nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:55

Obeležena 180. godišnjica diplomatskih odnosa Srbije i Velike Britanije

Autor: M. P.nedelja, 05.03.2017. u 20:54
Проф. др Михајло Рабреновић и сер Пол Џаџ (Фото Ђорђе Томић)

 

 

Svečanošću i tematskom konferencijom u Klubu narodnih poslanika u Beogradu obeležena je 180. godišnjica od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Velike Britanije.

Skup je organizovan uz podršku Ministarstva za inostrane poslove Srbije, Ministarstva za međunarodnu trgovinu Velike Britanije, britanske ambasade u Beogradu, Privredne komore Srbije, Britansko-srpske privredne komore, Britanskog društva u Srbiji i Britanske poslovne mreže.

Pokrovitelj proslave i razgovora bila je Jadranka Joksimović, ministarka Vlade Srbije zadužena za evropske integracije.

Krajem februara 1837. engleski ministar za inostrane poslove lord Palmerston potpisao je političko uputstvo lordu Džordžu Hodžesu i poslao ga u Srbiju da bude prvi konzul; knez Miloš primio je Hodžesa u Kragujevcu početkom juna iste godine.

Zanimljivo je da je glavni zadatak engleskog konzula bio da „poveća trgovačku razmenu” s regionom u koji ga šalje, iz čega je već naredne godine proizašao značajan trgovinski ugovor.

Londonska „Spoljna tromesečna revija” objavila je 1839. obiman tekst o ekonomskim potencijalima Srbije i odluci kneza Miloša da u London pošalje agenta za sklapanje ugovora s jednom londonskom kompanijom o izvozu građe za izgradnju lađa.

Od tada do danas srpsko-britanski ekonomski odnosi prolazili su kroz različite faze, ali nikad nisu bili sasvim prekinuti. Srpska preduzeća sve su brojnija u Britaniji, gde najčešće izvozimo delove za automobile, poljoprivredne proizvode, automatske proizvode i primarne proizvode od gvožđa, čelika i gume. U Srbiji danas posluje oko 100 britanskih kompanija.

Govoreći u uvodnom delu skupa, ser Pol Džadž, predsednik Britansko-srpske privredne komore, pohvalio je ekonomske programe Vlade Srbije i pozdravio vidan porast rejtinga naše zemlje kod međunarodnih kreditnih agencija i banaka.

„Srbija je u okviru indeksa Svetske banke znatno napredovala i sada je u prvih 50 zemalja”, rekao je ser Džadž. „Vaša zemlja je shvatila šta treba da uradi kako bi nadoknadila ranija zakašnjenja, a Britanija će joj u tim naporima pomoći”, kazao je ser Džadž, pozivajući vladu, privredu i komore da nadalje zajednički rade na podizanju respekta bilnosti zemlje za ekonomske poslove.

Nemanja Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu inostranih poslova Srbije, podsetio je na velika ulaganja Britanije u razvoj Duvanske industrije u Vranju i najavio zajedničke britansko-srpske poslove u IT sektoru.

Podsetio je da Srbija ima oko 1.500 inovativnih kompanija u softverskom delu proizvodnje.

U ime konsultantske kuće „Eurosfera” i organizacionog odbora konferencije, prof. dr Mihajlo Rabrenović govorio je o nedovoljno iskorišćenim potencijalima za povećanje trgovinske razmene s Velikom Britanijom i najavio nove skupove, čiji je cilj povećanje plasmana naših roba na probirljivo ostrvsko tržište.


Komentari19
8e934
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zivojin
Uvek smo za UK bili topovsko meso. U I-svetskom ratu, 27 mart 1941 nam organizovali, dakle i u drugom. Za sobom su uvek ostavljali bol mrznju i krv. Kolonijama su davali nezavisnost kad su morali, ali su ostavljali mrznju npr razdrobili su Indiju na Indiju i Pakistan,... "Ako vidis dve ribice na dnu okeana da se svadjaju potrazi u njihovoj blizini engleza".
Suncica
Srbija kao izvozno orjentisana privreda mora traziti nova trzista za svoje proizvode i ovakvi skupovi su jedan od nacina za upoznavanje stranih privrednika sa bogatstvima nase zemlje.
Beogradjanin Schwabenländle
После 2. српског станка Србија је постала 1817 године независна кнежевима у оквиру Отоманског царства. 1867 године је кнез Михајло Обреновић протерао и задње турске војнике из Србије. 1878 године на Берлинском конгресу су Србија, Црна Гора и Румунија званично проглашене за независне и суверене државе. 1882 године Србија постаје Краљевина.
BISER BALKANSKI
-To ne moze da bude 180 godina diplomatskih odnosa vec 180 godina trgovinskih veza,secenju sume I izvoz u GB., kako pisheu clanku. -Srbiji je drzava napravljena tek 1881 , na Vidovdan od strane Austro-Ugarske.
Marko Radulovic
Fascinantan podatak, znam od ranije da je Austrugarska bila glavna podrska Srbiji za razliku od Rusa koji su podrzavali Bugare. Vrlo je cudno sto je to maltene cenzurisano ili samo zanemareno nasim nemarnim odnosom prema svemu pa i prema istoriji. Kako se doslo od toga da je Austrija bila glavni zastitnik Srbije do toga da u Srbiji ogroman broj skola i ulica nosi ime mirnodopskog ubice Austrijskog prestolonaslednika je tema srpskog istorijskog bestseller-a koga ce neminovno jednom neko napisati
Preporučujem 2
BISER BALKANSKI
Naravno da mogu, pisao sam vishe puta"Politika' nikada nije objavili. ------Tajni dogovor Bech-Beograd da se , da se Srbiji pomogne da dobije Kralja, da se odrekne prekodrinskih Srba I da osvaja teritorije premaJugu(Vardarsku dolinu) ali ne I sanjak Novi Bazar. Za vojsku, finansije I srpsku adminstraciju pobrinuo se Bech,isto kao I za priznanje drzave od strane velikih sila.
Preporučujem 0
Prikaži još odgovora
Marko Radulovic
Prilicno jednostrani komentari ovde, nije Britanija neprijatelj Srbije, nego je Srbija prihvatila ulogu Ruskog piona u Evropi i zbog toga povremeno dobija batine od raznoraznih zapadnih zemlja, ne samo Srbije. Svako je sam kriv za svoju sudbinu, dosta vise kukanja da smo okruzeni neprijateljima i da nas ne vole i da su uvek drugi krivi. SPC jos nije prihvatila papin kalendar iz 1582-ge, prihvatila ga je i Saudijska Arabija, zasto bi zapad takvo iracionalno ponasanje nagradjivao? Rumuni, Bugari i Grci su prihvatili taj kalendar jos pre 100 godina iako nisu manje pravoslavni od Srbije i nije cudo sto su daleko bolje su prosli
Данило
Грешите господине. То нема везе са календаром него руском хипнозом и судару интереса на Балкану. Због руске хипнозе ми смо изгубили Скадар на Бојани и море. Због руске хипнозе пали смо под комунизам.
Preporučujem 5

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja