ponedeljak, 25.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04

Rad na računaru, šansa za lakše zaposlenje

Do kraja godine očekuje se da će sertifikate o položenoj obuci iz IT oblasti dobiti 294 nezaposlenih Beograđana
Autor: Marija Brakočevićsreda, 08.03.2017. u 15:45
Тражење посла (Фото Дарко Ћирков)

Već 18 godina tridesetosmogodišnja D. M. iz Beograda nema stalni posao. Isto toliko je na birou rada. Ova žena ipak ne sedi skrštenih ruku. Studira i radi – „na crno”. Sve ove godine to joj je, kaže, jedini izvor prihoda. Za sebe želi više od onoga što je danas –

hemijsko-tehnološki tehničar. Redovno se odaziva na oglase za posao. Odgovor je uvek isti – „javićemo se” ili „prekvalifikovani ste”.      

P. P. ima 62 godine. Od 2005. zvanično ne radi. Do sada je nakupio celih 27 godina radnog staža. Po struci je mašinski tehničar, ali je ceo život radio u trgovini auto-delovima. Protekle godine je, kako dodaje, proveo radeći sve i svašta. Živi sa kćerkom i sinom. Oni mu pomažu da preživi, a i majka je tu da pregura mesec za mesecom.

Osim što su već godinama na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i što nemaju radnu knjižicu overenu za stalno, ovo dvoje Beograđana povezuje još nešto – upravo su završili osnovnu informatičku obuku za koju su juče u sedištu ove službe na Gundulićevom vencu dobili i sertifikate (ECDL standard).

U gradu zvanično 101.269 nezaposlenih
Na evidenciji beogradske filijale NSZ-a je 101.269 nezaposlenih, a u toku minule godine posredstvom biroa rada zaposlenje je pronašlo više od 70.000 sugrađana. Tačno 529 osoba prošlo je kroz program samozapošljavanja, više od 600 ih je bilo uključeno u program stručne prakse, a 161 nezaposleni bio je angažovan u javnim radovima. U ovoj godini Vlada Srbije izdvojila je za realizaciju aktivnih mera zapošljavanja 2,8 milijardi dinara, uz dodatnih 550 miliona namenjenih osobama sa invaliditetom.

– Osećam se odlično, sigurnija sam. Naučila sam da radim na računaru, pa sutra kada me bude pozvao poslodavac na razgovor za posao imaću čime da se podičim. Obuka mi pruža veće šanse na tržištu rada, pa sad mogu da tražim posao i izvan oblasti za koju sam školovana – uverena je D. M.   

Njen „kolega” sa informatičkog kursa nije previše ushićen jer ne zna koliko će mu sertifikat pomoći da lakše dođe do posla.

– Današnji poslodavci traže radnike sa iskustvom, po mogućstvu mlađe. Starije nikako ne žele u svom timu, i pored znanja na radu na računaru. Obaška što traže i da se engleski govori tečno. Pitam se i  zašto moram da znam strani jezik kad mi je klijentela sa našeg područja – u čudu je P. P.   

Ovi sugrađani završili su informatičku obuku sa još 33 polaznika u okviru projekta „EU pomoć teže zapošljivim grupama”. U pitanju je drugi ciklus obuke, a prvi je već završilo 40 kandidata . Kako je obznanio Siniša Knežević, zamenik direktora beogradske filijale NSZ-a, u toku je i treći ciklus, od ukupno osam obuka, a do kraja godine, kada kompletan projekat bude okončan, očekuje se da sertifikate o završenoj obuci u IT sektoru dobije ukupno 294 nezaposlenih. 

– Trenutno se uz podršku projekta realizuju i druge obuke za tržište rada, i to za pekare, kuvare, negovateljice, engleski i nemački jezik i veb-dizajn, a do kraja godine će ukupno 658 nezaposlenih Beograđana proći obuke koje će im olakšati pronalaženje zaposlenja. Obuke za potrebe tržišta rada koje organizuje NSZ traju do šest meseci, a realizuju ih iskusni predavači i instruktori u obrazovnim i trening centrima. U programima je pretežno zastupljena praktična nastava u realnom i konkretnom radnom okruženju. Interesovanje je veliko – istakao je Knežević.

Projekat finansira Evropska unija sa 6,5 miliona evra, a sufinansira Nacionalna služba za zapošljavanje sa 3,6 miliona evra. Dodatnih 1,2 miliona evra Evropska unija ulaže kao pomoć za primenu projekta.

Interesovanje za obuke iz IT sektora je veliko, a ko je završio kurs može lakše da dođe do posla, tvrde nadležni, posebno ako se zna da su zanimanja iz oblasti informacionih tehnologija trenutno deficitarna na tržištu rada. 


Komentari3
9af1e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

glas iz naroda
"Rad na računaru"?! E, jest vam zaključak. 90% onih koji " rade na računaru" ne znaju da koriste ni Microsoft office, osnovni paket software-a, a kamoli recimo AutoCAD, ili nešta slično. Kompjuter im služi uglavnom kao konzola za igranje i pregled gluposti kao što je Face book, Instagram i čitanje novina. Inače "rad na računaru" se već decenijama smatra mjerom pismenosti. Onaj ko se ne služi računarskim tehnologijama daas ima status funkcionalno nepismenog. Može raditi samo pomoćne poslove, miješati beton, okopavati voćke i slično.
Sima pandurovic
Koja je sansa da se zaposlis u 62godini? Budimo realni. Nijedsn poslodavac to nece dozvlliti pa je covek u godinama i pored znanja osudjen na pasji zivot. Nike fer
Nena
Obozavam kad pisete temu iz ugla gradjana

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja