nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:05
IZLOŽBE

Srpska svadba samo pre podne u Vojvodini

Običaj je bio da se tokom veselja odigravaju igrokazi, šaljivi skečevi i zbijaju šale na račun mladenaca, pogotovo zbog prve bračne noći
Autor: Snežana Kovačevićponedeljak, 06.03.2017. u 15:00
(Фотографије С. Ковачевић)

 

Novi Sad – Nekada su svadbe kod Srba u Vojvodini bile samo pre podne, jer sunce tada napreduje i ide do svog zenita, pa je i bračna zajednica trebalo da ide tim putem. Zato je izložba „Hajde brate, kupi svate – srpska svadba i običaji”, koju posetioci mogu da vide u Muzeju grada Novog Sada do 18. aprila, otvorena simbolično u pet do 12, dok još nije podne, kaže autorka izložbe i viši kustos muzeja Dušanka Marković. Zvanice su na ulazu u muzej okićene ruzmarinom, ponuđene slatkišima i rakijom. Korpice za uzvratni gest ipak nije bilo, ali tamburaške bande i „provodadžisanja” – jeste, pa je u tom štimungu pred publiku pozvana „gospođica direktorka” Muzeja grada Vesna Jovičić, da joj se belo platno veže preko grudi.

Ruzmarin, rakija, odlazak po kuma, deverovo otkupljivanje mlade na dan venčanja, skidanje jabuke sa visine, neki su od običaja koji su se u Srba zadržali. Većina ih se izgubila do Drugog svetskog rata, dok se oni koji su očuvani razlikuju regionalno, od Bačke, Srema do Banata.

– Srpski svadbeni običaji spadaju u najbolje očuvane običaje iz životnog ciklusa – dodaje Markovićeva, koja ih je prikazala kroz scene i predmete iz Muzeja Novog Sada, drugih muzeja, galerija i privatnih kolekcija, uz propratne tekstove.

Uz stare fotografije i umetničke slike, izloženi su svečani komadi – mladina kapa od 96 novčića, velovi, pojasevi i cvetni venci za kosu, svadbeni nakit i posuđe, sanduci sa devojačkim mirazom, drveno korito sa vodom koje su svatovi nekad morali da preskaču da bi se skinule čini, ali se to i plaćalo...

– To korito je ponekad bilo veliko pa je trebalo napora da se preskoči, a onda su neki plaćali više da bi im se sklonilo – priča autorka.

Vruća rakija kuvala se u svanuće
U Kaću je mladu u krevet vodila mladoženjina sestra, skidala venac i sutradan pregledala krevet, u Kovilju je to proveravala svekrva, a u Futogu momak. U Šajkaškoj se u svanuće kuvala vruća rakija, iznosio čaršav na kojem su mladenci spavali da bi se video „rovaš” – dokaz da je mlada bila nevina. U Čeneju se dovodilo tele da snaja „rovaši” – pusti mu krv.
Verovalo se da će nevesta biti „glavna” u braku ako bi po izlasku iz kuće pogledala u pravcu svoje rodbine, kroz prsten ili ako bi na venčanju u crkvi dotakla mladoženjinu nogu. A da bi u braku bilo dece, svadbeni kolač, kažu, treba da umesti trudna žena.

Kad bi mladenci krenuli na venčanje, ispred njih bi se metlama čistio put, jer se verovalo da se tako rasteruju „negativne sile”. Zato se na venčanje u crkvu išlo jednim putem, ali se nije vraćalo istim.

– Često se nije znalo ni kojim pravcem će se ići, nego je to određivao vojvoda ili stari svat – objašnjava naša sagovornica.

Kroz izložbu se saznaje da su vojvoda i vojvodinica svadbene uloge koje postoje samo u Sremu, a to su najčešće mladoženjin zet i sestra, dok stari svat ili starojko predstavlja drugog svedoka na venčanju. U Banatu je starojko stric, ujak, zet ili teča mladoženje, a u Šajkaškoj zet, dalji zet ili drug.

Kum kao svedok venčanja imao je važnu ulogu i u životu, pa otuda „kum nije dugme” i, još se kaže, „bog pa kum” i „bog na nebu, kum na zemlji”. Pozivan je tri puta na venčanje i po njega se odlazilo njegovoj kući ili se dočekivao na pola puta uz muziku. U Bačkoj i Banatu na svadbu je stizao sa sviračima i kumovskim momkom, obično mlađom osobom šaljive prirode, koji je ispunjavao sva kumovska naređenja. Kum je nosio najveći poklon u vidu „kravalja”, korpe sa pečenicom, kolačima i darom.

Najveselije u svadbi bile su mladoženjine sestre i tetke koje pevaju, podvikuju i „kere se”. Njegova braća su deveri, ali je samo jedan od njih, i to neoženjen, „ručni dever” i nosi unakrsno peškire oko sebe. Nekada je on kupovao nevesti venac i veo za glavu, rukavice, svadbeni buket i cipele.

Na svadbi su svirali gajdaši, kasnije i tamburaši i harmonikaši. Običaj je bio da se tokom veselja odigravaju igrokazi, šaljivi skečevi, i zbijaju šale na račun mladenaca, pogotovo zbog prve bračne noći.

– Bili su duhoviti, ali uvek su imali dozu erotike – kaže Dušanka Marković.

Odlazak u bračnu postelju praćen je vojvodinim razbijanjem čaše, ne bi li prvo dete bilo muško. U Somboru su prvu noć proveli na tavanu u ljubavi i „slasti”, a posle im se nameštao krevet u prednjoj sobi, dok su deca lupala u tučane šerpe i ćupove i govorila „koliko razbijenih ćupova, toliko dece”.


Komentari4
f7c3a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sremacko je selo malo
Fali sogor i oni sto pucadu.
Lala Bacvanski
Vojvodina je postala samo geografski pojam ili, kao u ovom slucaju, etnografski pojam. Inace ju je zamenila "severna Srbija". Eto, toliko dernjave oko navodnih "autonomasa" kad ono - izbrisase Vojvodinu.
koloseum
I ja sam Bacvanin i to taki da kad okrecem traktor u oranju moram da pazim da ne zakacim madzarsku zicu, pa da i sa tim djavolom imam problem. Ali, nemam problem sa cinjenicom da je Vojvodina integralni deo Srbije, kao sto je Istra deo Hrvatske, iako nikad u istoriji do 1945. to nije bila. Ako bismo poceli da pretresamo sta je sve ratom dobijeno i izgubljeno, pa onda pokusaji onih koji su izgubili i u medjuvremenu ojacali da preispituju te cinjenice, dosli bismo do opasnih i neizvesnih dogadjaja koji bi nas uveli u strasne ratove.
Preporučujem 31
Miloš Kojić
Eee, derane, derane! Na priliku, kašćemo, možda bi poverovali u dobroćudnost i dobronamernost vašeg komentara. No, koga su zmije ovog sveta ujedale znaće čitati između redova. Jelte, zaboraviste napista da je to Vojvodina Srpska, mi Srbi smo je glavama platili, kroz ratove sa tuđinom! Te vaše kulti-multi (što Nemci kažu mrtvo- rođenče), širite i prodajite nekom drugom. Srbima je dosta tih laži prevara!
Preporučujem 29

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja