Leskovac – Poznati ranovizantijski lokalitet Justinijana Prima, poznat kao Caričin grad, za nekoliko godina bi mogao da se nađe na spisku Svetske baštine Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu Unesko. O ovoj mogućnosti nedavno su u Leskovcu razgovarali predstavnici Narodnog muzeja u ovom gradu, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Arheološkog instituta. Da bi se ovaj lokalitet nedaleko od Lebana našao u tako elitnom svetskom društvu, potrebno je još puno toga uraditi, ne samo u postupku nominacije, nego i na samom lokalitetu. Republički zavod već je konkurisao za nekoliko projekata koji se odnose na konzervaciju mozaika i na izradu zaštitne konstrukcije, a za sredstva za projekte na ovom lokalitetu konkurisao je i Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu.
– Lokalitet najpre moramo da dovedemo u takvo stanje da budemo zadovoljni njegovim izgledom, a tek onda ćemo raditi nominacioni dosije koji je više tehnička stvar i predstavlja kancelarijski posao. Mnogo je obilniji posao koji treba uraditi pre toga, ali se nadam da ćemo u narednih nekoliko godina učiniti pomak u što boljem prezentovanju lokaliteta, ističe za „Politiku” Brana Stojković Pavelka iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Na pitanje šta tačno podrazumevaju ti radovi, naša sagovornica odgovara:
– To je pre svega konzervacija mozaika u episkopskoj bazilici na akropolju i za to već postoji projekat u Zavodu. Da bi to moglo da se izvede, potrebno je da se napravi zaštitna konstrukcija koja će tokom radova i kasnije zadržati te mozaike u stabilnom stanju. Tu je potom kamena plastika, jedan od najreprezentativnijih delova umetničke dekoracije nalazišta, što je u naučnom svetu poznato. Neki kapiteli sa Justinijanovim monogramom, neki detalji koji su apsolutno priznati. Radićemo na njihovom dokumentovanju, čišćenju, spremanju za izlaganje. To su obimni radovi i sve to neće moći da se završi preko noći. To se neće završiti ni sa nominacijom kada ona prođe, jer tamo ima i suviše objekata i značajne arhitekture, mozaika koji moraju da budu predstavljeni, tako da će to potrajati. Uradićemo najviše šta možemo, naravno, ukoliko se sve to finansira na odgovarajući način, smatra naša sagovornica.
Partneri u tom poslu su i Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša, Arheološki institut iz Beograda, koji decenijama istražuje ovo jedinstveno nalazište iz 6. veka nove ere i Narodni muzej u Leskovcu. Pored ostalog, neophodno je da se najpre urede imovinsko-pravni odnosi na sto hektara lokaliteta, kao i da se izrade detaljan urbanistički plan i strategija razvoja za dalje uređivanje i konzerviranje lokaliteta.
Vujadin Ivanišević, rukovodilac istraživanja na ovom lokalitetu, podsetio je da nekada prođu i dve, tri ili četiri godine, ali da on smatra da smo na dobrom putu da skratimo te rokove koji zavise od brzine prikupljanja dokumentacije i njenog kvaliteta. Naravno, poslednju reč imaju predstavnici Uneska.
Od antičkih lokaliteta sa područja Srbije na spisku Uneska se nalazi samo Romulijana (palata Galerija) koja je u taj spisak uvrštena 2007. godine. Prošle godine upisani su i stećci, srednjovekovni nadgrobni spomenici, naravno, tu si i naši srednjovekovni manastiri. Pored Caričinog grada, Vlada Srbije namerava da aplicira za upis u Svetsku baštinu za sledeće lokalitete: Nacionalni park Đerdap, manastir Manasija, istorijsko mesto Bača i okoline, Nacionalni park Šar planina, Rajac kod Negotina, Smederevska tvrđava, specijalni prirodni rezervat Deliblatska peščara, Đavolja varoš, Nacionalni park Tara sa kanjonom Drine i granice rimskog carstva.
