Smrt Lazara Stojanovića, l’enfant sauvage srpskog i jugoslovenskog filma, možda je najbolnija prilika ovdašnje kinematografske kulture za suočavanje sa političkim i ideološkim gresima prošlosti. Lazar Stojanović nije bio jedini uskraćeni filmski stvaralac iz onih legendarnih dana kada je srpska kinematografija bila evropski filmski svetionik, ali je jedini koji je zbog filma robijao.
Miroljub Stojanović
OSVRT
Istorija srpsko-britanskog (ne) razumevanja
Britanska diplomatija odbacuje stare saveznike i prihvata nove neverovatnom brzinom
Sto osamdeseta godišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa između Velike Britanije i Srbije predstavlja dobar povod da se veze između dve zemlje sagledaju u dužoj istorijskoj perspektivi. Svaki pogled na prošlost je, međutim, uslovljen stajnom tačkom posmatrača. To donosi nove, sveže uvide, ali umanjuje objektivnost. U današnjem srpskom javnom mnjenju uvrežile su se, naime, bar dve vrste predrasuda, vidljive u skoro svakom osvrtu na politiku Velike Britanije prema Srbiji i Srbima.
INTERVJU
Rušenje nametnutih okvira
Nova drama „Zrenjanin“ se bavi problemom društava u kojima živimo, tranzicijom, pitanjima aktivizma i pobune, kaže Igor Štiks, pisac i teoretičar
Igor Štiks je aktivista, intelektualac, levičar, pisac koji se okušao u različitim književnim i akademskim formama. Njegov roman Elijahova stolica preveden je na petnaestak jezika i sa velikim uspehom postavljen na scenu. U radu na toj predstavi začeta je saradnja sa Borisom Liješevićem koji je režirao i njegov prvi dramski tekst, Brašno u venama. Zajedno sada rade na novoj predstavi u Narodnom pozorištu u Zrenjaninu. Oprobao se i u poeziji i esejistici, bio organizator zagrebačkog festivala Subverziv koji je okupljao neke od najznačajnijih savremenih mislilaca i stvaralaca. Živeo je i radio u Sarajevu, Zagrebu, Beogradu, ali i u Parizu, Čikagu, Edinburgu.
Nađa Bobičić
MEDIJI
Šta je stvarno u doba postistine
Liberali i konzervativci, levičari i desničari danas žive u dva potpuno različita sveta, zahvaljujući potpuno različitim slikama stvarnosti koje kreiraju njihovi omiljeni mediji
Živimo u doba najveće medijske revolucije dosad. Ona ispisuje nova pravila produkcije medijskih sadržaja, podstiče razvoj novih medijskih biznis modela, redefiniše tradicionalne podele medija i nama, kao publici, otvara put ka beskonačnim izvorima informacija, zabave, znanja. U obilju sadržaja, međutim, nikada nije bilo teže izabrati ono što je relevantno, kvalitetno, baš za nas važno. Pored svega toga, poseban izazov je izabrati sadržaj koji je proveren, tačan i potiče iz kredibilnog izvora.
Ana Martinoli
Pricker 2017
Čvrsti koreni, ruke otvorene prema svetu
Ima još mnogo biroa sličnih katalonskom koji je ovogodišnji dobitnik najznačajnijeg priznanja u arhitekturi, još mnogo talentovanih, uspešnih, a neizvikanih profesionalaca izvan gradskih i svetskih političkih i finansijskih centara
Martu Torn sam upoznala pre nekoliko godina u Zagrebu. Razgovarale smo o arhitekturi, njenom dnevnom poslu prodekanke u privatnoj školi za arhitekturu i dizajn u Madridu i Segoviji, i onom noćnom, izvršne direktorke Prickerove nagrade. Ova nagrada koja se dodeljuje za izuzetno dostignuće u arhitekturi pandan je Nobelovoj nagradi, a ustanovljena je da bi se odalo priznanje arhitektima i njihovoj teškoj i složenoj profesiji. Poreklom ukrajinski Jevreji, Prickerovi su vlasnici lanca Hajat hotela, jedna od najbogatijih porodica u SAD, filantropi i osnivači prestižne Prickerove nagrade (1979) za arhitekturu.
„Cilj je da bude više arhitekture u javnosti, u štampi i medijima, da se više o njoj razgovara i da je razume i najšira publika. Profesija se menja, danas je mnogo više zasnovana na timskom radu. Tehnologija i globalizacija stvaraju dodatni pritisak, ali i otvaraju nove mogućnosti. Zato moramo mnogo šire da sagledavamo šta je arhitektura danas, gde i kako se ona praktikuje, a sve da bi nagrada ostala relevantna i da bi nešto značila ne samo profesiji nego i široj zajednici”, kaže izvršna direktorka Prickerove nagrade.
Snežana Ristić
