utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:26

Caričin grad se priprema za Unesko

Posle Romulijane, to bi bio drugi antički lokalitet sa područja Srbije na listi Svetske baštine
Autor: Milan Momčilovićpetak, 03.03.2017. u 16:30
Царичин град (Фото М. Момчиловић)

 

Leskovac – Poznati ranovizantijski lokalitet Justinijana Prima, poznat kao Caričin grad, za nekoliko godina bi mogao da se nađe na spisku Svetske baštine Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu Unesko. O ovoj mogućnosti nedavno su u Leskovcu razgovarali predstavnici Narodnog muzeja u ovom gradu, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Arheološkog instituta. Da bi se ovaj lokalitet nedaleko od Lebana našao u tako elitnom svetskom društvu, potrebno je još puno toga uraditi, ne samo u postupku nominacije, nego i na samom lokalitetu. Republički zavod već je konkurisao za nekoliko projekata koji se odnose na konzervaciju mozaika i na izradu zaštitne konstrukcije, a za sredstva za projekte na ovom lokalitetu konkurisao je i Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu.

– Lokalitet najpre moramo da dovedemo u takvo stanje da budemo zadovoljni njegovim izgledom, a tek onda ćemo raditi nominacioni dosije koji je više tehnička stvar i predstavlja kancelarijski posao. Mnogo je obilniji posao koji treba uraditi pre toga, ali se nadam da ćemo u narednih nekoliko godina učiniti pomak u što boljem prezentovanju lokaliteta, ističe za „Politiku” Brana Stojković Pavelka iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Na pitanje šta tačno podrazumevaju ti radovi, naša sagovornica odgovara:

– To je pre svega konzervacija mozaika u episkopskoj bazilici na akropolju i za to već postoji projekat u Zavodu. Da bi to moglo da se izvede, potrebno je da se napravi zaštitna konstrukcija koja će tokom radova i kasnije zadržati te mozaike u stabilnom stanju. Tu je potom kamena plastika, jedan od najreprezentativnijih delova umetničke dekoracije nalazišta, što je u naučnom svetu poznato. Neki kapiteli sa Justinijanovim monogramom, neki detalji koji su apsolutno priznati. Radićemo na njihovom dokumentovanju, čišćenju, spremanju za izlaganje. To su obimni radovi i sve to neće moći da se završi preko noći. To se neće završiti ni sa nominacijom kada ona prođe, jer tamo ima i suviše objekata i značajne arhitekture, mozaika koji moraju da budu predstavljeni, tako da će to potrajati. Uradićemo najviše šta možemo, naravno, ukoliko se sve to finansira na odgovarajući način, smatra naša sagovornica.

Partneri u tom poslu su i Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša, Arheološki institut iz Beograda, koji decenijama istražuje ovo jedinstveno nalazište iz 6. veka nove ere i Narodni muzej u Leskovcu. Pored ostalog, neophodno je da se najpre urede imovinsko-pravni odnosi na sto hektara lokaliteta, kao i da se izrade detaljan urbanistički plan i strategija razvoja za dalje uređivanje i konzerviranje lokaliteta.

Vujadin Ivanišević, rukovodilac istraživanja na ovom lokalitetu, podsetio je da nekada prođu i dve, tri ili četiri godine, ali da on smatra da smo na dobrom putu da skratimo te rokove koji zavise od brzine prikupljanja dokumentacije i njenog kvaliteta. Naravno, poslednju reč imaju predstavnici Uneska.

Od antičkih lokaliteta sa područja Srbije na spisku Uneska se nalazi samo Romulijana (palata Galerija) koja je u taj spisak uvrštena 2007. godine. Prošle godine upisani su i stećci, srednjovekovni nadgrobni spomenici, naravno, tu si i naši srednjovekovni manastiri. Pored Caričinog grada, Vlada Srbije namerava da aplicira za upis u Svetsku baštinu za sledeće lokalitete: Nacionalni park Đerdap, manastir Manasija, istorijsko mesto Bača i okoline, Nacionalni park Šar planina, Rajac kod Negotina, Smederevska tvrđava, specijalni prirodni rezervat Deliblatska peščara, Đavolja varoš, Nacionalni park Tara sa kanjonom Drine i granice rimskog carstva.


Komentari6
7d884
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ana savin
Ako način rada na pripremi Justinijane za Unesko treba da bude kao na Romulijani onda zbogom pameti, predlagač i ne zna za bolje osim da decenijama tavori na lokalitetu i ispravlja uruđenee ranije konzervacije da sagradi nužnikna ulazu u palatu i da predloži potpuno naopak redosled radova na objektu. Šteta ...
Јелена
Село моје лепше од Париза:) Заиста је прелепо, сваки пут кад идемо на одмор прођем и погледам макар мало. Шетета што раније није држава довољно улагала. Прошле године су били међународни археолози и однели огроман број сандука са предметима који су нашли. И опет је само трећина откривена...
Mladen bg
Kompenzacija za prijem kosova u unesko tj tri srpska manastira sa kosova ce biti kosovska baština nažalost
саВа
Негативна прича, ствара негативну атмосферу, тј. енергију и убацује клицу сумње у свакога ко прочита Ваш коментар. Обзиром да је вест изнад лепа, Ваш коментар из мени непознатог разлога, претпоставља негативну вест, не капирам шта сте овиме хтели да кажете.. Па није све политика и не треба мешати политику у све.. Због таквих као Ви, смо и ту где смо.. Мало својом главом, и позитивно размишљајте свима ће бити боље па и Вама...
Preporučujem 16
Raca Milosavljevic
... Bogami eto prilike da se polako pokaze svetu prava istorija ovog lepog podneblja sa imenom Srbija,da se Vinca jos vise otkrije kao najstarije gradsko naselje na tlu Evrope i da ponosno pokazemo stari kalendar sa tekucom 7525-tom godinom....
Dan
Grad je podigao vizantijski car Justinijan u 5. veku. Kakve to veze ima sa Srbima. Isto kao Gracanica sa Albancima! Inace Justinijan je govorio, kao ostalom i u celoj Vizantiji zvanicno, grcki jezik (mladja starogcka varijanta). Grci i dalje, fala bogu, postoje!
Preporučujem 12

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja