nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:56

EU u više brzina – brže ka spasenju ili raspadu

Francuski predsednik Fransoa Oland, iako svestan otpora različitih krugova unutar EU, smatra da je ta ideja neophodna inače će Evropa eksplodirati
Autor: Biljana Mitrinovićutorak, 07.03.2017. u 20:30
Француски председник забринут за будућност Уније (Фото Ројтерс/Стефан Маје)

Postoji ozbiljna opasnost da će se Evropska unija raspasti pred izazovima sa kojima se suočava čak i ako se nešto učini, naspram izvesnosti da će se to dogoditi ako se ništa ne preduzme. Uoči serije skupova koji prethode 60-godišnjici obeležavanja Rimskog sporazuma, najave da bi trebalo rekonstruisati poredak koji je pred ozbiljnim iskušenjima već su izazvale žestoka negodovanja država koje ne bi ušle u prvi, najbliži krug.

Francuski predsednik Fransoa Oland je u Versaju, u okviru priprema za samit u četvrtak u Briselu i krajem meseca u Rimu, bio domaćin nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, španskom premijeru Marijanu Rahoju i predsedniku italijanske vlade Paolu Đentiloniju, a cilj mini-samita bio je da pokušaju da povrate veru građana u EU, zauzmu zajedničko stanovište i „poguraju” koncept EU u više brzina nakon što uniju bude napustila Velika Britanija.

Lajčak: Mogerinijeva se frustrirana vratila sa puta po Balkanu
Brisel – Evropska unija postaje sve manje ozbiljan sagovornik u pitanjima proširenja, napustila je zapadni Balkan, a posledice su da su danas dve tamošnje države pred raspadom, a tri u dubokoj krizi, izjavio je juče slovački ministar spoljnih poslova Miroslav Lajčak, prenela je Hina. On je naveo da je razlog tome što EU nije ispunila svoju lidersku ulogu, kao strana u dijalogu koja treba da pruži perspektivu tim zemljama. Lajčak je dodao i da misli da se visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku Federika Mogerini sa balkanskog puta vratila frustrirana.(Tanjug)

Koncept EU u više brzina – koji je kao jedan od scenarija za dalji put 27 članica posle bregzita koncipirala Evropska komisija i njen predsednik Žan-Klod Junker – po svemu sudeći, podržavaju i Francuska i Nemačka, kao okosnica ovog saveza. Juče, na dan održavanja skupa u Versaju, predsednik Francuske Fransoa Oland je u intervjuu koji je objavljen u šest najuticajnijih dnevnih novina u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji, Poljskoj i Velikoj Britaniji rekao da će EU ići dalje u više brzina ili će eksplodirati.

„Evropa sa 27 članica ne može biti više jedinstvena Evropa 27”, rekao je Oland. Konstatujući da ideja o Evropi koja se razlikuje, koja ide različitim brzinama i povlači različite korake ka napretku, već dugo izaziva veliki otpor, francuski predsednik je ipak zaključio da je „danas ta ideja neophodna, inače će Evropa eksplodirati”.

Naglasivši da mora da postoji zajednički sporazum, „zajedničko unutrašnje tržište sa jednom valutom za neke”, Oland je objasnio da bi na toj osnovi bilo moguće da države članice koje to žele zajedno idu dalje u odbrani, poreskoj harmonizaciji, istraživanjima, kulturi i brizi o mladima. Na tim osnovama bi trebalo utvrditi određeni stepen integracije, a u skladu s tim i formirati budžet evrozone, „jer se neke članice nikada neće priključiti evrozoni”. „Zato ne čekajmo na njih da prodube ekonomsku i monetarnu uniju”, zaključio je Oland.

U dokumentu koji je Evropska komisija objavila 1. marta, koji se odnosi na budućnost EU, briselski portal „Evroaktiv” navodi da je upravo najizgledniji treći, gorespomenuti scenario, koji bi se kratko mogao nazvati „oni koji žele više treba da rade više”. Koncept je jednostavan – Evropska komisija bi mogla da prihvati smanjenje odgovornosti za neke oblasti i politike, kako bi ojačala, recimo, odbranu, kontrolu granica, migracije, terorizam i trgovinu.

Prema izvoru ovog portala, ostali scenariji nemaju toliko izgleda da dobiju podršku ključnih članica. Prvi scenario, zadržavanje postojećeg stanja, otpada jer se temelji EU već ljuljaju; drugi koji podrazumeva „ništa više izuzev jedinstvenog tržišta” takođe otpada jer ne uključuje druge oblike integracije; četvrti i peti podrazumevaju „činiti manje nego što je dovoljno” i „činiti mnogo više zajedno” – takođe ne obećavaju.

Nazivali to „Evropom u dve brzine” ili „Evropom a la kart”, smisao je, prema tumačenju visokopozicioniranih funkcionera u Briselu, isti – vreme je da se nešto uradi. „Bela knjiga” sa osnovama za diskusiju zvanično će biti predata članicama 27 vlada u Rimu 25. marta i one će imati vremena do decembra da daju vlastiti doprinos viziji „nove EU”.

Za početak, ministri spoljnih poslova Nemačke i Francuske su prošlog vikenda u zajedničkom saopštenju naveli da su „duboko zainteresovani za uspeh pokrenutog procesa”. Pokušavajući da izbegnu kritike da su probrane članice EU već unapred odlučile o konceptu koji će „gurati”, Oland je u intervjuu rekao da je samit u Versaju samo produžetak uobičajenih francusko-nemačkih konsultacija, a ne „nametanje gledišta četiri najmnogoljudnije zemlje evrozone”.

Međutim, odmah su se oglasile države kojima se nimalo ne sviđa novi koncept. Zemlje Višegradske četvorke (Mađarska, Poljska Slovačka i Češka) odmah su ponovile stav na kome insistiraju već mesecima da podela unutar EU znači dezintegraciju. Juče je bugarski poslanik Petar Kurumbašev rekao da je princip o dve ili više brzina, koji zagovara Evropska komisija – aparthejd i da će takav projekat neizostavno uništiti uniju.

Povodom prioritetnog stvaranja evropske odbrane, što je naročito zatražio i Oland, juče se već oglasio austrijski šef diplomatije Sebastijan Kurc rekavši da bi Austrija, ukoliko uspostave trupe za brze reakcije na krize, učestvovala ljudstvom i finansijskim sredstvima. Austrija je očigledno već razgovarala sa glavnim partnerima o svom učešću u prvoj brzini, izrazivši jasno opredeljenje za veću saradnju u spoljnoj i bezbednosnoj politici, jačanju Fronteksa, koji bi trebalo sada da se usmeri na nadzor Mediteranske rute.


Komentari36
ae942
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

svako moze da ima misljenje
Ne kosta nista. Ali ako ljudi koji imaju vlast u Evropi ne znaju sta da rade, kako ce to znati Srbi? Srbi resili sve svoje probleme na srpski nacin pa je sad dosao red i na evropske da i njih slicno resavaju. Nekad je bolje cutati, gledati sta se radi, citati sta se pise i nauciti nesto. Ozbiljnije je. Ali ko jos ocekuje od Srba da budu ozbijni?
Mile
Smatram , bez bilo koje sumnje da je stabilna, razvijena Evropa , interes nase civilizacije i naprednog sveta . Pitanje organizacije Evrope je vazno pitanje , ali pre toga moraju s e na ispravan nacin definisati ciljevi evrpe ,resiti neka kljucna pitanja u vezi Evrope, da su u intresu evropljanja a ne na stetu drugih . Definisanje novog evropskog cilja treba da uradi na ispravan nacin .A to je moguce .Ozbljni ljudi razlicitih profila, iz svih naroda evrope , treba da definisu kljucne ciljeve evrope. I ovo treba sprovesti postupno , imajuci u vidu ovaj evropski kolgomerat .Kada s e to uradi organizaciju evrope , nacin fiunkcionisanja Evrope se moze spakovati u vrlo efikasan sistem u kojem se sav oseca mocno , zasticeno .Moguce je uspesno resiti disbalans po pitanju jacine i moci njenih pripadnika .Evropljani treba da urede Evropu koja mora biti predvodnik napredne civilizacije .SAD , Rusija , Kina svi bi imali koristi od takve zajednice .
Zeljko
G-dine Mile po meni sve ste to dobro rekli samo za to sto vi predlazete EU nema vise vremena a siguran sam ni politicke moci . To sto ste vi napisali trebalo je mnogo mnogo ranije uraditi dok su vremena kud i kamo mirnija bila. EU ocito nije imala viziju danasnjih dogadjanja te je u sve ovo uletila toliko naivno da covjek ne povjeruje .Svjedoci smo da zadnju deceniju mnoge stvari unutar clanica EU nisu bile kako treba te automatski da su se pod tepih trpale. Sa druge strane vidljiva je ta vanjska politika EU koja se sve vise pretvarala u satelita americke vanjske politike to vise nije bilo partnerstvo nego sljepo pracenje .Na americku incijativu su usli u krizu sa rusijom radi ukrajine takodje naivno. Sad su ostali na brisanom prostoru jer nije krenulo onako kako se planiralo. U siriji im je takodje Putin pokvario planove te velike poene izvukao. Ocito da je amerika shvatila da su rusija i kina suvise tvrd orah te je vrijeme za zaokret . EU nek se izvlaci kako zna i umije.
Preporučujem 11
Zeljko
EU u vise brzina je po meni odgovor EU na zaokret americke vanjske politike gdje je ocito poruceno od strane amerike vise ne koracamo zajedno. Ako je tako da li u ovakvim okolnostima EU ima vremena , energije , snage ili bolje receno politicke moci da ove promjene izvede . U toj EU sa vise brzina ocito nece biti mjesta u prvoj bezini za zemlje istocnog djela EU clanica. Da li je ovo cuska drugoj brzini za otkaz poslusnosti recimo primjera radi o imigracinoj politici buducih zemalja druge brzine. Ako smo vec u tom djelu dolazi automatski pitanje polozaj NATO-a . Moze li EU sa vise brzina pratiti NATO koji bi logika kaze morao ostati jedinstven . Jedno je sigurno te zemlje clanice EU koje se nadju na spisku druge brzine ce ovo shvatiti kao da su prepustene na milost i nemilost rusima koji su se vec odavno probudili te hoce i oni jedan dio kolaca. Nemojmo zanemariti cinjenicu da u dvije zemlje clanice EU su postavljeni raketni stitovi koji u svoj ovoj prici imaju glavnu ulogu.
Zeljko
G-dine Igore mozda se nisam dobro izjasnio dio kolaca ali ocito na novoj globalistickoj podjeli i rusija zeli svoju interesnu sferu. Ako kazem probudila osvrcem se na period Jelcinja te sada Putina sto je priznat cete adekvatno rijeci probudio . Sa druge strane vezano za clanice EU istocnog bloka koje bi se nalazili u toj formulaciji kao zemlje druge brzine ocito da su shvatile da rusija u ovoj situaciji nije tako losa opcija te da bi im tu mozda sigurnije bilo .Sa druge strane pisete sto se tice prevare prema g-dinu Gorbacovu tu se potpuno slazem ali u stivu se to nespominje. Sigurno da nemozemo porediti zapadnu alijansu sa NATO-om koja je napravila haos sa ruskom politikom .
Preporučujem 2
Igor (Zgb)
"clanice EU koje se nadju na spisku druge brzine ce ovo shvatiti kao da su prepustene na milost i nemilost rusima koji su se vec odavno probudili te hoce i oni jedan dio kolaca. " Ispravak netočnog navoda - vaša logika je logika "hladnog ratnika". Rusiji ne trebaju nikakvi "kolači", a pogotovo joj ne trebaju "dijelovi kolača". Da je Rusija htjela "kolače" danas bi imala cijelu tortu jer ne bi napuštala ne samo Poljsku, Češku, Mađarsku... već bi ostala u i Istočnoj Njemačkoj (DDR). Rusiji treba mir, sigurnost, međusobno uvažavanje i poštovanje, te obostrano korisna suradnja na prostoru cijele Evrope. Rusiji u istočnoj Evropi ne trebaju nikakve "ekskluzivne zone interesa". Zapad je taj koji želi ekskluzivne zone interesa jer je prevario Rusiju i prekršio sva obećanja koja je dao M. Gorbačovu.
Preporučujem 11
Zoran Matejić
Po meni, austrijskog Kurca ne treba drzati cvrsto. Sto se tice EU, nikakvih 5 scenarija i brzina nece resiti problem. Jedini pravi nacin je rikverc, odnosno unija potpuno suverenih i ravnopravnih evropskih drzava, svih koje to hoce i sa Rusijom, jer bez nje Evropa ne postoji. Bez ikakvih evropskih institucija, kao i bez Nemacke (vodece zemlje do sada) koju treba iskljuciti iz EU zauvek, jer je samo produzena ruka SAD i to treba da ostane.
Petar
Покушавајући да избегну критике да су пробране чланице ЕУ већ унапред одлучиле о концепту који ће „гурати”, Оланд је у интервјуу рекао да је самит у Версају само продужетак уобичајених француско-немачких консултација, а не „наметање гледишта четири најмногољудније земље еврозоне”. Za istočno evropske članice ništa se sučtinski nije promenilo izlaskom iz Varšavskog pakta i ulaskom u EU. Dok su bile u Varšavskom paktu direktive su dobijale iz Moskve, sada ih dobijaju iz Brisela.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja