petak, 24.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:42

NOPS traži kazne za trgovce

Potrošačka organizacija opet zatražila uvođenje prekršajnih naloga koji bi inspektorima omogućavali da naplaćuju kazne na licu mesta. – Broj prigovora potrošača od početka godine povećan
Autor: Jelica Antelj i Ivana Albunovićponedeljak, 06.03.2017. u 16:30
Највише је жалби на квалитет техничке робе (Фото Д. Ћирков)

Nacionalna organizacija potrošača Srbije je ponovo apelovala na državu da razmotri njihov predlog za uvođenje prekršajnih naloga za trgovce jer je sve više primera da oni izbegavaju rešavanje reklamacija, pa čak i u situacijama kada je kupac očigledno u pravu. Od početka godine povećan je broj prijava u odnosu na isti period 2016, a sve je više potrošača koji ne uspevaju da ostvare prava koja im zakon garantuje.

Deponija Evrope
Srpsko tržište prepuno je stranih proizvoda koji su znatno slabijeg kvaliteta nego u razvijenim zemljama, pa bi alternativa mogla da bude kupovina domaćih proizvoda, rekao je Goran Papović, predsednik NOPS-a.
– Počelo je formiranje nacionalnog saveta za bezbednost hrane, koji će ispitivati da li je hrana koja u Srbiju stiže iz multinacionalnih kompanija bezbedna. Osnovna funkcija mu je analiza rizika i upravljanje rizicima, da li su ti proizvodi štetni i da li su proizvodi koji se proizvode za zemlje trećeg sveta ispravni – rekao je Papović.
Komentarišući izjave ministara u Češkoj, Poljskoj, Slovačkoj i Mađarskoj da se u istočnim država prodaje bofl roba i da se njihovi građani na taj način diskriminišu, Papović navodi da je u Srbiji situacija slična.
– Mi smo pre njih rekli da smo deponija Evrope. Jedino što potrošači u Srbiji mogu da urade jeste da kupuju domaće proizvode. Naši proizvodi su dosta kvalitetniji, ali proizvođači nemaju dovoljno para za marketinšku kampanju – naglašava predsednik NOPS-a.

– Tržišna inspekcija, koja je ranije imala veća ovlašćenja i bavila se i rešavanjem pojedinačnih potrošačkih problema, sada ima manje nadležnosti i trgovci ih ne doživljavaju kao pretnju. Svi sporni slučajevi odlaze na kraju na sud, sudovi su preopterećeni i spori i oni to zloupotrebljavaju – kaže Goran Papović.

Ova organizacije je, inače, zbog toga predložila ovo rešenje, koje bi u praksi omogućavalo inspektorima da sve prekršaje, naročito one očigledne, poput neisticanja cene, različitih cena na kasi ili rafu ili nepoštovanja roka za odgovor na reklamaciju, kažnjavaju na licu mesta.

– Po zakonu oni i sada mogu biti kažnjeni novčano od 300.000 do dva miliona dinara, ali slučajevi idu na sud. Mi tražimo da kazne budu i manje od 50.000 do 100.000 dinara, ali bi sudovi bili rasterećeni, a sredstva od kazni mogla bi da idu u budžet i dobro se iskoriste. Efekat na trgovce i sve one koji ne poštuju zakon odmah bi se osetio – kaže naš sagovornik iz NOPS-a.

Ministar trgovine Rasim Ljajić je ranije izjavio za „Politiku” da je Zakon o zaštiti potrošača usklađen sa evropskim i da nije moguće vraćati nadležnost inspekcije na nivo pre donošenja ovog propisa, ali da se slaže da ideja o prekršajnom nalogu nije loša.

– Predlagali smo to već i bilo je onih koji se nisu slagali, ali sam za to da pokušamo da uvedemo prekršajne naloge jer kazne sigurno mogu da budu efikasne i da uvedu red tamo gde ga nema – rekao je Ljajić za naš list.

Svaki prekršaj trgovca sada ide na sud. To je mnogo slučajeva koji po pravilu zastarevaju i nikada ne budu naplaćeni. U nacrtu zakona o zaštiti potrošača postojao je prekršajni nalog, međutim, kada je ukinuta kolektivna tužba, a i zbog žurbe da se zakon usvoji u predviđenom roku, ova klauzula je izbačena jer nije bilo vremena da se preciznije odredi i definiše koji bi prekršaji bili sankcionisani. Postojala je ideja da se prekršajni nalozi uvedu čak i u turizam.

I u Hrvatskoj se u ovoj godini, prema podacima tamošnjeg udruženja „Potrošač”, najviše građana žalilo na kvalitet tehničke robe, dok je u poslednjih nekoliko meseci podnet i ogroman broj prigovora na blokade računa fizičkih lica zbog neplaćenih raznih obaveza.

U Ministarstvu trgovine kažu da je zakonom ukinuta uloga tržišnih inspektora u rešavanju pojedinačnih potrošačkih sporova, ali da su njihove nadležnosti sada brojnije. Oni stupaju na snagu, recimo, u situaciji kada trgovac ne odgovori na reklamaciju u zakonskom roku od osam dana, ukoliko zloupotrebljava izraz garancija, nepošteno posluje, šalje pošiljke koje potrošač nije naručio ili, na primer, prodaje, služi i poklanja maloletnicima duvan, alkohol ili pirotehniku. Kako je navedeno na sajtu ministarstva, najveći broj pritužbi potrošača odnosi se na nesaobraznost robe ili usluge, ali tu su i drugi problemi na koje se oni žale.

– Odnos između trgovca i potrošača iz ugovora o prodaji robe ili pružanju usluga je ugovorni odnos građanskog prava, te nema mesta postupanju tržišne inspekcije. Ovo je procedura uobičajena za Evropu i okolne zemlje, koja podrazumeva nemešanje države i time ne narušava odnose između učesnika na tržištu – navedeno je na sajtu ministarstva.


Komentari17
89160
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Olja Vesic
Mora ovako. Gde ce Evropa sa svim onim boflom koji pravi? Greota da se baci. Za to su nas i "oslobađali" devedestih. Zato sluzimo. Niste valjda mislili da postoji dzabe vecera? Sve oni unapred planiraju i sve se naplacuje. Ovde smo da radimo za 200.evra mesecno jer su knezi poskupeli, da placamo visoke kamate evropskim bankama i gutamo bofl robu po visokim cenama. Tako oni vide demokratiju. A kako vi to vidite? Da vam bude svila i kadifa? Neee!
Hercog
Čuli za bojkot bofl robe, masovnu i organizovanu finansijsku građansku neposlušnost i slične mirnodopske oblike civilnog otpora zapaćenim antisistemima? Ne? Žao mi je, nastavite sa kupovinom svakovrsnog đubreta od "jestivog" do voznog".
Vlajko
Pa šta ako im zakon nešto garantuje? Kada je to bila neka garancija u Srbiji? Bitno je da imaju koga da potegnu odozgo da interveniše i onda se problem reši. Ko nema, ništa. Kakve bre garancije, kakav bre zakon. To ima samo na televiziji.
Деда Звонце
Предлажу поново увођење корумпираних инспектора, где им је памет?
Milutin
A kada će neko malo da se pozabavi ovim kršem koji kinezi prodaju u svojim radnjama! Koje standarde taj otpad zadovoljava? Pa ono u nemačkoj ni na deponije ne primaju! Ta plastika koju oni koriste je verovatno otrovna i kancerogena, a ne može ni da se reciklira! Skoro samo postao roditelj, pa u gomili stvari koje familija donosi bude i tog kineskog krša...majko mila! Pa tim inspektorima i institucijama koje odobravaju da se "ono" prodaje kao igračke za decu treba natrljati na nos jer te predmete verovatno nikada nisu ni videli, a ako jesu onda tim gore! Na igračkama za vodu šrafovi zarđali, otpadaju delovi, krzno se rasipa...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Ekonomija /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja