petak, 24.11.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:58
KULTURNI DODATAK

Život bez uporišta

SEĆANjE - Plastični Isus danas deluje toliko benigno da je neshvatljivo da je njegov autor morao da zbog njega bude na izdržavanju zatvorske kazne
subota, 11.03.2017. u 16:56

Smrt Lazara Stojanovića, l’enfant sauvage srpskog i jugoslovenskog  filma, možda je najbolnija prilika ovdašnje kinematografske kulture za suočavanje sa političkim i ideološkim gresima prošlosti. Lazar Stojanović nije bio jedini uskraćeni filmski stvaralac iz onih legendarnih dana kada je srpska kinematografija bila evropski filmski svetionik, ali je jedini koji je zbog filma robijao.

Miroljub Stojanović 

 

OSVRT

Istorija srpsko-britanskog (ne) razumevanja

Britanska diplomatija odbacuje stare saveznike i prihvata nove neverovatnom brzinom

Sto osamdeseta godišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa između Velike Britanije i Srbije predstavlja dobar povod da se veze između dve zemlje sagledaju u dužoj istorijskoj perspektivi. Svaki pogled na prošlost je, međutim, uslovljen stajnom tačkom posmatrača. To donosi nove, sveže uvide, ali umanjuje objektivnost. U današnjem srpskom javnom mnjenju uvrežile su se, naime, bar dve vrste predrasuda, vidljive u skoro svakom osvrtu na politiku Velike Britanije prema Srbiji i Srbima.

 

INTERVJU

Rušenje nametnutih okvira

Nova drama „Zrenjanin“ se bavi problemom društava u kojima živimo, tranzicijom, pitanjima aktivizma i pobune, kaže Igor Štiks, pisac i teoretičar

Igor Štiks je aktivista, intelektualac, levičar, pisac koji se okušao u različitim književnim i akademskim formama. Njegov roman Elijahova stolica preveden je na petnaestak jezika i sa velikim uspehom postavljen na scenu. U radu na toj predstavi začeta je saradnja sa Borisom Liješevićem koji je režirao i njegov prvi dramski tekst, Brašno u venama. Zajedno sada rade na novoj predstavi u Narodnom pozorištu u Zrenjaninu. Oprobao se i u poeziji i esejistici, bio organizator zagrebačkog festivala Subverziv koji je okupljao neke od najznačajnijih savremenih mislilaca i stvaralaca. Živeo je i radio u Sarajevu, Zagrebu, Beogradu, ali i u Parizu, Čikagu, Edinburgu.

Nađa Bobičić

 

MEDIJI​

Šta je stvarno u doba postistine

Liberali i konzervativci, levičari i desničari danas žive u dva potpuno različita sveta, zahvaljujući potpuno različitim slikama stvarnosti koje kreiraju njihovi omiljeni mediji

Živimo u doba najveće medijske revolucije dosad. Ona ispisuje nova pravila produkcije medijskih sadržaja, podstiče razvoj novih medijskih biznis modela, redefiniše tradicionalne podele medija i nama, kao publici, otvara put ka beskonačnim izvorima informacija, zabave, znanja. U obilju sadržaja, međutim, nikada nije bilo teže izabrati ono što je relevantno, kvalitetno, baš za nas važno. Pored svega toga, poseban izazov je izabrati sadržaj koji je proveren, tačan i potiče iz kredibilnog izvora.

Ana Martinoli

 

Pricker 2017

Čvrsti koreni, ruke otvorene prema svetu

Ima još mnogo biroa sličnih katalonskom koji je ovogodišnji dobitnik najznačajnijeg priznanja u arhitekturi, još mnogo talentovanih, uspešnih, a neizvikanih profesionalaca izvan gradskih i svetskih političkih i finansijskih centara

Martu Torn sam upoznala pre nekoliko godina u Zagrebu. Razgovarale smo o arhitekturi, njenom dnevnom poslu prodekanke u privatnoj školi za arhitekturu i dizajn u Madridu i Segoviji, i onom noćnom, izvršne direktorke Prickerove nagrade. Ova nagrada koja se dodeljuje za izuzetno dostignuće u arhitekturi pandan je Nobelovoj nagradi, a ustanovljena je da bi se odalo priznanje arhitektima i njihovoj teškoj i složenoj profesiji. Poreklom ukrajinski Jevreji, Prickerovi su vlasnici lanca Hajat hotela, jedna od najbogatijih porodica u SAD, filantropi i osnivači prestižne Prickerove nagrade (1979) za arhitekturu.

„Cilj je da bude više arhitekture u javnosti, u štampi i medijima, da se više o njoj razgovara i da je razume i najšira publika. Profesija se menja, danas je mnogo više zasnovana na timskom radu. Tehnologija i globalizacija stvaraju dodatni pritisak, ali i otvaraju nove mogućnosti. Zato moramo mnogo šire da sagledavamo šta je arhitektura danas, gde i kako se ona praktikuje, a sve da bi nagrada ostala relevantna i da bi nešto značila ne samo profesiji nego i široj zajednici”, kaže izvršna direktorka Prickerove nagrade.

Snežana Ristić


Komentari4
f62c9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

From An Island
U tekstu M.Kovica o Srpsko-Britanskom (nerazumevanju) konstatuje da “zrtvovanjem Srba, bas kao i Britanskih vanevropskih kolonijalnih trupa stedeli su se zivoti Britanaca”. I pored toga sto je Britansko javno mnjenje bilo protiv ulaska zemlje u WW1 i medju poslednjim poslala trupe na front, Britanija je u tom ratu izgubila 887,000 vojnika, od cega je u pocetku bilo najvise dobrovoljaca. Od clanica Komonvelta Australija je izgubila 62.999 vojnika, Kanada 64,000, Indija 73,900, Novi Zeland 18,000 i Juzna Afrika 9,700. Kao sto su se Britanci dobrovoljno odazvali pozivu za ucesce u Velikom ratu, slicno raspolozenje i odaziv je bio i u Vanevropskim kolonijama. Da je Srbija ostavljena na milost i nemilost Austrougarskoj i Nemackoj sigurno da od nje ne bi ostao kamen na kamenu. Strasnije od Britanije iskrvarila je Rusija i Francuska. Na kraju, Nemacka nije porazena na bojnom polju, vec za diplomatskim stolom.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
U mom komentaru stoji: "Nađa Bobičić", a treba izgleda da stoji: "Ana Martinoli". Izvinjav se zbog ove grube greske.
From An Island
U tekstu Istorija Srpsko-Britanskog (ne)razumevanja autor se bruka kad tvrdi da je Cercil za 27 mart Srbiju nagradio Titovom diktaturom. U izjavi posle martovskog puca Cercil kaze “Jugoslavija je ponovo nasla svoju dusu”. Tokom rata Antifasisticka koalicija nije priznala Nemacko komadanje Jugoslavije. U izbeglistvu u Londonu, nalazila se Jugoslovenska, a ne Srpska vlada. Pred kraj rata Amerika i Britanija su bombardovali Nedicevu Srbiju, u kojoj su se nalazile fabrika za remont nemackih vojnih aviona i proizvodili delov za nemacku ratnu masinu. Takodje se zaboravlja da Cercil ne odlucuje sam ni o cemu. Vise od njega pitali su se Staljin i Ruzvelt. Ruzvelt je taj koji je nalozio Cercilu da “otkaci” cetnike. Najzad, moram da primetim da na fotografiji, koja ilustruje tekst Tito izgleda ‘handsome’ i pozira kao filmski star, kao da ne dolazi direktno sa ratista, a Cercil je ostareli lav, kome toplo podneblje bas i ne prija, jer je odenut neformalno.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Nađa Bobičić u tekstu "Šta je stvarno u doba postistine" kaze: "Ona (medijske revolucije, prim. D. P.) ... otvara put ka beskonačnim izvorima informacija, zabave, znanja. U obilju sadržaja, međutim, nikada nije bilo teže izabrati ono što je relevantno, kvalitetno, baš za nas važno." Ta "medijska revolucija" nije otvarila put ka beskonačnom broju izvora informacija, vec je dovela do eksplozija kvantiteta informacija - umnozavanja, rasta i memorisanja mase informacija, s jedne strane, i implozija vremena potrebnog za prenos informacija, s druge. Sto se tice "kvaliteta sadrzaja (informacija)", objektivan metod za odredjivanje ove velicine nije do sada otkriven i definisan.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja