utorak, 01.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 04.03.2017. u 14:00 Jasna Petrović-Stojanović i Anica Telesković

Vučić i privrednici: ko daje, a ko uzima

Administrativni troškovi poslovanja privrede iznose 135 milijardi dinara, pokazuje analiza USAID-a
Привредници се жале да им је пословање непредвидиво и оптерећено бројним парафискалним наметима (Фото Анђелко Васиљевић)

Toplo-hladno. Tako bi ukratko mogao da se opiše odnos države i privatnog sektora. Premijer Aleksandar Vučić privatnika se setio pre nekoliko dana kada je izjavio „da je od ključnog značaja da se u Srbiji ojača privatni sektor, u kojem radi samo 1,4 miliona ljudi, a koji izdržava ceo javni sektor i penzionere”.

Odmah je, međutim, dodao i da je ljut kada vidi da svi od države traže – samo daj, daj, daj, umesto da se država meša što manje. I predstavnici privrede imaju identične izjave. Samo što je, iz njihovog ugla gledano, država ta koja stalno traži: „daj, daj, daj”.

Prema nalazima USAID-ovog Projekta za bolje uslove poslovanja, administrativni troškovi poslovanja privrede iznose 135 milijardi dinara, što je 3,46 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Na „Kopaonik biznis forumu”, koji će biti održan sledeće nedelje, predstavnici države i privatnog sektora razgovaraće i o tome: ko je onaj ko daje, a ko uzima. Samo što ovaj događaj uglavnom okuplja predstavnike krupne privrede, a za mnoge od njih se vezuje i to da su se i obogatili jer im je država u prošlosti, mnogo toga dala. I dok mali privrednici imaju utisak da su krupni kapitalisti miljenici svake vlasti, za sebe kažu da su neomiljeni.

Kada je o odnosu premijera i predstavnika privrede reč, ekonomista Ljubomir Madžar primećuje da Vučić polako menja svoj stav u pozitivnom pravcu.

Odstrel krupne divljači politički atraktivan
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je savezništvo sa privatnim sektorom apsolutni uslov za ekonomski rast. On, ipak, primećuje da se predsednik vlade ne ponaša isto prema sitnom i krupnom kapitalu.– Odstrel krupne divljači je još politički atraktivan. Ta činjenica će uticati na njegovo političko ponašanje, jer donosi glasove. Na nasilju na sitnom kapitalu se ne osvajaju birači. Razlike u tretmanu, ipak, ne bi trebalo da bude. Krupni kapital je isto tako potreban državi kao i sitan. Da bi neko postao krupan biznismen, mora da počne kao sitan, pa da ako ima sreće i pameti izraste u velikog privrednika – kaže Madžar.

– Od jednog krajnje neprijateljskog i destruktivnog odnosa polako gravitira ka racionalnom i prosvećenom pristupu prema privredi – smatra Madžar.

On podseća na činjenicu da je nakon što je Srpska napredna stranka došla na vlast počeo progon krupnog kapitala čiji je eksplicitan primer bilo hapšenje Miroslava Miškovića, vlasnika „Delta holdinga”. Vučić se tada distancirao od tajkuna pa tako nije došao ni na „Kopaonik biznis forum” 2014. godine.

– Sledeće godine se, ipak, pojavio, što je dobro.

Vučić je jedan od onih koji brzo uče i menjaju stavove. To se dogodilo i u odnosu prema privredi.

Shvatio je da ništa od onoga što želi da uradi na ekonomskom planu ne može bez privatnog sektora. Nije država ta koja treba da zapošljava i povećava privrednu aktivnost – kaže Madžar.

Premijerova izjava od pre nekoliko dana to i potvrđuje. „Privatni sektor izdržava penzionere i kompletan javni sektor, te da zato treba da podiže plate, a ne da svima životni san bude da se zaposle u javnoj administraciji”, rekao je Vučić.

Da privatni sektor, međutim, ne može da povećava plate onda kad državni zvaničnici to požele pokazuje i to što je krajem prošle godine jedva postignut dogovor da se minimalna cena rada poveća za sedam odsto (sa 121 na 130 dinara). Kako je tada izjavljivao predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković to povećanje treba da bude maksimalno pet odsto.

„Privreda u Srbiji trenutno nije u poziciji da povećanje minimalne cene rada bude veće, jer bi to ugrozilo privredni razvoj zemlje”, rekao je Atanacković.

Milan Knežević, vlasnik „Modusa”, kaže da o odnosu države prema privatnom sektoru najbolje govori to što je u godini preduzetništva i borbi protiv sive ekonomije povećana minimalna cena rada, poskupela je struja, a uvedena je i obavezna članarina u Privrednoj komori Srbije.

– Jedina smo zemlja u svetu koja nema Zakon o zanatstvu, ali i jedini kojima se oporezuju investicije. Siva ekonomija je veća od 30 odsto, a imamo i 147 prafiskalnih nameta što nema niko – kaže Knežević.

– Lokalne samouprave i dalje izmišljaju namete kroz razne takse i tako opterećuju privatnike. I nikom ništa. Poslednji u nizu paradoksa je i taj što je većina privatnih firmi u Pančevu, kako se čulo na poslednjem skupu privrednog saveta ovog grada, dobilo da samo za iznošenje smeća mesečno plate od četiri do pet miliona dinara. To dovodi u pitanje rad firmi sa 1.000 i više zaposlenih – kaže Knežević.

On još podseća da se ne seća da su privrednici ikada tražili neke privilegije, već ih je država sama nudila kroz subvencije.

– Tražili smo samo da se poboljša privredni ambijent – ističe on.

Osnovne probleme na ovoj relaciji identifikovao je i Džejms Ruf, šef misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). U autorskom tekstu za NIN ukazuje na to da možda i trećina zaposlenih u privatnom sektoru radi u sivoj ekonomiji, da su plate u javnom sektoru u proseku više nego u privatnom, a pružanje javnih usluga je i dalje na niskom nivou. 

„Jedini način da prihodi stanovništva u Srbiji rastu na održiv način je da se privatni sektor ojača i proširi, a da se javni sektor smanji. Dobra vest je da vladin program ima za cilj ostvarenje upravo tih ciljeva”, ističe Ruf i zaključuje da su plate u Srbiji „bolno niske”.

Premijer Aleksandar Vučić je u nekoliko navrata izjavljivao kako očekuje da prosečna plata u Srbiji 2017. godine bude 500 evra. Prema podacima zvanične statistike, prosečna plata iznosi 369 evra.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja