petak, 21.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:34

Kalemegdan – novi dom za 26 sadnica

Jedan od najposećenijih parkova u Beogradu, ove sezone biće bogatiji za nove vrste drveća
Autor: Branka Vasiljevićponedeljak, 06.03.2017. u 16:00
Садња у пуном јеку (Фото "Зеленило Београд")

„Novi dom” na prostoru Malog Kalemegdana i Gornjeg grada u parku Kalemegdan dobilo je 26 stabala (13 mladica javora, 15 paulovnije i 8 stabala crvenog hrasta). U toku ove nedelje biće zasađeno još 50 novih stabala i to 10 mladica divljeg kestena, pet koprivića, 15 mladica vrste likvidambar, pet stabala Lalinog drveta i 15 stabala lipa.

Gradsko polje i breg za razmišljanje
Beograd je sve do sedamdesetih godina 19. veka bio jasno podeljen na varoš opasanu šancem i na „grad” – tvrđavu. Ogoleli prostor u širini od 300 do 500 metara koji je odvajao varoš od tvrđave Turci su zvali Kale-megdan, gradsko polje i koristili su ga kao vežbalište. Posle njihovog odlaska, pod rukovodstvom komandanta tvrđave Dragutina Žabarca počeli su radovi na ozelenjavanju ovog prostora i to uglavnom Velikog Kalemegdana i Gornjeg grada.
Uređenje Malog Kalemegdana, koji su Turci imenovali kao Fićir bajir, mesto, breg za razmišljanje, počelo je tek 1898. godine, po projektu čuvenog arhitekte Dimitrija T. Leka.

– Na prostoru Kalemegdana ima ukupno 3.424 stabla, oko 80 vrsta i to uglavnom lišćara. Žbunastih vrsta ima oko 16.000 primeraka, a cveće se prostire na 2.000 kvadrata. Pod zaštitom države su u ovom trenutku četiri stabla: mečja leska, evropska bukva, hrast lužnjak i kelreuterija (u narodu poznatija kao lampion drvo) – kažu u JKP „Zelenilo Beograd”, preduzeću koje decenijama brine o „plućima u centru grada”.

Ovaj park jedan je od omiljenih u Beogradu. Prostire se na površini od oko 53 hektara, a obuhvata Veliki i Mali Kalemegdan, Gornji i Donji grad, ali i Savsku i Dunavsku padinu. Nastao je pre skoro vek i po, sedamdesetih godina 19. veka, i smešten je oko Beogradske tvrđave, najstarijeg kulturno-istorijskog dobra Beograda. I dan-danas „čuva” svoje oblike čije je formiranje počelo od dana kada su Turci predali Beogradsku tvrđavu Mihailu Obrenoviću, aprila 1867. godine.

U parku se nalazi i oko četrdesetak spomen-bista i skulptorskih obeležja.

Osim u ovoj zelenoj oazi, „Zelenilo Beograd” planira i da u ostalim parkovima u centralnom gradskom jezgru obnovi biljni fond.

U Pančićevom parku biće zasađeno 13 školovanih sadnica visokih lišćara, a u Parku vojske planirana je sadnja veoma dekorativne vrste – magnolije. U toku proleća Vlajkovićev park, park Proleće, kod Topličinog venca, i Kalemegdan ulepšaće još 75 novih stabala.

 


Komentari2
c9273
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sto oklevas paso
Trazite da se cirilica uvede kao obavesna u Srbiji a i dalje koristite turske reci. Nije Kalemegdan nego Beogradska tvrdjava.
Петар Ј акшић
Све лишћари,а где је лепота ту су четинари.То нисам рекао ја већ извесни шумарски инжењер,ако се не варам.Михајливић,кад сам са протом Урошем из Дубља посетио Манастир Соко Град.Рече човек да су четинари неоправдано запостављени у нашим парковима као и у црквеним портама.Сетих се, па рекох ,да се не заборави. Верујем да владика Лаврентије води о свему рачуна.Био сам одушевљен енергетским потенцијалом овог изузетног светилишта. Михајловић је истакао да је пожељно садити у храмовним портама и световним парковима:храст,ситнолисну липу,брезу,бели бор,црни бор,тису,сребрену јелку и смреку.Верујем да је у питању позитивна емпирија инг Михајловића.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja