subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 08.03.2017. u 18:15 Katarina Đorđević

Prava žena u senci muške politike

Бранкица Јанковић (Фото Т. Јањић) / Вања Мацановић (Фото Медија центар Београд) / Зорана Михајловић (Фото Ж. Јовановић) / Зорица Мршевић (Фото Медија центар Београд)

Međunarodni dan žena Srbija dočekuje sa jazom u zaradama između žena i muškaraca od 11 procenata – naravno, u korist muškarca. Statistika pokazuje i da svakoga dana žena radi u kući tri sata više od muškarca. Žene su se izborile da mogu da idu u penziju u istim godinama kao i muškarci, ali se nisu izborile za pravo da poslodavac prilikom intervjua za posao ne sme da ih pita imaju li nameru da se udaju i rađaju. Iako svaka treća klupa u republičkom parlamentu pripada ženi, stiče se utisak da se dame u skupštini nedovoljno zalažu za poboljšanje položaja žena izvan parlamenta.

Ministarka Zorana Mihajlović, koja je i šefica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost u Vladi Srbije, ocenjuje da nakon više od sto godina borbe za svoja prava, žene i dalje nemaju isti tretman kao i muškarci.

– Ujedinjene nacije su 1975. godinu proglasile za međunarodnu godinu žena i tada su uvedene kategorije poput trudničkog bolovanja, ograničenja rada u trećoj smeni, iste plate za isti rad… Ali danas, 42 godine kasnije, žene nisu isto plaćene kao muškarci na istim poslovima. I dalje trpe i porodično, partnersko i ekonomsko nasilje, i dalje su diskriminisane, i dalje je čitav svet, pa i naša Srbija, prepun stereotipa kada se govori o ženama i njenim pravima – ocenjuje ministarka Mihajlović.

Zorana Mihajlović: Možemo da donesemo sve zakone, sve planove za borbu protiv nasilja, ali bez zajedništva i solidarnosti, pre svega među ženama, nećemo biti zadovoljne ni sledećeg 8. marta

Ona dodaje da joj je teško da razume da jedan broj žena, umesto neprestane borbe za svoja prava, prihvata „mušku politiku” i protivi se bilo kakvim promenama.

– Solidarnost je ključna reč. I zato je 8. mart poziv na udruživanje, na zajedničku borbu i solidarnost među ženama. Može Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost da donese sve zakone, što i radimo. Možemo svuda da uvedemo rodno budžetiranje, da pravimo strategije i planove za borbu protiv nasilja nad ženama. Da povezujemo sve koji se bave pravima i zaštitom žena u Srbiji. Ali bez zajedničkog rada i solidarnosti, pre svega među ženama, nećemo biti zadovoljne ni sledećeg 8. marta – ocenjuje Zorana Mihajlović.

Na pitanje – kakva je sudbina Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je pre godinu dana povučen iz skupštinske procedure, ona kaže:

 – Prošle godine sam donela odluku da se Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti povuče iz skupštinske procedure zarad postizanja opšteg društvenog konsenzusa u ovoj oblasti. Održali smo niz konsultativnih sastanaka sa svim relevantnim državnim institucijama i organizacijama civilnog društva. Novi Nacrt zakona je u finalnom procesu usaglašavanja i očekujemo da u najskorijem roku Srbija dobije novi, moderan i inovativan i krovni zakon u ovoj oblasti.

Brankica Janković: Žene u Srbiji idu u penziju sa 65 godina kao i muškarci, ali van radnog vremena sav posao do penzionisanja nije ravnopravno raspoređen

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da su se u Srbiji žene izborile da imaju jednako pravo i pristup obrazovanju, pa je, primera radi, više diplomiranih studentkinja nego diplomiranih studenata.

„Uprkos tome, u našem društvu i dalje preovlađuje patrijarhalni obrazac prema kome žene svoju imovinu ili nasledstvo u većini slučajeva prepisuju na muža ili brata. Žene u Srbiji idu u penziju sa 65 godina kao i muškarci, ali van radnog vremena sav posao do penzionisanja nije ravnopravno raspoređen – i dalje je najčešće žena ta na kojoj su sve obaveze u kući. Upravo zato se ženama, a ne muškarcima u intervjuima često postavlja pitanje „kako usklađujete karijeru i porodicu?”, primećuje naša sagovornica.

Brankica Janković dodaje da su se žene u Srbiji izborile da rade tipična „muška” zanimanja, ali to nije ispraćeno promenama u jeziku, pa se one i dalje nazivaju inženjerima, vozačima i šefovima. Sa druge strane, za najoperativnija, često najteža i najodgovornija zanimanja, dileme nema: tu su negovateljice, vaspitačice, čistačice.

Vanja Macanović: Veliki broj devojaka upisuje fakultete, ali nakon diplomiranja teže od muškaraca dobijaju posao i upadljivo ih je manje na rukovodećim funkcijama

Vanja Macanović, advokat u Autonomnom ženskom centru, kaže da veliki broj devojaka upisuje fakultete, ali nakon diplomiranja teže od muškaraca dobijaju posao i upadljivo ih je manje na rukovodećim funkcijama.

– Iako statistika pokazuje da žena u proseku radi tri sata u domaćinstvu nego muškarac, nismo se izborile da se taj rad vrednuje. Žene i dalje mnogo češće uzimaju bolovanja zbog negovanja bolesnog deteta, zbog čega su njihove plate niže. Iako zakon dozvoljava očevima da uzmu porodiljsko odsustvo, odnosno odsustvo radi nege bebe, broj očeva koji iskorišćavaju tu zakonsku mogućnost meri se promilima – konstatuje Vanja Macanović.

Za razliku od zemalja u okruženju, u kojima muškarci koji ne plaćaju alimentaciju ne mogu da produže pasoš, niti da registruju automobil, statistika govori da u Srbiji skoro svaki drugi muškarac ne plaća alimentaciju za svoje dete.

Zorica Mršević: Nismo se izborile za izmene zakona o nasleđivanju, odnosno za pravo žena koje žive u vanbračnoj zajednici da naslede imovinu svog partnera nakon njegove smrti

Dr Zorica Mršević, saradnica Instituta društvenih nauka i  poznavalac rodno senzitivnog zakonodavstva, kaže da postoji sistemska diskriminacija žena koja se podvodi pod kulturu i običaje.

– Žene u seoskim područjima i dalje se odriču imovine u korist muških članova porodice, iako po zakonu imaju jednaka prava kao i muškarci. Nismo se izborile za izmene zakona o nasleđivanju odnosno za pravo žena koje žive u vanbračnoj zajednici da naslede imovinu svog partnera nakon njegove smrti. U Srbiji, 236.063 osoba živi u vanbračnoj zajednici. Pošto žene u proseku žive duže od muškaraca, mnoge nemaju penziju nakon smrti svog partnera, a naslednici mogu da je izbace iz kuće – primećuje Zorica Mršević.

Naša sagovornica zaključuje da i dalje vlada uverenje da su muškarci stručniji od žena, kao i da postoji jasno definisana podela na muške i ženske poslove – i u domaćinstvu i u sferi rada. Muškarac će možda da opere automobil ili da prošeta dete – ako je raspoložen, ali nije njegov stalni posao da kupuje, kuva i s decom rešava domaće zadatke.

Komentari31
27f7e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

drugarice feministkinje
Pa zena ima vise nego muskaraca, Neka osnuju stranku i eto im pobede u prvom izbornom krugu. A onda mogu da izglasaju zakone da muskarci nose suknje...
pa muskarci vec nose suknje...
...u Skotskoj. Mora da su tamo feministkinje pobedile, negde tamo u dvanaestom veku.
PP
Po zakonu ce zene tek 2032 da idu sa 65 godina u penziju kada i muskarci to znaci da je laz da idu sa 65 vec sada. Drugo ako cemo o ravnpravnosti kako se Poverenica gdja Jankovic i koridinatroska gdja Mihajlovic ne zaloze da imamo npr jednak broj muskaraca sudija u sudstvu Srbije. U Politici pre neku goidnu je bio clanak Pravda je zenski posao i gde se govorilo bas o broju sudija i kojeg su pola sudije po sudovima. Trece na vecini konkursa za poslove se traze radnice, tako da prica da zene teze dolaze do posla je laz , a neke i ne traze posao jer je tradicija u nekim krajevima da zene ne rade tj da ih muzevi izdravaju ceo zivot.
zadah laži
Verovatno najveća laž u Srbiji. Ministarki se može oprostiti jer laže zbog glasova. Ove ostalo lažu iz ubedjenja. Istina je da su žene danas, naročito prijatnijeg izgleda daleko povlašćenije u svakoj oblasti. I naravno lažu masno u vezi funkcija. Skoro sve opštine, sudovi,ministarstva,soc službe,mediji i mnogo toga još, su u većini ženski kadar. Ali zašto lažu i dalje, zašto to rade? Pa radi se o cementiranju postojećeg stanja pomoću propagande, koja stvara nove zakone. Radi se i o strahu da će muškarci zatražiti jednakost i smanjiti ovu nepravdu. I naravno radi se o pokvarenosti.
mihailo
Pokret za muška prava već postoji u Srbiji, pogledajte na Vikipediji.
MilosNS
Za gospođu Mršević:itekako postoje muški i ženski poslovi. Nije to smišljeno zabadava. Jer biti muškarac i žena, apsolutno nije isto. A u tim okolnostima, gde se različitost najviše ispoljava, ne može biti "ravnopravnosti".
Nikola
Могли би новинари Политике да питају министарку Михајловић за број запослених жена и мушкараца у њеном министарству и да нам каже колико су плаћене жене, а колико мушкарци за исти посао.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja