utorak, 01.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 09.03.2017. u 16:54 Borka Golubović-Trebješanin

Sećanje na Dragana Gagu Nikolića

Monografija o jednom od najvoljenijih srpskih glumaca predstavljena je juče u Ateljeu 212
"Господин мангуп" - сећање на Драгана Николића (Фото Фонет)

„Gospodin mangup” naziv je monografije o glumcu Draganu Nikoliću, kulturnoj ikoni Beograda i srpskog glumišta, koja je predstavljena juče u Ateljeu 212 u prisustvu velikog broja njegovih kolega, prijatelja, poklonika njegovog života i dela.  Ova umetnička monografija nastala je u dogovoru sa njegovom suprugom, glumicom Milenom Dravić, a urađena je na inicijativu Grand kafe, uz saradnju sa RTS-om, kao omaž Nikolićevom liku i delu i u znak zahvalnosti za njegov trud, plemenitost i dugogodišnje prijateljstvo.  Delo je priredila novinarka Radmila Stanković, a objavila izdavačka kuća „Laguna”. Urednik fotografija je Goranka Matić.

Dragan Nikolić koji je na prostoru biše Jugoslavije bio jedan od najvoljenijih glumaca trajao je pola veka na jugoslovenskoj i srpskoj kulturnoj sceni, kako u pozorištu, tako i na filmu i televiziji kao junak filmova koji predstavljaju bogatstvo nacionalne kinematografije.

Kad tapkaroši časte
 U „Srpskoj kafani” družili smo se godinama. Kada smo u neko doba želeli da platimo račun, čuveni Mile, šef kafane nam je rekao da je sve plaćeno. I kada smo ga pitali ko je platio račun, javila su se dva momka koja su sedela u uglu kafane i rekla nam: „Mi smo platili”. Kada smo ih pitali zašto, odgovorili su nam: „ Pa, mi smo vaši tapkaroši”. Oni su bili Dorćolci i zaista su tapkarili ispred Ateljea 212. To je bilo vreme kada je ovo pozorište bilo izuzetno važno, i kada se svaka premijera, ako je iole bila malo politički obojena, čekala kao veliki događaj, seća se Duško Kovačević.

Priču o glumačkim i intimnim svetovima Gage Nikolića ispričali su, pored ostalih akademik Dušan Kovačević, filmski kritičar Milan Vlajčić, pozorišni kritičar Aleksandar Saša Milosavljević, Predrag Perišić, profesor FDU, kao i i cela plejada reditelja Dejan Mijač, Paolo Mađeli, Slobodan Unkovski, Ljiljana Todorović, Miloš Radivojević, Slobodan Šijan, Boro Drašković, Zdravko Šotra, Miroslav Lekić, Miloš Radović...

– Mogu reći nešto što mi je osećanje, ne baš najlepše, a to je da se ovde u Ateljeu 212 već godinama viđamo povodom sećanja na ljude kojih nema. I uvek kada dolazim ovde imam dvojako osećanje. Jedno da je to lepo, značajno kao što je ova monografija, a drugo da tog čoveka nema. I onda to ne možete da razdelite i kažete da je priča o monografiji, samo priča o nečemu što nas podseća na jedno vreme. To je zapravo podsećanje na nekoga koga više nema. To me uvek, kada pišem o svojim prijateljima s kojima sam proveo skoro pola veka, vraća u neka vremena koja su bila: činilo mi se zauvek – rekao je juče za „Politiku” akademik Dušan Kovačević i prisetio se vremena kada je započeo svoje druženje sa Draganom Gagom Nikolićem:

–Kada sam došao ovde u Atelje 212 1972. godine, na prvu probu „Maratonaca”, kada sam i upoznao Gagu i počelo je naše druženje koje je trajalo skoro do njegovih poslednjih dana. Gaga Nikolić je za mene i dalje prisutan u ovom gradu jer je po mom osećanju bio od ljudi koji bi mogao poslednji da ode.

Reditelj Goran Marković prisetio se vremena kada je popularni Gaga Nikolić oživeo reli vozača u njegovom kultnom filmu, uz napomenu da je: „Nikolić bio sušta suprotnost likova koje je igrao”. Legendarni roker Dado Topić otpevao je u čast Gage Nikolića numeru „Flojd” iz filma „Nacionalna klasa” uz pratnju benda na sceni Ateljea 212 na kojoj je ovaj neponovljivi glumac nesebično davao svoje emocije publici koju je neizmerno voleo i poštovao. 

 

 

 

Komentari3
9cd8e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

profesor književnosti
Ako već u "propozicijama" za uslov objavljivanja komentara stoji, pored ostalog, da komentatori treba de se drže teme, ne znam zašto Politika, protiv pravila koja je sama ustanovila, neprestano objavljuje primedbe čitalaca povodom upotrebe latinice. Uostalom, postoji zakon o službenoj upotrebi pisma, tj ćirilice, ali se, na veliku žalost ostrašćenih čuvara našeg jezika i identiteta, tu ne pominju knjige, ni kompjuteri, ni mobilni telefoni, ni "selfiji" ni "rijaliti" i već ko zna šta. Mnogo je veća šteta koristiti takve nakazne tuđice, nego na primer štampati neko književno delo latinicom. A dok ovo pišem, pijem Grand kafu, latinicom, i pušim cigarete, takođe "objavljene" latinicom, a tu je i kisela voda "Knjaz Miloš", u dva izdanja, jednom ćiriličnom a drugom latiničnom, ali ne vidim razliku ni po sastavu ni po ukusu.
Sasa Trajkovic
Dirljivo je i sentimentalno oprastanje glumaca od svog proslavljenog kolege iskreno i cak dirljivo odajici pocast velikanu nase glume. Ali je nedopustiv odnos celog drustva pa i drzave prema umetnickim velicinama koje su jedini pravi autenticni brend Srbije, zaborav i nebriga kao i destrukcija prema imetnosti i kulturi nas vraca u srednji vek.
Бајо Пивљанин
Зашто је монографија на латиници?!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja