nedelja, 25.06.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:08
NAŠI ĐACI NA MEĐUNARODNOM ČASU FIZIKE

Prenos uživo iz podzemnog srca CERN-a

Na velikom ekranu u amfiteatru Fizičkog fakulteta, Evropska organizacija za nuklearna istraživanja podelila deo svojih tajni sa 50 budućih studenata fizike, učesnika globalne video-konferencije u koju je uključeno 10.000 srednjoškolaca iz 50 zemalja sveta
Autor: Sandra Gucijanutorak, 07.03.2017. u 19:27
После уводног поздрава др Золтана Силашија, ђацима су се обратили наши научници у ЦЕРН-у, др Драгослав Лазић и Небојша Смиљковић, док су домаћини у Београду били проф. др Петар Аџић и др Предраг Миленовић (Фото С. Гуцијан)

Dobro jutro, Beograde!

Ovim rečima, na srpskom, u ime kolega iz Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) dr Zoltan Silaši je iz Ženeve pozdravio srednjoškolce okupljene na masterklasu CERN-a, koji je održan na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Oni su istovremeno sa oko 10.000 svojih vršnjaka širom sveta učestvovali na nacionalnoj video-konferenciji, tokom koje su im srpski istraživači u CERN-u otkrili deo najvećeg svetskog naučnog kompleksa.

Uz mnogo smeha i pitanja, u tajne fizike uveli su ih naučnici u Beogradu – dr Predrag Milenović i prof. dr Petar Adžić (rukovodilac srpskog istraživačkog tima na eksperimentu CMS, koji istražuje tajne postanka univerzuma). Sa ženevske strane ekrana bili su dr Dragoslav Lazić Laza i

Nebojša Smiljković Boki, koje su njihove kolege iz Beograda oslovljavale upravo tim nadimcima.

Boki i Laza su slikom i tonom pokazali učenicima kako izgledaju kontrolna soba CMS eksperimenta, kafeterija (najvažnija prostorija za naučnike u časovima predaha), prostorije i hodnici ispunjeni milionima kablova, zaštitni aparati, mere obezbeđenja…

Dok je navlačio zaštitnu opremu (obavezan šlem i posebne cipele sa čeličnim đonom i špicevima), Laza je objašnjavao da na svaki kutak podzemlja motre kamere i da se u svakom trenutku zna ko se gde nalazi. I još važnije – da li su izašli svi koji su se spustili. On je od svih srpskih naučnika u CERN-u najduže i pamti kada se umesto sadašnjeg lifta spuštao stojeći na daskama, balansirajući u blatnjavim čizmama, gledajući između dasaka kako silazi stotinu metara ispod zemlje.

On i koleginica Noemi Beni su ovoga puta sišli liftom koji je jedino bezbedno mesto u slučaju bilo kakve nezgode, jer ne propušta dim. Dok se spuštao u podzemlje, veza Beograda i Ženeve se na nekoliko minuta prekinula. Učenicima je pokazao i sve nivoe provere koje naučnici prolaze od površine do podzemlja – od očitavanja dozimetra, preko skeniranja mrežnjače radi identifikacije, do duplih vrata kroz koja prolazi jedna po jedna osoba, i to bez naglih pokreta. Obično se drži ruka na srcu, a uz telo svi kaiševi ili aparati, jer skener može pogrešno da očita da kroz vrata pokušavaju da prođu dve osobe istovremeno.

Kako to izgleda na licu mesta pre nekoliko godina uverila se i ekipa novinara iz Srbije, a „Politikin” novinar je kroz ova vrata prošao iz petog puta, dok nismo otkrili da „smeta” mašna na ženskoj torbi.

Naši naučnici su srednjoškolcima pokazali zidove prekrivene detektorima za dim, objašnjavali „da se najviše boje vatre sa svom tom energijom kojom su okruženi”, pokazali aparat koji izgleda poput vage i kojim se meri da li je osoba ozračena nakon izlaska iz podzemlja. U srcu eksperimenta, Boki je pokazao mašineriju od 14.000 tona gvožđa i opreme, a oduševljenje u sali su izazvale njegove reči da je pojedine delove opreme pravila „Zastava alati” iz Kragujevca.

Budući fizičari su probili termin za video-konferenciju sa CERN-om za gotovo pola sata, tako da su po završetku u vazduhu ostala podignuta dva prsta mnogih koji su imali spremljeno pitanje. Ipak su svi učenici dobili odgovore, delom iz Ženeve, a delom od naučnika u sali Fizičkog fakulteta.

Zanimalo ih je, na primer, koliko je koštala izgradnja CMS detektora, šta tačno zrači, koliko je ljudi zaposleno, kakav je praktičan značaj naučnih otkrića, kako izgleda život van CERN-a… Salve smeha izazvalo je pitanje „kakav je uticaj na životnu okolinu”, jer je u tom trenutku došlo do smetnji na vezama, pa se samo čula rečenica „Ne čujem, ne čujem!” Srednjoškolci su saznali da je izgradnja detektora koštala šest milijardi švajcarskih franaka, ali i odmah dobili objašnjenje da to „nije skupo”, jer košta manje od izgradnje nosača aviona, ili jednako kao nekoliko aviona bombardera. Objašnjeno im je da je potrebno da prođe mnogo vremena dok se velika naučna otkrića primene u svakodnevnom životu, poput onog koje je 1952. ovenčano Nobelovom nagradom, a koje je omogućilo da danas svaka bolnica koristi nuklearnu magnetnu rezonancu.

– U CERN-u je stalno zaposleno 2.500 ljudi, uglavnom su to fizičari i inženjeri različitih profila, a tu je i još oko 12.000 naučnika sa raznih svetskih univerziteta. Ima onih koji su poput nas ovde godinama, a ima i onih koji dolaze na po nedelju dana. Van CERN-a živimo obične živote, porodica, košenje trave, skijanje na Alpima… i čeznemo za burekom – pričali su naučnici koji rade u ovom kompleksu koji zahvata teritorije Švajcarske i Francuske.

Odgovoreno je i na pitanje o životnoj sredini – uticaj je minimalan, čak se vodilo računa i o visini zgrada kompleksa CERN-a, da ne bi stanovnicima okolnih kuća zaklanjali pogled na Monblan.

U sali na Fizičkom fakultetu ravnopravno su bili zastupljene devojke i momci, ali da su učenice dominirale u postavljanju pitanja. Bojana Ninković je prva uzela mikrofon. Maturantkinja je Petnaeste beogradske gimnazije i želi da upiše fiziku. Ona, kao i Vera Lović, Natalija Nedić i Tijana Vukić iz Prve beogradske gimnazije vide sebe za nekoliko godina u CERN-u i to je i bio razlog što su se prijavile na ovaj masterklas.

– Selekciju kandidata su obavile škole. Đaci koji su bili zainteresovani za ovaj čas prijavljivali su se onlajn, a potom su nastavnici birali najbolje i najuspešnije na takmičenjima. U prepodnevnom delu su svi mogli da učestvuju, njih oko 50, a u popodnevnom, kada su rađeni eksperimenti samo 30, zbog ograničenog broja kompjutera – rekao je za naš list dr Adžić i dodao da su nastavnici mogli samo da slušaju i gledaju dok đaci rade.

 

Naredni časovi u Kragujevcu i Nišu

Na kraju dana je održana još jedna video-konferencija sa CERN-om, na engleskom jeziku, tokom koje su predstavnici učenika iz država koje su toga dana imale masterklas prezentovali rezultate eksperimenata na kojima su radili pod rukovodstvom naučnika iz CERN-a.

Nekoliko dana pre beogradskih srednjoškolaca, „led su probili” učenici iz Novog Sada. Po jedan dan sa naučnicima iz CERN-a do 11. aprila imaće priliku da provedu maturanti iz 50 zemalja, a u programu učestvuje oko 200 naučnih institucija. Sledeći masterklas u Srbiji je na Institutu za fiziku Univerziteta u Kragujevcu 16. marta, a dan kasnije na departmanu za fiziku Niškog univerziteta.


Komentari7
d9cac
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dusan
Naucnici u CERN-u se igraju vatrom, i nemaju predstavu sta se moze desiti. Da li nam treba jos jedna "Atlantida"?
Marko
Zasto laici posebno vole da komentarišu ono što ne razumeju umesto da se raspitaju?
Preporučujem 1
Vesna
Cern je kapitalisticki naucni brend. Uzas sta napravise od nauke!
natalija
Pravljenje privida! Zašto to mislim? Kako vreme protiče, svako ko ne drži glavu u pesku, vidi da kako se mi formalno (adminstrativno) približavamo EU, za isto vreme kada su u pitanju evropske građanske vrednsoti (a baš od toga zavisi kvalitet života građana) idu u rikverc (u kontra smeru). Znači od 1990-2017 te VREDNOSTI su sada na MINIMUMU (ako ih uopte više ima), pa i sposobnosti i znanja naših studenata su na minimumu (ako ih uopšte ima)... Na svakom mestu i u svakom trenutku si "kolateralna šteta" nečije "necivilizovanosti". Znači radi se o apsolutnoj prevari naroda od strane LAŽNIH PATRIOTA koji vladaju sve to vreme (direktno-indiretno)!
natalija
@Stojan Da li postoje građanske vrednosti? Evo u Norveškoj, Danskoj, Švajcarskoj i tsl ljudi vekovima žive u miljeu građaskog društva i na planeti zemlji dostigli su maksimum (po raznim parametrima socijalnim, humanitarnim, bezbednosti,...). Stojan svet gleda u ključu RATOVA, moći.... Ja govorim o društvu a on o državama i ratovima. Za život nas običnih smrtika nije svejedno kako izgleda život u nekom društvu. Ratovi su ratovi, moć je moć, to niko ne spori...Naš problem je međutim sasvim druge prirode kao šte je rekla Isidora Sekulić "naš primitivni nacionalizam" nam je došao "glave"!
Preporučujem 1
Stojan
Postovana Natalija gresi. Jer evropske vrednosti na koje ona misli su floskule i pranje istorije tih "bogatih" evropskih zemalja koje su u poslednja 2-3 veka pravile najvece moguce zlocine u africkim i azijskim zemljama. I danas su one na neki nacin generatori raznih Sirija, ratova i bombardovanja bivse nam drzave. Oni svojim dvostrukim arsinima otimaju deo nase teritorije nudeci nam kroz ucene sargarepu-EU. Naravno da Srbija tamo nije pozeljna nego oni (Evropa) kao i za vreme II svetskog rata ocekujuci da klone Rusija nude Srbiji to sto nude. Itd,...svet i ljudski rod su takvi kakvi su a o svakoj vlasti nikada nisam imao dobro misljenje, jer vlast i u Engleskoj i u Srbiji je slicna i pitanje je da li moze biti bolja. Sto se tice fizike, hemije i ostalih nauka to je strast i izbor pojedinca i nema bas nikakve veze sa vlascu i drzavom. Jer najveci izumi kako u nauci tako i u umetnosti su nastali iz materijalne oskudice i skromnosti a nikako ne iz dobre finanasiranosti.
Preporučujem 3
barba
Jako lepo. Bravo za fizicare.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja