četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 06.03.2017. u 17:00 Života Đorđević
JUGOSLAVIJA I LIČNA VLAST (1)

Veliki rat i megalomanske ambicije

Александар Карађорђевић (Фото Википедија)

Sa sporovima o našoj jugoslovenskoj prošlosti idu alternativne činjenice, kako je to, nedavno, zgodno rečeno. Na sporove niko ne može staviti tačku, niti se prošlost može ukinuti povremenim pokušajima pomirenja. Jedino je moguće tanjiti malo-pomalo još uvek debele činjenične alternative i povećavati korpus uglavnom nespornih fakata. Ovo je pokušaj u tom pravcu, podložan kritici.

U Srbiji posle 1903. lična vlast i jugoslovenstvo kao državni programi nisu bili mogući. Ondašnje društvo pokazalo se sposobnim da obeshrabri protivustavne zamisli i obuzda neparlamentarne pokušaje, a jugoslovenska ideja nije imala uporišta u narodu. Promene su počele sa napadom Habzburške monarhije na Kraljevinu Srbiju. Drugog dana rata, 29. jula 1914. prestolonaslednik regent pozvao je Srbe da brane ognjište i svoje pleme i zamerio Austro-Ugarskoj nepravdu koju čini Srbima i Hrvatima, uspostavivši simetriju bez stvarnih osnova. Vlada je pred kraj 1915. deklarisala ratni cilj nepoznat srpskim ratnicima: oslobođenje i ujedinjenje „sve naše neoslobođene braće Srba, Hrvata i Slovenaca”.

Pred polazak u Albaniju, Vrhovna komanda (regent je bio vrhovni komandant) saopštila je shvatanje države bez parlamenta: „Država nije izgubila svoje biće, ona i dalje postoji, iako na tuđem zemljištu, dokle god je tu vladalac, vlada i vojska.” Krajem 1916. uhapšen je i, posle montiranog procesa u Solunu, streljan pukovnik Apis, vođa pretežno oficirske organizacije za koju se ne bi moglo reći da je Srbe, Hrvate i Slovence smatrala jednim narodom. Nepun mesec posle egzekucije, predsednik vlade Nikola Pašić i Ante Trumbić, predstavnik grupe pre svega hrvatskih izbeglica iz Austro-Ugarske, potpisali su Krfsku deklaraciju o uspostavljanju monarhije sa dinastijom Karađorđevića na čelu i sa megalomanskom ambicijom da se stvori troimeni politički narod sa tri ravnopravne zastave i grba, dva pisma i tri „energije”. Konačno, 17. aprila 1917. regent je saopštio vojsci da će saveznici pomoći Srbiji da postane silna Jugoslavija, koja će opravdati žrtve. Tako su regent i vlada konstrukcijom novog naroda pokazali voluntarizam koji nije imao nikakvog osnova u Ustavu i programima srpskih političkih partija.

Kad su velike sile pobednice nevoljno priznale da se „veštačka austrijska imperija” raspala i kad su ljudi iz njenih institucionalnih krhotina sebi potražili spas, Pašić i Aleksandar preduzeli su hitne mere da ostvare novi poredak. Od ostataka Austro-Ugarske države u južnoslovenskim zemljama, u Zagrebu je oktobra 1918. proglašena „Država Slovenaca, Hrvata i Srba“, koju sile Antante nisu priznale i sa čijim je predstavnicima Pašić u Ženevi dogovorio konfederaciju bez Crne Gore, ponizivši suverenu Srbiju. Dvadesetak dana kasnije, u Beogradu, regent je proglasio Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Na tom skupu 1. decembra 1918. nije bilo kralja Petra, Vlade i Skupštine Srbije, čak ni komandanata pobedničke vojske, osim vrhovnog. Regent je ignorisao odluke Banata, Bačke i Baranje o bezuslovnom sjedinjenju sa Srbijom, Crne Gore o ujedinjenju sa Srbijom i odluke 42 (od 54) sreza Bosne i Hercegovine, odluke koje su označile pobedonosni kraj srpske revolucije, započete stotinak godina ranije.

Partijska stvarnost je brzo otkrila  neodrživost načela na kojima je nova država zasnovana. Dva „plemena troimenog naroda” nisu pokazala volju da se odreknu nacionalnosti: Slovence je predstavljala Slovenska ljudska stranka, Hrvate Hrvatska republikanska seljačka stranka, Hrvatska težačka stranka, Hrvatska zajednica i Hrvatska stranka prava, od kojih će tri formirati Hrvatski blok. Stvorena je Jugoslovenska muslimanska organizacija kojom je versko merilo uneto u političko uređenje i nagovešten još jedan narod. Srpsku nacionalnu stranku pokušavala je da igra Radikalna partija čiji je vođa bio jedan od tvoraca „troimenog” naroda i države. Potonje koalicije neće pomoći stvaranju biračkog tela koje ima temelja u celom „troimenom narodu”.

Posle 24 vlade tokom deset godina od proglašenja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, i nakon ubistva vođe Hrvatske seljačke stranke Stjepana Radića u Narodnoj skupštini 20. juna 1928. godine, kralj Aleksandar je 6. januara 1929. ukinuo ustav, raspustio skupštinu, preuzeo svu vlast i, zatim, proglasio jedinstvenu jugoslovensku naciju. U formi Dravske banovine, samo su Slovenci imali uglavnom nacionalnu teritoriju. Srbi i Hrvati su podeljeni u nekoliko takvih celina. Autoritarna vlast i Jugoslavija venčale su se do groba.

(Autor je diplomirani pravnik, doktor istorijskih nauka inaučni savetnik u penziji)

 

 

 

Komеntari47
7b4d2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Kraljevina SHS mogla je nastati kao rezultat utopijskih ideja, mogla je kao sticaj istorijskih okolnosti, međnarodnih odnosa itd, ali nikako nije nastala kao rezultat loših namera. njenih tvoraca. Zato uzroke zla ne treba tražiti u stvaranju Jugoslavije već uzroke stradanja Srba treba tražiti u ideologijama zla spoljnim i unutrašnjim. Uzrok zla su Hitler, Pavelić, Musolini, a wih svakako nije proizvela Jugoslavija, pa umesto da se razlozi traže u tim zlim ljudima, evo razni teoretičari traže ih a suprotnoj strani u Aleksndru, Pašiću jugoslovenskoj ideji. Sve naopako.
Zoran
Аутор јесте на правом трагу, али је начинио неколико грешака. Нишка декларација о ратном циљу Србије ''ослобођење неослобођене браће...'' је донета 7. децембра 1914. (а не 1915.), док су Аустроугари још били у Београду, а Колубарска битка привођена крају. Тешко је то схватити, посебно из мога Шапца и Мачве, где су аустријски војници непосредно пре тога починили грозне злочине. А међу њима су овде доминирали Хрвати и, на жалост, и неки Срби из западних крајева. Највеће злочине начинили су припадници 13. маршевске загребачке бригаде под командом Адалберта Летовског (још један Словен!). Аутор чини још нешто што у науци не би требало да буде дозвољено, а већина то чини. Новинарски речено, требало би дати одговоре на питања: ко, шта, кад и где. А већина тежи да одговори на питање: ЗАШТО? Александар и Пашић су створили Југославију. Време је показало да је стварање државе са Хрватима било погрешно. Да ли су то учинили због мегаломанских амбиција није битно. Ценити треба дела, не намере.
Nestrucni saradnik
@ЗорицаАврамовић Nemojte, Zorice, iznošenje činjenica da mešate sa srdžbom. Fabrike oružja u drugoj Jugoslaviji su građene u BiH iz prostog strateškog razloga - tu su bile najdalje od bilo koje granice. To je u to vreme sa tadašnjom ratnom tehnikom koju su imali potencijalni napadači bilo sa istoka ili sa zapada, bilo mesto do koga bi bilo najteže doći u slučaju invazije ili delimične okupacije. Nikakva zavera univerzuma protiv Srba, samo čista logika. Osim toga, ako su toliko mrzeli Srbiju, zašto su je posle 1945-e vratili "u život" kada ju je već pre njih "časna loza Karađorđevića" ukinula podelivši Kraljevinu Jugoslaviju na banovine (Dunavsku, Moravsku...itd, a nigde Srbije). Takođe, Zorice, ako su komunisti toliko mrzeli Srbiju, zašto su joj 1945-e pomerili granice na zapad do onih koje su i danas, umesto da su ostavili Hrvatsku kakvu su Karađorđevići stvorili u Kraljevini Jugoslaviji - skoro do Brankovog mosta?
dr Slobodan Devic
Ime (tj. pseudonim) Vam savrseno odgovaraju ...
МиланЦГ
Не би било лоше да се прво информишете па да онда коментаришете. Граница бановине Хрватске није била до, како рекосте, Бранковог моста већ тамо гдје и данас с тим што је на нашој страни границе била Барања. Тако да су комунисти границу помјерили на исток са Драве на Дунав. Граница НДХ је током рата ишла до Земуна тако да су вам се појмови измијешали у глави. Да не говоримо о катастрофи под називом "Србија цела из три дела"
Зорица Аврамовић
Нестручни сарадниче, џабе се толико жестите! Време после Другог св. рата је било време општег напретка, изградње, отварања фабрика... Није друга Ју била изузетак. Ако мало прошетате Србијом, видећете оно што су Карађорђевићи, витешка српска лоза, и што ће трајати кроз векове, као препознатљив српски идентитет. Оно што је цар оставио нама у Србији су све последице друге Југославије, којој , због анимозитета према Србима, није ударио чврсте темеље. Ишао је идејом што слабија Србија јача Југославија, и ево последица. Привреда и тржиште покорене Ју је било осмишљено као целина, што се као лавина сручило на Србију. Јесте ли се запитали због чега су у БиХ грађене фабрике за производњу оружја'? Волела бих да са вама полемишем очи у очи, овде нема довољно простора. Српска краљевска лоза је поникла у народу, калила се у биткама за српски народ и отаџбину... Прва Југ. је никла на идејама снажног Илирског покрета, а не на мегаломанији Витешког краља ујединитеља Александра Првог.
Pravoslavno more
Slažem se sa Vama. Većina komentatora nikako da shvate da je Kralj Aleksandar 1918. stvorio Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, a da su ga velike sile naterale da 1929. promeni ime u Jugoslaviju, kako bi sprečili da se stvori srpska banovina sa zapadnim granicama do Une i Neretve.. Stvaranje Jugoslavije (a kasnije i njen raspad ) je projekat Britanaca i Vatikana, da bi sprečili pravoslavnu Kraljevinu da ima izlaz na Jadran.
Dule Los Angeles
Konacno,deo istine.Uzrok stradanja Srba i Srbije,od '14.do danas je-Suludi kralj Aleksandar. Po majci je unuk,takodje suludog kralja-Nikole! Zna,kako je C.G. usla u Rat,i gde je Kralj otisao,pa nije cudu,sto mu je njegov Predsednik Vlade rekao"Kakav ste covek,kad za vladavine od preko 40 godina ne stekoste prijatelja"! Sve njegove lose osobine kralj-Aleksandar je pokupio: svojeglavost,nepoverenje,samovolja... Nikom nije nista ni verovao,niti je koga ista pitao. Kralj-Petar(otac),od Oslobosdjenja do smrti je bio-Skoro zatvorenik! A,brata Djodja je poslao-U ludnicu! Samo je verovao MASONIMA,i bio je do grla u mrezi! Jaku Srbiju "menjao"je za nikakvu Jugoslaviju,i tima nam -"Ustolicio"-Tita! Bio je -Nezajazljiv i korumpiran. Od "rente" Borskog Rudnika,njemu je islo vise nego Drzavi! Rudnik zlata-Blagojev Kamen,je jednostavno prisvojio! Pasic,pod starost,je bio njegova igracka. Najveceg Srbina-Apisa,je ubio,jer je Vojska,koja ga je slusala,ratovala SAMO za-Srbiju!Ni za kakvu Jugoslaviju!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja