subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:40
EKSKLUZIVNO

Blaži kriterijumi za zvanja istraživača

U bazi istraživača nema 18.000 ljudi, kako se spekulisalo, već kao i do sada – oko 12.000, otkriva za naš list Nikola Tanić, pomoćnik ministra prosvete za nauku
Autor: Sandra Gucijančetvrtak, 09.03.2017. u 22:00
(Фото Зоран Анастасијевић)

Ministarstvo prosvete je upravo poslalo „Službenom glasniku” izmenjeni Pravilnik o vrednovanju naučnoistraživačkog rada, na osnovu kojeg će naši istraživači biti birani u zvanja, najavio je juče za „Politiku” Nikola Tanić, pomoćnik ministra prosvete za nauku.

On kaže da su uvažene sve primedbe naučne zajednice, čak i one koje nisu bile dostavljene pismeno, a jesu kružile u javnosti. Ovaj pravilnik sada će biti mnogo povoljniji za istraživače, sa blažim kriterijumima čak i u odnosu na dokument iz 2008. godine.

Uvažene su primedbe Zajednice instituta Srbije, Konferencije univerziteta Srbije, posebno društveno-humanističkih nauka, kao i zamerke istraživača iz nacionalnih disciplina (istorija, jezik, arheologija, etnologija...).

Sutra će biti gotova i baza istraživača koja je takođe izazvala velike polemike u javnosti. Iako se spominjao broj od 18.000 naučnika, od kojih je čak 6.000 novih, mahom sa privatnih fakulteta i naučnih centara, Tanić za naš list kaže da će i ovde biti iznenađenja, jer istraživača neće biti mnogo više nego do sada – a to je oko 12.000.

 

Aktuelnim pravilnikom koji je izazvao naučnu bunu, a posebno na sajtu i stranicama „Politike”, bili su pooštreni uslovi za napredovanja u zvanja, brisani svi dugo godina prikupljani bodovi, u pravnom vakuumu su se našli istraživači koji su pri isteku zvanja i započeli izbor u nova, jer nije bio predviđen prelazni period, bila je zamerka da se „trenira strogoća” na mladim generacijama koje će zato otići u svet...

Sve smo to prevazišli, omogućen je prelazni period. Do sada uopšte nismo imali kandidate za izbor po novom pravilniku, dakle niko neće ići po ovom koji je donet aprila prošle godine, već po novom, izmenjenom. On je blaži nego prethodni. Osnovna novina u pravilniku, koja je bila u onom iz prošle godine i sada je ostala, jeste da imate neograničenu mogućnost reizbora. Vi ste ranije kao istraživač bili priseljeni da postanete general, odnosno da stignete do najvišeg zvanja. Danas vi možete da budete u statusu naučnog saradnika do kraja svoje karijere. Ne moraju svi biti generali ako to neće ili ne mogu. Tačno je da su bili poništavani bodovi od poslednjeg reizbora, ali po izmenama i dopunama pravilnika sada je omogućeno svim istraživačima da prilikom izbora u više zvanje mogu da računaju rezultate u poslednjih 10 godina tokom svog reizbora.

 

Jedna od najvećih zamerki većeg dela naučne zajednice jeste da Ministarstvo prosvete ne radi transparentno, da se ne zna ko su ljudi koji pripremaju pravilnike i konkurs, da naučnici saznaju njihovu sadržinu tek pošto budu objavljeni?

Uskoro američko-srpski projekti
– Za samo pola godine postigli smo dva velika uspeha naučne diplomatije koji su važni za naše istraživače: imamo ugovor sa kineskim ministarstvom nauke i tehnologije i upravo je u toku konkurs za velike zajedničke trogodišnje projekte, koji traje do 17. marta. Sa NSF-om (National science foundation), koja je najveća američka fondacija za istraživanja u svetu i koja sarađuje sa malo zemalja, dogovoreno je da se od ove godine otvore vrata našim istraživačima koji žele da se priključe američkim projektima. Ukoliko čelnici NSF-a procene da Amerika ima interes za saradnju u oblastima u kojima je Srbija najjača, biće raspisan konkurs i za zajedničke projekte – navodi Tanić. On dodaje da je ovo prilika da „stanemo na crtu” sa najboljima i da vidimo konačno gde je srpska nauka.

Ubuduće ćemo sva radna tela koja formira ministarstvo objavljivati na sajtu, kao i izvode sa sastanaka matičnih odbora i Komisije za izbor u zvanja. Na izmenama i dopunama pravilnika o zvanjima smo radili mi u ministarstvu, ali na temelju primedbi koje smo dobili od naučne zajednice, tu nije bilo radne grupe. Pravilnik o finansiranju koji je takođe bio predmet spora, a koji je poništen kada i konkurs prošle godine, radila je radna grupa, svi matični odbori su dali svoje predstavnike i istraživači znaju ko su oni. Nacionalni savet za nauku je temeljno prošao kroz pravilnik, dao svoje primedbe i mi smo ih usvojili.

 

Da li izmene znače i da neće biti diskriminisane društveno-humanističke nauke, kakav će biti  tretman nacionalnih časopisa za koje su postojale zamerke da su potpuno degradirani?

 Ispunili smo sve ono što su bili ključni zahtevi naučne zajednice, čak i ono što nisu tražili, odnosno, usvojili smo i neke primedbe koje nismo dobili na papiru. Podigli smo broj bodova za nacionalne časopise, a domaće monografije će nositi sedam, odnosno devet bodova, to čak nisu ni tražili. Sada će te publikacije biti bolje vrednovane nego one u prirodno-matematičkim naukama, tako da priča o diskriminaciji nacionalne istorije ili jezika više ne stoji.

 

Kako ćete rešiti položaj zaposlenih u institutima: oni su zaposleni na neodređeno, a plaćaju se projektno, dakle na određeni rok od pet godina. To znači da ako neki projekat ne prođe, ne mogu da se isplaćuju plate. S druge strane, bila je i velika zamerka, naročito instituta društveno-humanističkih nauka koji nemaju svoje prihode, da ne mogu da isplaćuju otpremnine, jer neke stavke ne ulaze u projektno finansiranje?

Pokrenuli smo veliku inicijativu za promenu načina finansiranja i reformu instituta. Prvi put u istoriji zemlje nauka je prioritet Vlade Srbije, odnosno uvođenje kombinovanog modela finansiranja. Napravljen je detaljan akcioni plan, po kojem se 2020. godine stiču uslovi za prelazak na institucionalno i projektno finansiranje.

 

A šta će biti do 2020. godine?

Moraćemo da se držimo zakonskih okvira, dakle ostaje projektno finansiranje. Ovo Ministarstvo će učiniti sve da očuvamo ljudske kapacitete i ako je moguće da ih povećamo.

 

Ministar prosvete je za naš list najavio da se može očekivati novi konkurs za naučnoistraživačke projekte u maju, da li ta informacija i dalje važi, jer se naučnom zajednicom proneo glas da će to ipak biti na leto?

Radimo na pripremi konkursa, jer je pre toga neophodno završiti mnogo toga: bazu istraživača, Pravilnik o finansiranju, matični odbori će proceniti rezultate naučnog rada i sve će biti objavljeno na našem sajtu. Svi istraživači će to moći da vide i isprave eventualne greške. Vrlo smo oprezni, radimo temeljno i kada sve bude završeno – raspisaćemo konkurs.

 

Upravo je Srbiju posetio Robert-Jan Smits, direktor Generalnog direktorata za istraživanje i inovacije Evropske komisije. Čule su se zamerke da ste ga vodili samo u uspešne institucije, a da nije imao priliku da čuje šta misle svi istraživači?

On je došao zbog Biosensa iz Novog Sada, to je bila njegova inicijativa, ali smo ga zadržali malo duže. Došao je veoma dobro pripremljen, pretresli smo sve probleme sa kojima se nauka u Srbiji suočava, uključujući i status istraživača koji je ključni problem. Bio je izuzetno zadovoljan velikim poslom koji smo uradili. Moram i da demantujem te ozbiljne primedbe naučnih radnika da nisu mogli da izlože svoje probleme, zato što je Smits imao sesiju u SANU i svaki istraživač je mogao da dođe i kaže šta želi. Drugi je problem što je ta sesija bila slabo posećena, iako je bila najavljena u medijima.


Komentari53
85dc0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Isidora N.
Tanic je prvi pomocnik ministra koji je toliko isprovocirao naucnike svojim naopakim odlukama o vrednovanju naucnog rada, da su poslali inicijativu Ustavnom sudu. Da li ce Sarcevicu to biti dovoljno, ili treba da stigne finansijska policija u Ministarstvo i da se podigne krivicna prijava zbog nepotizma, korupcije i zloupotrebe sluzbenog polozaja, pa da shvati da Tanica i Verbicev kadar treba smeniti.
Aleksandar I.
Ovde nije rec ni o kakvom samoupravljanju, nego o krsenju elementarne logike od strane Ministarstva. Hiljadu puta im je receno da se bibliometrija ne primenjuje u humanistici, to im pise i na njihovoj svetoj knjizi WOS, kao i to da se moraju sacuvati nauke koje se bave temamam od lokalnog i nacionalnog znacaja. I jedno i drugo pise i na WOS i u The Leiden Manifesto for research metrics, i u svim radovima ozbiljnih bibliometrista. Bibliometrjia ne sluzi za ocenjivanje individualnog rada. IF se ne moze pouzdano primenjivati za ocenu casopisa u humanistickim i dobrom broju drustvenih nauka. Mora se sacuvati raznovrsnost istrazivanja, sto u DH naukama znaci i one teme koje nemaju medjunarodni ali imaju lokalni i nacionalni znacaj. Ali Tanic izgleda ne zna engleski ili jednostavno ima misiju da unisti DH nauke.
Milos R.
Ovim izmenama pravilnika nisu uvazeni zahtevi istrazivaca, nego je za drustvene i humanisticke nauke otezan izbor u zvanje, uvodjenjem najmanje tri obavezne vrste rada u drugoj koloni. Dakle, nije dovoljno da ste sakupili trazene poene, nego vam sada propisuju i koju vrstu rada morate da imate. Naucni saradnik, pored radova u casopisima i monografija nacionalnog znacaja mora da ima i medjunarodnu monografiju, sto je nemoguca misija za vecinu onih koji se bave temama iz Srbije, jer strani izdavaci nisu zainteresovani za njih, rad u casopisu kategorije M23 (sto je tesko jer dobar broj uglednih humanistickih casopisa nije indeksiran u WOS) ili da imate cast da kao naucni saradnik odrzite predavanje po pozivu na medjunarodnom skupu i da ga objavite u celini). Ovom napomenom se krsi Zakon o nauci (jer u naucne slobode spada i sloboda objavljivanja, a to znaci da mozete da birate gde i sta objavljujete. Nekome ocigledno smetaju DH nauke u Srbiji. Mozda zato sto donose kriticku misao.
Aleksandar I.
To je tacno, zanimljivo je da ova napomena o obavezne tri vrste rada ne stoji kada su u pitanju prirodne nauke, nego samo za drustvene i humanisticke i tehnicke nauke. Verovatno neko od "izvrsnih" prirodnjaka koji nam kroje kapu ne moze da zadovolji taj uslov (iako je to u prirodnim naukama lakse nego u DH zbog prirode istrazivanja), a cilj je da se ucutkaju drustveno-humanisticke nauke, jer su one kadre da kompetentno analiziraju drustvene politike, ukljucujuci i naucnu politiku. Tanic sigurno ne radi u korist drzave Srbije, vec na njenu stetu.
Preporučujem 10
Bole
A kada će evaluacija? Sada primamo plate po onome što smo radili pre 10 i više godina.
naucni savetnik
Nece je biti. Obesmiljena je. Broj naucnih radova u Srbiji opada, a pragovi za kategorije vrtoglavo rastu. Drugim recima, "potpisivanje" na radove je unistilo u potpunosti ovaj vrednosni sistem, koji je na svom pocetku davao pozitivne rezultate. I kod prethodne "kategorizacije" pravila su bila veoma komplikovana, kako nasi ljudi vole da kazu - budzena. Sada je gotovo nemoguce pomiriti razne interese (verovatno bi bilo potrebno napraviti desetak dodatnih lista). Na Verbicevom '"konkursu" prag za hemiju, fiziku, medicinu je bio oko 150 (za pet godina). I na kraju, pokusajte da nekom naucniku iz sveta da objasnite nasu "kategorizaciju". Tako cete najbolje shvatiti njenu besmisao.
Preporučujem 9
Sandra Gucijan
Pravilnik je od danas (utorak) na sajtu Ministarstva prosvete.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja