subota, 11.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 12.03.2017. u 08:00 Stevan Nikolić
REAGOVANjE

Auto-put – preko Zlatibora ili Golije

Западна или источна варијанта (Фото Д. Јевремовић)

Već skoro 15 godina vode se rasprave o izgradnji auto-puta Beograd–Jadran. Na tu temu organizovano je više naučnostručnih skupova. Zatim je u okviru Instituta za puteve i CIP-a urađena stručnotehnička dokumentacija do nivoa idejnih projekata, pogodnih za dalje odlučivanje.

Deonica do Požege sigurno će se završiti, ali je neizvestan nastavak dalje izgradnje. Nije, čak, donesena ni odluka kojim delom koridora će se opredeliti trasa puta – preko Zlatibora ili preko Golije, a ovo pitanje se u javnosti stalno aktuelizuje.

U studijskoj i stručnotehničkoj dokumentaciji ovog koridora analizirane su obe varijante, i to sa stanovišta prirodnih i privrednih resursa, turističkih potencijala, položaja i razvojnih mogućnosti do nivoa idejnih projekata, u čemu je učestvovao i autor ovih redova. Planirane trase se odvajaju posle Požege.

Zapadna vodi preko Zlatibora, istočnih padina Zlatara i sjeničkom kotlinom do srednjeg dela Pešteri.

Istočna varijanta vodi ivanjičkom kotlinom, dolinom Moravice i padinama Golije, spušta se na Stup i na Pešteri se spaja u jednu trasu do granične tačke – Boljari.

Na zlatiborskoj deonici dostignut je solidan nivo privredno-turističkog razvoja, uz funkcionalnu saobraćajnu povezanost i povoljne uslove daljeg razvoja.

U zoni ivanjičke deonice konstatovani su vrlo slaba saobraćajna mreža i slab privredni razvoj, ali su bogati šumski, poljoprivredni, turistički i lovni potencijali. Stručna opredeljenja o prednostima su ostala otvorena zbog iskazanih različitih interesa lokalnih zajednica.

Dileme u vezi s budućom trasom auto-puta pokrenuo je i tekstom u „Politici” (6. marta) inž. Nikola Čukanović, ali pristrasno i sa više pogrešnih i proizvoljnih podataka i ocena. G. Čukanović zagovara golijsko-peštersku varijantu trase, koja je duga 109 km, dok je zlatiborska duga 125 km, ali on tvrdi da je zlatiborska varijanta duža 50 kilometara, umesto 16, pa bi se kraćom varijantom uštedelo oko 250 miliona evra, računajući kilometar auto-puta pet miliona evra, što nije tačno.

On ne zna da po inženjerskim procenama kilometar auto-puta na najtežim terenima, kao što su ovi, košta do deset, pa i do 11 miliona evra.

Opisujući šire područje „sjeničko-pešterske visoravni”, proizvoljno je glorifikuje i uvećava. Kaže da je ova visoravan „ogroman prostor, oblika velike tepsije, površine oko 100.000 kilometara kvadratnih”, pa nabraja sve okolne planine.

No, ako bismo dodali i površine svih nabrojanih planina i pretpostavili da je u pitanju tehnička greška pa sveli površinu na 10.000 kvadratnih kilometara, i to ne bi bilo tačno. Našom proverom površina Pešterske visoravni s pripadajućim orografskim delovima okolnih planina iznosi 2.700 do 2.800 kvadratnih kilometara.

Čukanović takođe tvrdi da po bogatstvu šuma, stočarstva, lova i pčelarstva ovo područje „nema premca u Srbiji”. No, i pored 12.000 hektara pošumljenih goleti koje navodi, uži predeo Pešterske visoravni ima odlike travno-stepskih predela, sa ostacima degradiranih šuma, što se može videti i iz priložene fotografije uz tekst.

Inače, gospodin Čukanović pravilno zapaža da su uslovi za izgradnju i održavanje auto-puta preko obešumljenog prostora Pešteri nepovoljni zbog velike nadmorske visine iznad 1.150 metara i izloženosti nepovoljnim vremenskim uslovima tokom zime, sa srednjom januarskom temperaturom uglavnom ispod nule, a često i do minus pet stepeni.

Dugo se zadržava i visoki snežni pokrivač koji često zavejava puteve i otežava saobraćaj.

Ipak, golijsko-pešterska deonica može imati izvesnu prednost pre svega kao nerazvijeno područje zbog velikih šumskih resursa Golije i njenih bogatih turističkih potencijala, povoljnih poljoprivrednih uslova ivanjičkog kraja i rudnika Štavalj.

Činjenica je, takođe, da se zlatiborska deonica auto-puta može normalno razvijati i s modernizovanim postojećim putem, dok će bez ovog puta ivanjičko-golijsko područje ostati dugoročno privredno zapostavljeno, te ove dileme nije jednostavno rešiti.

Naučni savetnik

Komentari32
061d3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Srbenda
Autoput preko Pesteri nema nikakve ekonomske, politicke, istorijske i bilo kakve druge logike. To je neko jalovo resenje izmedju gradova koji se ne nalaza na istom pravcu: Uzice, Zlatibor, Nova Varos, Prijepolje su na pravcu prema Crnoj Gori a Kraljevo, Raska, Novi Pazar, Kosovska Mitrovica na pravcu prema Kosovo. To su dva potrebna autoputa a ne jalov jedan, izmedju, kroz pustinju. Bolje napraviti autoput od Uzica do Nove Varosi i od Kraljeva do Magliča a dalje brzi put. Sa crnogorske strane autoput treba da ide do Mojkovca a dalje brzi put, a ne na Berane. Kakvo crno ozivljavanje Pesteri i Golije, ovime cete samo da pogasite varosice: Nova Varos, Priboj, Prijepolje, Pljevlja, Bijelo Polje, Foca, Bajina Basta, Trebinje, Cajnice, Mojkovac. Pa i Uzice i Zlatibor se samo drze zbog prometa i tranzita prema moru.
Баштинар
У коментарима преовладава елементарно непознавање географије. У обе варијанте ауто пут би ишао преко Пештера. У Ивањичкој, Дуга Пољана-Бољари, а у Златиборској, Сјеница-Бољари. Са Ивањичком варијантом добијамо алтернативан правац за постојећи пут преко Златибора ка Ц.Гори, као и алтернативни правац за Ибарску магистралу(Чачак-Краљево-Рашка-Н.Пазар и даље.) Постоје и безбедносни аспекти. Да наврат нанос деведесетих није завршен "Јаворски пут"(Ивањица-Сјеница), куда би се кретали за време "бомбардовања"? Планирани пут од Пожеге обавезно градити старом трасом према Ужицу и даље ка Вишеграду. А Златиборци, чувена ерцовска памет, боље им је да пробију и заврше правац Златибор-Семегњево-Кремна и да се тако повежу на будући ауто пут ка БиХ. Синергија са Таром је будућност и за Златибор и Тару а не свака вашка обашка. Исто вреди и за Голију и сва три Увачка језера. Читати о страху од снега на Пештеру је ругање памети, када исти снег завеје и блокира равну и низинску Војводину, пре неку годину.
Баштинар
Антиботе, буразере драги, "ти причаш шта знаш а не знаш шта причаш". Саопштавам ти следеће чињенице.Траса пута је већ одређена и одобрена.То што се још није приступило детаљној реализацији пројекта ствар је облика финансирања и профила пута и не значи одустајање од одобрене трасе. Од Пожеге до Бољара неће се радити класични ауто-пут, већ брзи пут са 4 траке. Разматра се да ли да буду све 4 спојене или са банкином између. Наиме траса Бар-Београд је део коридора Бари-Темишвар и упоредо са њом ће се касније постављати и оптички кабл, енергетски кабл који је готово положен испод Јадрана, све то јер је Темишвар упоришна тачка Италије у овом делу Европе. Оквирно траса иде правцем Пожега-Ариље-Ивањица-Дуга Пољана-Бољари. Алтернатива је била Пожега-Ужице-Н.Варош-Сјеница-Бољари, али се од ње одустало.Значи обе би ишле преко Пештера, за оне који знају где се Пештер простире.Од Н.Вароши према Пријепољу никада није ништа планирано.Од Пожеге је планиран ауто-пут према Вишеграду и даље за Сарајево.
antibot
U komentarima preovladava botovsko lobiranje za najgoru varijantu preko ledenog srpskog Sibira,pustinje gde nema ni ljudi ni saobracaja ni industrije. Da je to normalno autoput ne bi isao kroz Beograd nego bi isao kroz puste predele. Posto nigde nije praksa da se put gradi tamo gde zivi manje ljudi i gde je manji saobracaj,takva praksa nece biti uspostavljena ni ovde, koliko god se botovi i oni koji ih placaju trudili da laziraju javno mnjenje i javni interes. Autoput nece ici preko Pestera jer to nije ni normalno ni razumno niti je isplativo. Nije vam ovo africka kolonija.
preko zlatibora
Preko Zlatibora. Gde zivi mnogo vise ljudi,gde je mnogo veca industrija,gde je FAP, gde je valjaonica aluminijuma, gde je valjaonica bakra, gde je Prvi Partizan,gde je mnogo veci turizam i mnogo veci saobracaj, i gde je lakse odrzavanje puta. Ne postoji ni jedan razlog da put ide trasom gde ce ga koristiti mnogo manje ljudi. Ne postoji ni jedan razlog da put ide preko Pestera, osim politickog lobiranja od strane velikih sila koje ovde crtaju nove granice. Da je normalno da autoput ne ide kroz gradove vec kroz puste predele "da bi se oni razvili" put ne bi isao u Beograd,ne bi isao kroz Cacak,kroz Obrenovac,kroz Pozegu, isao bi pustim selima daleko od ovih gradova. Otkud to da od Beograda do Pozege autoput prolazi kroz svako vece mesto i industrijski centar, a onda odjednom od Pozege to vise ne vazi,pa ce put da ide kroz pustinju i prasumu a kroz industrijske centre nece da ide. Jasno je da je u pitanju geopoliticki cilj, a ne struka i interes Srbije iza toga.
Milojica Dragicev
Komunisti su pomogli taj kraj i pogledajte taj javasluk od urbanizma taj nered i neukus taj kic i raj za nocni zivot bez fiskalnih racuna i slicno...to je Zlatibor
milosrdni andjeo
Ako je gdja Mihajlovic kupovala terene na Zlatiboru,bila je to i zataskana afera,sasvim je izvesno i zbog cega!Tu ce i biti,sasvim izvesno nova trasa,a to je i nacin da se "posteno" zaradi veliki novac!ZIVI BILI,PA VIDELI!Nije to novi nacin da se dobro zaradi,verovatno i braca Andrej,koji se ne bavi politikom direktno, ima neku imovinu u blizini buduce trase tog puta!Tako nasi vrli spasioci vode Srbiju!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja