvrđuju trend rasta broja nezaposlenih, tako da je sada spisak duži za više od 400 imena u poređenju sa 2014. godinom.

Ovakvi podaci aktuelizuju priču o potrebi da se preispita upisna politika na medicinske fakultete. I ove godine upisaće se oko 1.500 budućih lekara, pa mnogi tvrde da nastavljamo sa masovnom proizvodnjom ovog kadra za – izvoz.

Prema podacima NSZ koji su dostavljeni „Politici” među nezaposlenima je i 98 specijalista neke grane medicine (u Beogradu 58). Specijalisti prvo zaposlenje čekaju najduže tri godine.

Dr Meho Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, apeluje na nezaposlene lekare da imaju još malo strpljenja, jer je u prethodnih dve godine povučeno nekoliko poteza da se ubrizga „sveža krv” u zdravstvene ustanove.

– Trudimo se da stvorimo novu generaciju lekara specijalista, da premostimo krater nastao zbog zabrane upućivanja lekara na specijalizaciju. Samo u prethodne dve godine odobrili smo specijalizacije za 4.460 lekara, a još 712 razmatraćemo do kraja marta. Takođe, za dve godine zaposlili smo 3.464 zdravstvena radnika, od kojih je oko 1.800 lekara, koji u kratkom roku dobijaju specijalizacije. Pratimo broj specijalista pred penzijom i pravimo kadrovske planove, kombinujući podatke od Instituta za javno zdravlje „Batut” i saznanja sa terena, da nam se ne bi dogodilo da negde nemamo dovoljno obučenih lekara – kaže dr Mahmutović, tvrdeći da nijednog zaposlenja nije bilo bez konkursa.

Državni sekretar poručuje da je za ovu godinu predviđeno zapošljavanje 2.500 zdravstvenih radnika, a tim tempom će se nastaviti i 2018.

Prof. dr Petar Bulat, prodekan za nastavu na Medicinskom fakultetu u Beogradu, ubeđen je da evidencija NZS ne odgovara realnom stanju. Siguran je, kaže, da su na popisu i oni koji su napustili Srbiju, ali se nisu odjavili sa evidencije NSZ.

– Tvrdim i da se od vremena kada je sam diplomirao na medicinskom fakultetu 1986. nije mnogo toga bitno promenilo: na prvi posao čekalo se u proseku dve godine, s tim što su lekari do posla dolazili brže od svojih koleginica podseća dr Bulat.

On smatra da nema razloga da se preispita upisna politika na medicinske fakultete, jer nemamo višak lekara, niti ih školujemo za inostranstvo.

– Medicinu u Srbiji svake godine završi između 1.000 i 1.100 studenata. Prema mojoj računici, u zdravstvu radi 33.000 lekara, od toga 28.500 u državnom sektoru, deo radi u privatnim ordinacijama i bolnicama, određeni broj se zaposli u farmaceutskim kompanijama. Ima i onih koji se nikada ne bave medicinom. Prema podacima Lekarske komore, svake godine 900 lekara uzme ispisnicu i odlazi na rad van Srbije, tako da kada se podvuče crta, nemamo višak lekara kaže dr Bulat.

On ukazuje i daje stanovništvo Srbije među najstarijima u Evropi i da će nam ubuduće biti potreban veliki broj lekara, jer ostarela populacija ima povećane zahteve za zdravstvenom negom i uslugom.

Prodekan za nastavu Medicinskog fakulteta u Beogradu kaže da nema podatke koliko Srbiju košta školovanje jednog lekara, jer je to složena matematika.

Pojedine zemlje su pak to pedantno izračunale: šestogodišnje osnovne studije lekara koštaju prema podacima Medicinskog fakulteta u Ljubljani koštaju 56.600 evra, a specijalizacija prema podacima Lekarske komore Slovenije još 326.500 evra. Amerikanci procenjuju da školovanje lekara do diplome košta 250.000 dolara, pa ako uvezu samo 1.000 diplomiranih stručnjaka u čije školovanje nisu uložili ni dolar, za njih je to profit od 250 miliona dolara.

Prof. dr Miljko Ristić, naš kardiohirurg koji je u intervju datom „Politici” pre dve godine ustalasao javnost tvrdnjom da sa medicinskih fakulteta izlaze loše obučeni kadrovi, i danas u izjavi za naš list poručuje da treba smanjiti broj studenata koji se svake godine upisuju na medicinske fakultete.

– Srbija bukvalno školuje lekare i druge profesije za bogate zemlje. Samo za godinu dana iz KCS-a je 70 lekara i sestara napustilo našu ustanovu i i otišlo u Saudijsku Arabiju, Nemačku, Švajcarsku i druge zemlje – navodi podatak iz perioda kada je bio na čelu Kliničkog centra Srbije.

On opisuje i apsurdnu situaciju, zbog koje se našao na meti državnog revizora: zbog povećanog broja lečenih i operisanih pacijenata, kao direktor KCS iz meseca u mesec pisao je sve veći broj prekovremenih sati, od 20.000 stiglo se do 70.000, jer nije bilo dovoljno lekara, a postoji zabrana da se zaposle novi.

– Nisam mogao da zaposlim stotinu lekara i smanjim broj prekovremenih sati, jer jedino vladina komisija može da odobri otvaranje novih radnih mesta. Pisao sam zahteve, a dozvolu za zaposlenje novih dobijao sam „na kašičicu”– kaže dr Ristić.

Dr Milica Nikolić Urošević, zastupnik Udruženja za zaštitu prava lekara opšte medicine, navodi da u domovima zdravlja trenutno nedostaje oko 800 lekara ako se poštuje kriterijum koji je propisalo resorno ministarstvo – da na 1.600 pacijenata treba da bude zaposlen jedan lekar opšte medicine.

– Podatak ministarstva o velikom broju zaposlenih novih lekara ne odslikava pravo stanje, jer oni su posao dobili u bolnicama i kliničkim centrima, a ne u domovima zdravlja, gde su lekari na „prvoj liniji”. U primarnom sektoru je mali broj novozaposlenih, a čak i kada dobijemo pojačanje, novi lekar se vrlo brzo upućuje na specijalizaciju, i to čak i iz grana medicine, na primer, iz hirurgije ili interne medicine, koje su u domu zdravlja nepotrebne – ukazuje dr Nikolić Urošević. 


Komentari67
45474
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dr Lili Marlene
Nama ustvari nedostaju lekari u zdravstvenim ustanovama jer nacija nam je tako loseg zdravstvenog stanja. A doci do lekara u drzavnoj ustanovi postaje nemoguca misija tako da bi svi lekari sa biroa mogli da se zaposle. Needukovanost stanovnistva o osnovnim higijenskodijetnim navikama je veliki problem, koji je uzrok gojaznosti, metabolickog sindroma i bolesti koje iz njih proizilaze a i mnogih drugih bolesti uzrokovanih visegodišnjim zivotom stresom. Dok u Spaniji (čije je stanovnistvo jedno od najdugovečnijih) svako jutro edukuju gledaoce o zdravoj ishrani kod nas u emisijama na TVu za domacice mesaju "dva krem sira i slatku pavlaku". Lekari u drzavnim ustanovama nam rade pod ogromnim stresom koji je postao nepodnosljiv, broje im se uputi, laboratorije, traze se od njih da budu ekonomisti umesto da gledaju sta je najbolje za pacijenta. Niko ne govori koliko je lekara samo ove godine napustilo svoja radna mesta i otišlo u inostranstvo ili kod privatnika.
Pare i muzika
Ako je za protekle dve godine zaposleno 1.800 lekara, i ako trenutno nedostaje barem 1.000 lekara prema važećim kadrovskim normama zdravstvenih ustanova, u čemu je problem što trenutno ima 2.800 lekara na evidenciji NSZ? Nije nezaposlenost lekara problem koji treba da rešavaju viskoškolske ustanove, već je to problem restriktivnog zdravstvenog budžeta koji se ogleda u zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, bez obzira na normative po kojima bi nedostajuća radna mesta morala da budu popunjena. Na kraju, dolazimo do provrede, odnosno proizvodnje, do sistemskog problema neadekvatne strategije razvoja i političkog odlučivanja u korist nosilaca kapitala a nauštrb opšte koristi društva.
васиљка дожић
Најбоље да продајемо лексре као фудбалере.Одредимо цену од општих до професора,или сваки кад крене нека остави најмање 200 000 еврића.Имаи таквих за које је дато по 200 000 е за школовање а за њихово знање неби дао ни један динар.
Preporučujem 1
Миле Дј
надам се да ће те објавити коментар, видим да је нека промена политике објављивања, ми акционари нажалаост немамо на то никакав утицај, видим преовлађују Тањугови текстови, ваљда је то јефтиније. Свакако добронамеран савет будућим лекарима, студирајте у иностранству , одмах после средње школе конкуришите на неки од бесплатних универзитета којих има доста по ЕУ (погледај по интернету да не испадне да рекламирам) и тиме ће све бити поједносављено. Смештај у дому једног од оваквих универзитета у Француској је 100 еур све остало је бесплатно, књиге су дигитализоване остаје новац за храну и облачење, а диплома вреди свуда.
Mr Mia Maric
U kojoj to zemlji postoji bezplatan medecinski fakultet..ili bilo koji drugi fakultet? Sve zemlje koje ja znam imaju izuzetno visoke cene...npr. u Australji medecinski fakultet mogu da upisu samo studenti sa zavrsnim ispitom 9.95 +... fakultet je pre nekoliko godina bio minimum $70 000 za pet godina..plus dodajte na to bar $15 000 za knjige..a stan, hrana i ostalo o tome uopste necu ni pricati.. ali studenti mogu dobiti kredit koji odplacuju tek kad dobiju posao ...i...ovisno od velicine njihove plate procent koji ce vracati bice od 4% do 8%. Ako osoba nema posao ili pak nikada ne radi HECS..tj taj studentski kredit ne vraca, ali pozajmljena suma se uvecava svake godine za CPI koji se krece oko 3-4% dok osoba ne odplati kredit. Takodje bitno je napomenuti da zavrsiti medecinu na bilo kom fakultetu ne znaci mnogo...jer da bi se dobio posao itekako je bitna rangna lista tj. Na kom mestu je ne samo u toj zemlji vec i u svetu. Nisu svi isto priznati.
Preporučujem 3
baki
Pod hitno redukovati upis lekara na medicinske fakultete.Čak razmisliti i o zabrani upisa u narednih 5godina.Jer ovo postaje zestok problem.Ali sa druge strane Njemacka dobija svršene lekare u koji nisu uložili ni jedan cent.
Љиљана Ћуић
Док они чекају луксузанти штрајкују. Србе нема ко да лечи. Процедуре изабрани лекари партиципације Хипократове заклетве, светих Козме и Дсмјана, светих Врача ксо узора срБски медицинари ретко се сећају. Болестан човек је угрожен, медицинари су свет за себе, каста која захтева да се испоштује процедура

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja