utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01
RAZGOVOR NEDELjE: FOLKER ŠLENDORF, reditelj

U filmovima mora da se događa stvarnost

45. FEST - Svi znamo da živimo u haotičnom svetu. Nemamo više čak ni jasne ideje šta je ovaj svet. Nemamo više nikakvu ideologiju koja bi pred nas postavila neku jasniju viziju sveta
Autor: Dubravka Lakićnedelja, 05.03.2017. u 18:00
Фолкер Шлендорф (Фото: Д. Лакић)

Nedavno na 67. Berlinalu, a pre neko veče i na 45. Festu, viđen je i najnoviji film nemačkog reditelja Folkera Šlendorfa „Povratak u Montauk”.

Lepa, savremena priča, delimično autobiografska i samo delimično oslonjena na roman „Montauk” u kojem je slavni švajcarsko-nemački pisac Maks Friš stvorio mit od Long Ajlenda.

Šlendorf i Friš su bili dugogodišnji prijatelji, radili zajedno na filmskoj adaptaciji „Homo Fabera” i sada su se na neobičan način ponovo sreli u filmu koji je Šlendorf opet režirao kao autor snažnog ličnog izraza i umetnik koji stvara trajne vrednosti.

U te vrednosti spadaju i filmovi: „Ubistvo i smrtonosni udar”, „Iznenadno ubistvo siromaha iz Kombaha”, „Ubistvo iz milosrđa”, „Svonova ljubav”, „Putnik”, „Palmeto”, „Smrt trgovačkog putnika”, „Izgubljena čast Katarine Blum”, pomenuti „Homo faber”, „Ogre” , „Ritina legenda” i kao naročito izdvojeni „Limeni doboš” s kojim je 1979. godine osvojio Oskara za najbolji strani film i s njim prvi put boravio i na beogradskom Festu (na Festu je bio poslednji put 2008. s filmom „Ulžan”).

Snimanje filma „Povratak u Montauk” za Folkera Šlendorfa je i lično značio neku vrstu povratka „na mesto zločina”.

Ponovni susret s Njujorkom, gradom u kojem je dugo živeo i radio (u Nemačku se ponovo vratio tek 1999), i u kojem je, možda, baš kao i njegov filmski junak, za sobom ostavio i neku neprežaljenu ljubav...

Bilo bi divno da ste zajedno s filmom „Povratak u Montauk” došli ponovo na beogradski Fest?

Veliki pozdrav svim mojim beogradskim prijateljima! Ima ih mnogo! Molim vas prenesite im da sam počeo da snimam novi, ovog puta televizijski film i zbog toga moram da ostanem u Berlinu.

 

„Povratak u Montauk” ste radili kao neko ko je ponovo zaljubljen, učinilo mi se?

Nije vam se učinilo, bio sam sve vreme zaljubljen u glumicu Nini Hos! I to toliko da stalno kupujem časopise na čijim smo naslovnim stranama ona, onako lepa i visoka, i ja ovako mali, star i ćelav! Ona je stvarno iznad moje lige.

Nina Hos je bila moja muza na snimanju ovog filma. Ona je divna i kao glumica i kao osoba. Stalno sam joj dokazivao svoj ljubav i ceo tim se zabavljao. Samo sam mogao nju da zamislim u ulozi Rebeke, žene koja se vraća iz jedne ljubavne prošlosti i kao ravnopravnu partnerku Stelanu Skarskardu u glavnoj ulozi. Zbog Nine sam intervenisao i u scenariju preobrativši lik čuvene advokatice koja je trebalo da bude Amerikanka u lik Nemice koja taj posao kao ekspert obavlja u Njujorku.

 

Ličnost i identitet i veza između polova bile su teme vezane za vaš film „Homo Faber”, tematski se to vraća i u „Montauku”, mitskom mestu koje je Maks Friš stvorio, a vi tako svog prijatelja pisca sada vraćate na veliko platno?

Kaže se da je Frišova knjiga „Montauk” od one vrste koja će večno da traje. Tokom rada s njim na filmu „Homo Faber”, prema istoimenoj knjizi koju je on napisao, često smo pričali i složili se da je „Montauk” suviše autobiografska knjiga da bi bila ekranizovana. Međutim, godinama kasnije, u susretu s irskim piscem Kolmom Tojbinom došao sam na ideju za priču sličnu Frišovoj, ali postavljenu u sadašnjost. O piscu Maksu koji se vraća u Njujork sa svojom suprugom da bi predstavio svoju novu knjigu, ali i ponovo sreo ženu iz svoje prošlosti. Prema Henriju Džejmsu dobar roman je zasnovan na premisi „živeo život”. To treba da važi i za film.

 

Imali ste snažnu prijateljsku vezu s Maksom Frišom, da li još vozite njegova kola koja vam je poklonio?

O, da! Pazim dobro ta kola. Još uvek i dobro i sigurno vozim!

 

Vaš filmski junak, pisac Maks, u svom romanu je zapravo napisao priču o svojoj velikoj, a sada davnoj ljubavi, no njena su sećanja drugačija od njegovih?

Jesu i tu je suština, a tu suštinu sam želeo da prikažem bez upotrebe flešbekova i to je bio pravi izazov za mene. Šta je trebalo da tu pokažem? Da žena ima precizne uspomene, a da su sećanja pisca Maksa samo književni narativ. Njihova osećanja jedno za drugo i dalje su veoma jaka. I njihova tela se sećaju. Ali, da li se nešto promenilo od tada, da li su se oni promenili? Da li on može da promeni sve ono što je propustio u prošlosti? Priznajem, ovo su moja večna pitanja i biće moja doživotna pitanja. I zato je „Povratak u Montauk” rađen od srca.

 

Ono što je još dirljivo u vašem filmu jeste to što su vaši filmski junaci intelektualci, što je retka pojava u savremenom filmu?

U mom životu to nije retka pojava. Svi u mom okruženju su takvi, obrazovani ljudi, intelektualci. U tom smislu ovaj film može da se definiše i kao veoma egoističan, egocentričan iako pokazuje svu mizeriju kroz koju intelektualci prolaze u današnjem svetu. Možda to nije politički korektno reći, ali je tako.

 

Možda je to još jedan od razloga što nam treba više ovakvih filmova?

Zaista nisam o tome razmišljao, jer sam stalno okružen umetnicima, piscima, a i ja sam pomalo pisac. Ali, vi ste negde apsolutno u pravu. Ovakva vrsta filmova, s intelektualcima kao junacima, pripada više periodu šezdesetih, eventualno sedamdesetih. Ne znam, možda je to vreme zauvek prošlo.

 

To je period i kada su mnogi iz vaše generacije pa i vi bili levičari?

Naravno da smo bili levičari svih vrsta, ali tada je bio drugačiji svet, promenili smo pozicije.

 

A kakav svet vidite sada ispred sebe?

Svi znamo da živimo u haotičnom svetu. Nemamo više čak ni jasne ideje šta je ovaj svet. Nemamo više nikakvu ideologiju koja bi pred nas postavila neku jasniju viziju sveta. Vođeni smo nekim pravilima na koja nemamo nikakvih uticaja, populisti nadiru sa svih strana. Nema, zaista, nema jasnih ideja. Ima samo nas koji ne razumemo šta se ovo dešava.

 

Da li mi to živimo u neko novo predrevolucionarno vreme?

Nadam se da ne. Pokušavam da razumem svet, a pokušavam da razumem i sebe. Šezdesetih godina sam pokušavao da razumem i da učestvujem u revoluciji koju su predvodili studenti i nekako sam to doživljavao kao kulturnu revoluciju, naročito u muzici. Tu je bila i Bader-Majnhov grupa čiji terorizam sada deluje naivno u odnosu na terorizam s kojim se danas suočavamo. Oni s ove distance deluju kao obdanište terorizma. U to vreme sam čak imao za njih velike simpatije, ali gledano kroz retrospekciju, oni su činili stvari koje nikako nisu smeli da čine. To je bio tipičan, glupi nemački fanatizam. Bili smo protiv rata u Vijetnamu, a započeli smo rat u Kelnu. Idiotski.

 

Vaš film „Ritine legende” dotiče se tog perioda?

„Ritine legende” je bio samo oprezan pokušaj da se snimi neka vrsta nastavka „Katarine Blum”. To je priča o teroristima koji su se svojevremeno povukli iz Zapadne u Istočnu Nemačku. U središtu priče je izmišljen lik, ali sklopljen od niza autentičnih događaja. Nužno je politički gledati na naše živote. U filmovima mora da se događa stvarnost inače su proizvoljni, besmisleni.

 

Da li se vi slažete s onim što vaš junak iz „Montauka” kaže u radio intervjuu o Evropi koja nije mrtva?

Da. Mnogi danas govore o smrti Evrope, odnosno o smrti Evropske unije, o njenom kolapsu. Tačno je da su institucije u kolapsu, da su političari u kolapsu u pokušaju stvaranja političkih institucija razmišljajući o političkoj strukturi koja kao da je iz sedamnaestog veka. Ali, ako pogledate ulice Berlina videćete da je svaka druga osoba došla od nekud da se školuju, da žive, da stvaraju i rade. Naša kulturna realnost je da se ljudi po Evropi kreću. Realnost je da je to danas i naš način života i to jesu pozitivne stvari ove naše zajedničke Evrope.

 

I dalje smatrate da se umetnošću ne mogu menjati društveni procesi niti uticati na svest gledalaca, da se ne može „menjati svet”?

Moram da priznam da sam najkasnije uvideo da se svet ne može menjati ako čovek ikada računa na to. To valjda dolazi s godinama. Međutim, apsolutno verujem u to da se na svest može uticati. U to sam se uverio kada sam snimio film prema Belovoj priči „Izgubljena čast Katarine Blum”, posle mnogih razgovora koje sam vodio s gledaocima koji su mi govorili: „Konačno je neko izrazio ono što mi osećamo”. Naravno, u to vreme mogli smo da pravimo takve filmove zato što ih je nemačko društvo tražilo. Sada kada se češće traže neobavezne komedije ja ne mogu da ih isporučim.

 

U mnogim vašim filmovima, pa i u ovom, ima melanholije. Koliko je ona važna u vašem stvaralaštvu?

Mi Nemci imamo tu neku posebnu vrstu melanholije. Ona je nekako teška, najbliskija skandinavskoj, bergmanovskoj melanholiji, a to se najbolje vidi u mom filmu „Svonova ljubav”. Ali, da vam kažem, nema tu pravila. S jedne strane, veliki sam optimista. Ne bih mogao da snimam filmove svih ovih godina da nisam neka vrsta optimiste. S druge strane, moja priroda je melanholična i tu nema pomoći. Zato ja i volim melanholičnu muziku, Šopena, Bartoka, Šostakoviča, Janačeka, a ne „La la lend”. No, sigurno je da sam sve manje melanholičan, sve više smiren. A posle smirenosti dolazi zaglupljenost, a posle zaglupljenosti Alchajmer.


Komentari2
f5444
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

У филмовима мора да се догађа стварност
Нетачно. Стварност је када се пробудите и волите дан који је испред вас.
a sta drugo postoji...
osim stvarnosti!?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja