četvrtak, 28.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 08.03.2017. u 17:00 Jasna Petrović-Stojanović

NIS uskoro kreće u eksploataciju uljnih škriljaca

Procenjuje se da je za prvu fazu projekta potrebno oko 300 miliona evra, što bi Aleksincu moglo da donese 1.000 novih radnih mesta, a državi dve milijarde dinara poreza godišnje
НИС: Производња исплатива кад цена нафте дође на око 45 долара по барелу (Фото А. Васиљевић)

Naftna industrija Srbije ozbiljno je zainteresovana za početak eksploatacije uljnih škriljaca iz aleksinačkog basena za šta je samo u prvoj fazi projekta spremna da uloži oko 300 miliona evra. Ceo projekat koji značajno povećava zalihe nafte i gasa u Srbiji, mogao bi da zaživi već sredinom ove godine, nezvanično saznaje „Politika”.

Škriljci iz kojih se dobija nafta nalaze se na površini i kopaju se kao ruda, gde se na svaku tonu rude dobije određeni procenat nafte, koja nakon toga ide na preradu u rafineriju. Sva do sada obavljena ispitivanja potvrdila su da je procenat dobijanja nafte iz uljnih škriljaca vrlo visok i da iznosi čak 13,5 do 15 odsto.

Iz škriljaca dobijaju 95 odsto struje
Estonija godišnje preradi 17 miliona tona uljnih škriljaca. Od toga proizvede 95 odsto električne energije i oko 400.000 tona nafte, što podmiruje četvrtinu potreba države za tim energentom koji koriste brodovi, industrija i toplane, kaže jedan od direktora u estonskoj državnoj kompaniji „Esti enerdži” Prit Rajd. 

Procenjuje se da bi realizacijom ovog projekta, na koji Srbija čeka bezmalo pola veka, bilo otvoreno oko 1.000 novih radnih mesta, a država bi godišnje samo od poreza zarađivala više od dve milijarde dinara.

Škriljci su, kaže naš izvor, veliki energetski resurs Srbije, a blizina rafinerije nafte Pančevo, gde bi se prerada obavljala,  značajno povećava ekonomsku isplativost celog posla. Eksploatacijom škriljaca dobijala bi se struja za domaćinstva, prerađivalo ulja za poljoprivredu, proizvodila toplotna energija...

Domaći stručnjaci u ovoj oblasti složili su se da je ruska tehnologija najbolja za eksploataciju uljnih škriljaca u Aleksincu, rukovodeći se najvećim stepenom zaštite ekologije, što je glavni problem kada se kreće u eksploataciju. Ali, ako je Estonija kao članica EU razvila tehnologiju kojom ispunjava stroge evropske ekološke standarde, zašto to ne bi mogla i Srbija.

Inače, još 1977. godine u Estoniju su slati prvi uzorci škriljaca iz Aleksinca. I tada se znalo da se u ovom basenu može iskopati nekoliko miliona tona škriljaca godišnje i preraditi od 500.000 do 600.000 tona nafte, što je oko 15 odsto godišnje potrošnje nafte u Srbiji.

Srbija je i 2012. bila na spisku 10 zemalja koje imaju najveća nalazišta uljnih škriljaca. Razlog da se uključi u ovaj veliki posao NIS ima i zbog činjenice da je ova proizvodnja isplativa kada cena nafta dođe na oko 45 dolara po barelu. S obzirom na to da cena polako dostiže i 60 dolara za barel, računica je jasna.

Inače, ranija istraživanja Fakulteta za fizičku hemiju, pokazala su da pri ceni od 10 evra za tonu uljnih škriljaca iz aleksinačkog basena može da se proizvede visokooktansko motorno gorivo po ceni od 247 evra po toni. Takođe se čulo mišljenje da rezervi uljnih škriljaca ima daleko više nego nafte.

Ukupna investicija u eksploataciju uljnih škriljaca u Aleksincu, koja bi obuhvatila otvaranje rudnika i izgradnju dva postrojenja za preradu škriljaca, koštala bi između 700 miliona i jedne milijarde evra.

Komеntari37
42488
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Andra Loncaric Emigrasnt
Ekoloska katastrofa? - Onni koji su im dali dozvalu treba strpati u zatvor! Da li oni znaju posledice ili je korupcija i korumpiranost jedino merilo svega u Srbiji. Katastrofa za sve, necemo imati vode da pijemo ali koga to zanima!?
kanađanin
Za informaciju: u Alberti, Kanada, pravi se 2.1 milijardi galona bitumena DNEVNO, od čega najveći deo ide u laku naftu, a godišnje Alberta zaradi oko 3 milijarde dolara na tome. Ekološka šteta je ogromna (površinski kop), ali ko te pita, Alberta dobro stoji sa budžetom!
Барбара Аксентијевић
Најпре су увели ГМО на мала врата дозволом да се користи у сточној прехрани, сада, најавом оваквог `подухвата` са озбиљним еколошким последицама, потврђују свој став да народ и није ништа више од стоке.
teta brada
Postovani Ranko, prvo, nisu naftni skriljci, tako nesto ne postoji, vec naftni glinci (oil shales). Terminologiju bi i novinari vec jednom mogli da nauce, a i vajni strucnjaci. Drugo, SAD su najveci proizvodjac nafte iz glinaca, kao i Kanada iz naftnih peskova, a verujem da ove zemlje drze do sebe. Trece, ne radi se o fracking tehnologiji, koja jeste diskutabilna, vec o povrsinskom otkopavanju i preradi. Doduse postoji i podzemni in situ metod. Cetvrto, svaki rudnik zagadjuje, pogledajte kopove Kolubare i pepelista Obrenovca, to vam ne smeta?
Милан
Dajte ljudi, prestanite da pričate ono što ne znate. Prvo ne može niko da eksploatciše nešto dok država ne odobri a ovo nema papire. Drugo to nije to što Vi čitate na raznim sajtovima nije ista tehnologija ovde pričaju o običnoj površinskoj eksploatciji. Ovde se radi o običnom rudniku. Muka mi je više od pametnjakovića koji sve znaju i u sve se razumeju i koji mole Boga da nema posla i da ništa ne rade. Opštinari u Aleksincu primaju ogromne plate a pričaju ljudima neistine samo da bi i dalje sedeli u toplim kancelarijama a to što ostali nemaju za hleb nije ih briga. U tom gradu je propalo sve jedino dobro rade kafići jer su celi dan puni baš tim pametnjakovićima koji bi sve dali da ne rade

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja