nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:20

Američki naučnici zagledani u Mars, a naši merkaju Veneru

Da li smo sami u svemiru, ima li života na nekoj od sedam novootkrivenih planeta, kolika je uloga naših naučnika u svetskoj astronomskoj zajednici i kakve to superotporne organizme gaje na Institutu za fiziku – bile su teme izuzetno posećene tribine u organizaciji Centra za promociju nauke
Autor: Sandra Gucijančetvrtak, 09.03.2017. u 17:30
Препуна велика дворана СКЦ-а на трибини „Седам земљоликих планета: открића и последице” (Фото:: Срђан Вељовић)

Zamislite da je Zemlja lopta veličine dvorane Studentskog kulturnog centra (hiljadu kvadrata) i da je smestite na Ušće. Jupiter bi bio otprilike kod Hrama Svetog Save (3,8 km vazdušnom linijom), Uran na aerodromu (11,5 km), a Neptun, koja je najudaljenija planeta – u Pančevu (17,9). To je Sunčev sistem. „Vojadžer”, koji putuje kosmosom već 30 godina, tek je stigao do Horgoša, znači tek izlazi iz Srbije.

Ovako je prof. dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku,  publici u prepunoj velikoj sali Studentskog kulturnog centra ilustrovao

da je naš Sunčev sistem samo zrno peska u kosmosu. On je rekao da je svemir pun iznenađenja i da tek treba da očekujemo velika otkrića. U postojanje „malih zelenih” veruje podjednako i nauka i „običan svet”, ali se razlikuju u tome šta tačno znači definicija „život izvan planete Zemlje”, čulo se na tribini koju je organizovao Centar za promociju nauke (CPN). Razgovor u SKC-u prenošen je uživo putem interneta, a zainteresovani za ovu temu istovremeno su bili pred ekranom u naučnim klubovima u Nišu, Leskovcu, Kragujevcu i Čačku. 

O astrologiji i religiji
Tribina nije mogla da prođe bez pitanja o odnosu nauke i religije i paraleli astronomija–astrologija. Dr Dragana Ilić je podvukla da astrologija nije nauka, a dr Saša Marković je duhovito prokomentarisao da „u trenutku rođenja jedne osobe veći uticaj ima babica, nego položaj Jupitera iznad bolnice.
– Mnogo mojih kolega, naučnika, veruju u Boga, i to u njihovim glavama funkcioniše, ne znam kako, ali funkcioniše. Besmisleno je suprotstavljanje nauke i religije, ali mogu da vam objasnim razliku: tačno je da i naučnici kao i religiozni ljudi veruju u neke stvari bez dokaza, ali ukoliko se utvrdi da nešto nije tačno, mi to prihvatimo, doduše teško, ali prihvatimo i na osnovu toga gradimo nešto novo – objasnio je dr Bogojević.

Tokom tribine o otkriću sedam zemljolikih planeta koje je prošlog meseca uzdrmalo svet, publika je anketirana da li veruje da života ima i van naše planete. Osamdeset odsto je odgovorilo potvrdno, a 60 procenata ne veruje da bi neka vanzemaljska civilizacija bila pretnja čovečanstvu.

Podsetimo, astronomska zajednica je 22. februara sa velikim uzbuđenjem, dočekala objavu NASA o gotovo slučajnom otkriću sedam zemljolikih planeta u nastanjivom pojasu oko zvezde TRAPPIST-1, i to na samo 40 svetlosnih godina od Sunčevog sistema. Zato se sa još većim uzbuđenjem sledeće godine čeka lansiranje novog oruđa za posmatranje svemira, moćnog teleskopa „Džejms Veb” (nazvanom po drugom direktoru NASA), koji bi trebalo da odgovori na pitanje da li zaista ima uslova za život na ovim planetama.

Slobodan Bubnjević, urednik časopisa „Elementi” koji izdaje CPN, naveo je najnovije podatke NASA: u ovom trenutku otkriveno je 3.458 planeta, istražuje se 4.696 kandidata za planete, a otkriven je i 2.581 solarni sistem. Prikazan je i kratki film u produkciji NASA, koji govori o otkriću sedam planeta. One su po veličini nalik Zemlji, na maloj udaljenosti jedne od drugih, ali još nema dokaza da su i nastanjene.

Ovo otkriće je s pravom uzburkalo javnost, jer do sada nikada nije bilo otkriveno čak sedam planeta u potencijalno nastanjivoj zoni, što daje nadu da ćemo uskoro otkriti i život van Zemlje.

– Astronome plaši veličina svemira, realnost je da smo detektovali planete samo u našoj galaksiji, i to samo u blizini Sunčevog sistema, ali nismo nigde detektovali život. Veća verovatnoća je da ovog trenutka asteroid udari u SKC nego da uspostavimo komunikaciju sa drugom inteligentnom civilizacijom. A zašto nam se „vanzemaljci” nisu do sada javili, ako postoje – pa, možda im nije interesantno da komuniciraju sa nama – duhovito je prokomentarisala dr Dragana Ilić, astrofizičarka sa Matematičkog fakulteta u Beogradu.

Ona je objasnila da u našoj galaksiji ima sto milijardi zvezda, a prema prošlogodišnjem istraživanju Hablovog svemirskog teleskopa, u vidljivom svemiru je 2.000 milijardi galaksija.

Nauka se tek pomerila iz predsoblja, a zamislite koliko nam treba tek da izađemo u dvorište – Treba se setiti da smo prvu planetu van Sunčevog sistema detektovali tek 1995. godine – rekao je dr Saša Marković, naučni novinar u oblasti astronomije.

– Prirodno je da se plašimo samoće i da ne želimo da budemo sami u svemiru, ali ne treba da postoji strah od potencijalno agresivne druge civilizacije. Od toga da nabasamo na njih, štiti nas ogromno rastojanje. To opet ne znači da treba da prestanemo da istražujemo i da ne treba da pokušamo da ostvarimo kontakt – rekao je dr Marković.

Profesor sa Univerziteta u Koloradu, astrofizičar dr Momir Stepanović, rekao je da veruje kako neka vrsta života u svemiru postoji, ali da je pitanje šta se tačno pod „životom” podrazumeva – da li je u pitanju inteligentna vrsta ili virus, primera radi.

NASA i američka astronomija su uglavnom usmerene ka proučavanju Marsa, čulo se na tribini, a srpske naučnike, mnogo više zanima Venera, planeta koja je nastala kada i Zemlja i ima identičan hemijski sastav.

– Iako je reč o negostoljubivoj planeti sa sumpornim gasovima i temperaturom višoj nego u rerni, takva je na početku bila i naše planeta, pa je život našao put. Zato je Institut za fiziku pokrenuo eksperiment u kojem pokušavamo da odgajimo „vigorijanca” (nazvan po direktoru Petnice, Vigoru Majiću), odnosno organizam koji će biti sposoban da živi u tako surovim uslovima. Nabavili smo pet, šest ekstremofila, organizama koji žive na zemlji u najsurovijim uslovima i „kuvamo ih”, odnosno pomeramo ka nemogućim uslovima kakvi su na Veneri. Oni bi bili smešteni 40 km iznad Venere, jer bi u oblacima, gde je niža temperatura, mogli da prežive – rekao je dr Bogojević.

Pitali smo i kakva je uloga srpskih naučnika u svetskoj astronomskoj zajednici, s obzirom na to da izdvajanja za nauku u Srbiji nisu velika. Dr Ilić je odgovorila da su astronomi širom sveta veoma čvrsto povezani i neprekidno sarađuju, a neka srpska imena su veoma poznata u svetskoj astronomiji.

Tim istraživača iz Srbije učestvuje u izgradnji LSST-a, budućeg najmoćnijeg zemaljskog teleskopa koji će biti u pustinji u Čileu, a čije se prve slike očekuju 2019. godine. Ona je rekla i da će naši naučnici od sredine dvehiljade dvadesetih posmatrati nebo i evropskim ekstravelikim teleskopom od 40 metara.


Komentari15
a2325
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Теофил
Каква иронија да се човек који не верује у Бога презива Богојевић.
Srboljub Tudej
"Природно је да се плашимо самоће и да не желимо да будемо сами у свемиру..."***** Predlazem da se obratite Crkvi pitate ih za njihovo misljenje. Siguran sam da bi se zabezeknuli kada bi se otkrila neka vanzemaljska civilizacija koja nipocemu ne lici na ovu zemaljsku...
Srba, Velika Britanija
Ne znam da li sam dobro shvatio Vas komentar ali cini mi se da kritikujete Hristovu Crkvu. Primecujem da koristite za sada naucno fantasticnu hipotezu (1. zivot na drugim planetama, 2. koji ne lici na nas) da definitivno ismejete Crkvu. Sa naucne strane gledista, ako Vas zanima naucno glediste, ne postoje dokazi na osnovu kojih bismo mogli zakljuciti da ima vanzemaljaca.
Preporučujem 2
Budd
Oba Voyager-a šalju podatke i koordinate, zna se tačno gde su. Koordinate su dostupne na sajtu voyager.jpl.nasa.gov
Nišlija
Tačno tako, sa mojom računicom za prečnik modela Zemlje od 25 m, ispada da se Jupiter nalazi na 1350 km od Ušća. Za takav proračun potrebno je 3 minuta sa sve traženjem podataka stvarne udaljenosti Jupitera i veličine Zemlje. Sramota ako je ovo štampano!
Svetislav Božić
Čini mi se da je u rečunici poređenja neko grdno pogrešio. Ako je zemlja kugla površine 1000 kv. metara, to znači da je prečnik tog modela oko 18 m, a Jupiter je onda kugla prečnika oko 200 m. Po toj računici, ako su obe planete sa iste strane Sunca, model Jupitera je od modela Zemlje udaljen oko 800 kilometara! Ako je "Zemlja" na Ušću, onda je "Jupiter" negde oko Minhena! Ako sam pogrešio, molim nekoga, ko se razume, da me ispravi.
Romeo Patriot
Ne moze kod Minhena, sve mora da se dogadja u Beogradu.
Preporučujem 16
Greska
Promasio si za 24 metra ali ti je racunica savrsena s obzirom na strucnjake pa ti predlazem da odrzis pravo predavanje "strucnjacima" koji su imali obraza da iznesu ovakva poredjenja.
Preporučujem 9

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja