nedelja, 20.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 06.03.2017. u 20:30 Novica Đurić

Deklaracija o ćirilici

Prva aktivnost u sprovođenju službenog statusa ćirilice u celini srpskog jezika mora biti izrada zajedničkog bukvara
(Илустрација Драган Стојановић)

Od našeg specijalnog izveštača
Trebinje – Kako su vera, odnosno duhovnost, jezik i pismo osnovne karakteristike i načelo nacije, neophodno je doneti obavezujući zakon o zaštiti ćiriličnog pisma – srpske ćirilice, koja je pred nestajanjem.

A nepoštovanje ćirilice je nepoštovanje sebe, svojih predaka i svoje tradicije, koja je gotovo sva ćirilična, poruka je sa naučno-političkog skupa „Govori srpski – piši ćirilicom”, održanog u subotu, 4. marta, u Trebinju, u hotelu „Leotar”.

Skup je bio naučno-politički, jer mu je cilj bio da se ujedine politika i struka kako bi rešenja u vezi sa jezikom bila nacionalno valjana. Učesnici skupa, eminentni srpski lingvisti i političari, usvojili su takozvanu Trebinjsku deklaraciju o ćirilici, koju će uputiti političkim strankama i nadležnim državnim organima u Republici Srpskoj, Republici Srbiji i Crnoj Gori u cilju izmene i dopune zakona o srpskom jeziku i pismu. U pogledu zaštite ćirilice i srpskoga jezika neodložno je sledeće: 1. Da političari i lingvisti usvoje upravo napravljene Izmene i dopune Zakona o jeziku i pismu u Republici Srbiji. 2. Da se u Crnoj Gori obezbedi Ustavom zagarantovani status ćirilice. 3. Da ćirilica kod Srba u Republici Srpskoj, kao i u Srbiji, mora imati status jedinog službenog pisma, što treba obezbediti donošenjem zakona o službenoj upotrebi ćirilice u RS. 4. Prva aktivnost u sprovođenju službenog statusa ćirilice u celini srpskog jezika mora biti izrada zajedničkog bukvara.

Na celodnevnom skupu, posle pozdravnog govora vladike zahumsko-hercegovačkog Grigorija i gradonačelnika Trebinja Luke Petrovića kao domaćina, svoje radove je izložio 21 učesnik.

Akademik Slobodan Remetić je, govoreći o jeziku i pismu pod plaštom struke u službi politike, rekao: „Pitanje pisma i jezičke politike u celini integralni su deo opšte nacionalne i državne politike. Za regulisanje statusa pisma, u ovom slučaju ćirilice, sve zapostavljenijeg amblema srpskog nacionalnog i etničkog identiteta i kontinuiteta, neophodan je konsenzus svih pozvanih (i prozvanih) naučnih i državnih institucija na srpskom jezičkom prostoru.” Kao primer dobre upotrebe jezika i pisma naveo je list „Politika” u poslednje dve-tri godine i pozvao sve Srbe da je slede i krenu njenim putem.

Novica Đurić je rekao da slogan „Kad kažem novine, mislim ’Politika’” treba proširiti i dodati mu: „Kad kažem ’Politika’, mislim ćirilica”.

Prof. dr Miloš Kovačević, govoreći o zakonskoj zaštiti ćirilice u Srbiji i Republici Srpskoj, ocenio je da status ćirilice treba regulisati ne u okviru posebnog zakona o ćirilici, nego zakona o jeziku i pismu.

„Status ćirilice direktno je povezan sa statusom samog srpskoga jezika, kako na zakonskom nivou, tako i na nivou obrazovnog sistema. Ukoliko zakonska rešenja ne zahvate i obrazovni sistem, službena upotreba srpskog jezika i ćirilice ostaće mrtvo slovo na papiru, kako to najbolje pokazuje sadašnje stanje srpskog jezika i ćirilice u Srbiji, bez obzira na član 10. Ustava Srbije, koji glasi: ’U Republici Srbiji u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćiriličko pismo’”, rekao je Kovačević, dodavši da je u Srbiji završen Nacrt zakona o jeziku i pismu, koji je već prošao vladine odbore i uskoro treba da uđe u skuštinsku proceduru za usvajanje.

Prof. dr Milanka Babić je kazala da je ćirilica kao temelj srpske kulture u savremenom srpskom jeziku, „u njegovoj upotrebi, u govornoj praksi, latinizacijom potisnuta na marginu do te mere da se odavno otvorilo pitanje njene zaštite i očuvanja”.

„Ćirilica je zabranjivana i proterivana već nekoliko vekova, a naročito od 19. veka, upravo zato što je izraz srpskog jezika”, rekla je prof. dr Jelica Stojanović.

„Zaštita nasleđa pisanog srpskom ćirilicom treba da bude dužnost i obaveza srpskih institucija, intelektualaca, nauke i politike”, poručila je Stojanovićeva.

Za Gradimira Aničića „Politika” je redak primer da „od prvog dana do danas neguje ćiriličko pismo i čuva ga”.

„Devedesetih godina prošlog veka, kao i danas, ’Politika’ je često napadana za nacionalizam i zato što izlazi ćirilicom”, dodao je on. „Kao stub srpske kulture, zajedno sa drugim našim najstarijim institucijama, meta je svih onih koji bi da unište srpsku kulturu i identitet.”

Prof. dr Mihailo Šćepanović poručio je sa trebinjskog skupa da su za „status ćirilice u ovom vremenu najviše krivi Srbi, odnosno oni intelektualci koji su, u poslednji vek i po, odlučivali o mestu i ulozi srpskog pisma kao jednog od glavnih obeležja srpskog identiteta”.

Ovaj značajan skup organizovali su Asocijacija „Stvaraoci Republike Srpske”, Akademija nauka i umetnosti Republike Srpske, Srpski nacionalni savet Crne Gore, Srpsko prosvetno i kulturno društvo „Prosvjeta” i Srpsko udruženje „Ćirilica” iz Trebinja.

U pauzi između dve sesije, u Muzeju Hercegovine, u susret jubileju povodom dvestagodišnjice štampanja prvih dela Vuka Stefanovića Karadžića, direktorka Ivana Grujić otvorila je izložbu o Vukovom životu i radu.

Komentari93
6026f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Д. Збиљић
Непотребно је наглашавати о каквој је употреби језика реч: "службена", "јавна" и сл. Треба рећи као што то кажу сви други за своје језике: "српски језик се пише српском азбуком (ћирилицом). Ако је потребно нагласити, треба рећи да се српски језик (у свим употребама) пише српским писмом (ћирилицом). Српска ћирилица се може спасти и (са)чувати само тако што ће нормативни језик (књижевни језик) бити валидан (важећи) само на српском писму –ћирилици. Свако друго писање је неприхватљиво, као што је неприхватљиво свако писање било ког европског и светског језика на неком другом, а не на свом писму. Српски језик мора да има и своје писмо, а не алтернативна писма. Јер, алтернативна писма су одређена само Србима и само зато да би се увело друго писмо како би се српска азбука замењивала постепено (милом или силом) и коначно у потпуности заменила. То се зове: смишљено, планско довршавање латиничења Срба и њиховог језика. То је данас стигло до 90-ак процената хрватске абецеде.
Огњен
Не могу Срби бити прво Срби па `онда православни` и остало, јер припадност народности није првенствено припадност територији, па ни крвној групи ДНК, већ јединственом вјерском и културном континуитету - културно-историјском типу. Нажалост, после српског скупа подршке ћириличном писму српски професори су југословенском историјском инерцијом отишли на отварање изложбе извршитељу погрешне и погубне реформе српског писма и језика која је узрок потискивања ћириличног писма и инвазизији латиничног међу Србима и на Балкану.
Рудник
"Мићо"," убио ме бог", ако ти знаш шта си управо написао. О каквом верском континуитету причаш? Колико данас има "Срба", у Србији и "расејању", који на личној повести своје породице моги и знају причати да су Срби? Они који су у данашњу Србију "шљегли" јер су "некада давно њихови преци негде далеко убили чувеног Турчина", нека се ману коментарисања. Колико данашњих "Срба"зна где се налазила "крштена"(значи цивилизована-ромеизована) Србија?Колико данашњих "Срба" зна да направи разлику између "славеносерба",који у корену имају јужнославенско име(по којем су добили презиме) и "посрбица", поправослављених влаја-влаха(анадолских, бугарских,арбанашких и тд.), који су узимали хришћанска имена па су им таква данас и презимена. Био бих срећан када би римски бискуп, познат као папа Фране, објавио списе, са којом су намером "бели Срби и бели Хрвати", насељени међу јужне славене.Како би ,као мехур од сапунице,разбуцао све национализме и васпоставио родољубље и домољубље као исконске вредности.
Beogradjanin Schwabenländle
То што Ви овде наводите нас је упропастило. Зашто један Србин или Српкиња не може бити Католик, Протестант или Муслиман? Други народи немају проблема са тим и имају мање проблема. И шта је са особама које одбијају како верску припадност тако и Бога? Да ли хожете да и њих избаците из припадности српском народу ?
Рђосав
- да iе било памети, Члан 10 Устава гласио би: "У Републици Србиiи у службеноi И ЈАВНОЈ употреби iе српски iезик и ћирилично писмо." Тачка. Али - пошто ниiе тако решено Уставом - ево прилике да се реши наiављеним Законом (колега Ковачевић рече да iе таi Закон у припреми?) Дакле: службена, ЈАВНА!, и приватна употреба iезика и писма. Службена iе решена - али iе врло уска; у приватну се закон не меша; основни проблем iе ЈАВНА употреба (декларациiе производа широке потрошње, оглашавање, штампа, телевизиiе, билборди, књиге - издаваштво! - и тако даље. Школство пре свега: Српски се пише ћирилицом! Нема писмених задатака из Српског на латиници.) Дакле: ЈАВНА употреба, даме и господо. Надам се да ће надлежни коначно схватити. Јавна употреба...
Богдан Чортановци
@@Beogradjanin Schwabenländle ” Зашто један Србин или Српкиња не може бити Католик, Протестант или Муслиман?” Неможе..! Ево зашто: Француска револуцуја је важан историјски догађај, али је и породио једно зло:НАЦИОНАЛИЗАМ Ко се после револуције могао назвати Французем....онај који је говорио француски..! То се почетком 20. века раширило по Европи као пожар по сувој прерији, Немачка, Италија...итд, итд. Кад је дошло до Аустр.Империје ту је застало, јер су Немци у њој били мањина, а Словени већина, нарочито на Балкану. Да реше проблем ’прискочио’ је Папа упомоћ и предложио да ко је Католик да буде Хрват, а ко Правосл. да буде Србин. И то се укоренило на Балкану. Чуо сам од зналаца да се с ти сложио и тадашњи Патријарх. Од тада је почело ЗЛО..!! ПС: Вук Караџић, је тада живео у Бечу и добро је разумео у циклус стварања нација у Европи је очајавао, говорио и писао: Срби сви и свуда..!.Срби сва три закона..!!, али га нико тада није прихватио. Али је зато и дан данас омрзнут у Загребу..!!!
Рђосав
@Марколе: "Г. Рђосаве, због чега ви не пишете српски ћирилицом? Због чега користите латинично „i“ сваки пут уместо слова „ј“?" - обiаснио сам одавно. Користим грчку iоту (i) уместо латинске (ј.) Грчка iота има традициiу на српским средњовековним фрескама и у рукописима - погледаiте како iе написано, нпр., Свети Ioван- латинска iота (ј) iе непотребна грешка Вука Караџића, коiа iе изазвала велике расправе и врло iе штетна као поiава. Заговарам корекциiу ортографиiе - са заменом латинске iоте (i) грчком iотом (i) у српскоi ћирилици. Видите да сам читљив и овако? - али, то iе тема за неку будућу реформу ортографиiе - сада имамо преча посла...
Prikaži još odgovora
dan
Пошто сам навео пример Бугара, који су православни и пишу ћирилицом и то нереформисаном од Вука, позабавио бих се са другим нашим суседом: Албанцима. Њих има и муслимана, и хришана католика и православаца, али су сви прво Албанци. Ови православни су за нас и опаснији због присвајања манастира на Косову. Да не помињем случај Немаца који су се раније тукли у верским ратовима а сада су прво Немци па протестанти или католици!
@dan
Могу ли Срби бити најпре Срби па онда православци, муслимани, католици, црногорци, босанци, славонци, далматинци, шумадинци, тимочани, подрињци итд? Пракса је показала да не могу. Зато се српске земље комадају и нема прилике да би се икад ујединиле... Такви су Срби и нико им због тога није крив.
Д. З.
Откуд Ортодоксу да само Срби користе латиничко слово ђ? То латиничко ђ је за Хрвате сачинио Ђура Даничић када је радио као "тајник" ЈАЗУ у Загребу, када им је сачињавао „Рјечник хрватског или српског језика". Ђура није то писмо сачињавао за све Србе, јер су Срби већ имали своје писмо ћириличко у Вуковом издању. Дакле, ни то ђ ни хрватска абецеда с тим ђ никако нису прављени за све Србе и никако не могу бити изворно српски. Они су били писмо само оних Срба католика док се се они изјашњавали Србима. Више нема Срба те вере који се изјашњавају Србима, тј. асимиловани су у Хрвате, и то њихово писмо остало је само хрватско писмо које је дуго наметано насилно Србима, а најуспешније је наметнуто после 1954. када је ћирилица смишљено претворена код Срба у алтернативно, а не суверено писмо, какво је свако друго писмо у сваком другом језику Европе и света. Дакле, треба запамтити чињеницу да латиница није сачињавана за писмо свих Срба зато што су Срби, пре хрватске латинице, већ имали своје писмо.
Рђосав
- латинично "Đ" имаiу и Виiетнамци! (немам поiма како га читаiу, ал` га пишу исто као Хрвати!) Толико о "ексклузивитету" слова Đ ...
милутин
Откуд вам то за Србе-католике. Још Вук Караџић, који је иначе све штокавце сматрао Србима, у свом спису "Срби сви и свуда" пише да се само православни "зову Срби или Србљи, а остали овога имена неће да приме". И не помиње никакве изузетке без обзира на своју тезу. Значи још почетком 19. века Срби су били само православни.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja