nedelja, 19.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:13
Razgovor: Jan-Verner Miler, profesor političkih nauka na Prinstonu

Trampov populizam – pravi Amerikanci protiv korumpirane Hilari i kvazisudija

Populisti poput Orbana, Erdogana ili Trampa tvrde da su jedini predstavnici naroda i borci protiv zla oličenog u opoziciji, nevladinim organizacijama ili Evropskoj uniji
Autor: Jelena Stevanovićnedelja, 12.03.2017. u 20:00
(Фото: KD Busch)

Šta spaja Viktora Orbana, Redžepa Tajipa Erdogana, Gerta Vildersa, Marin le Pen, Vladimira Putina i Donalda Trampa? Profesor političkih nauka sa Prinstona Jan- Verner Miler veruje da se odgovor krije u naslovu njegove nove knjige „Šta je populizam?”.

Kao vrstan poznavalac politike sa obe strane Atlantika, Miler je napisao delo koje je mnogima pomoglo da shvate kako su im se dogodili Tramp i bregzit, zašto opstaju neliberalni režimu u Istočnoj Evropi i otkud popularnost ekstremne desnice u Francuskoj ili Holandiji. Nakon što se prvi put pojavila prošle godine na engleskom i nemačkom govornom području, knjiga sada izlazi i na srpskom jeziku u izdanju „Fabrike knjige” i „Peščanika”.

Autor, obrazovan u Nemačkoj, Engleskoj i Americi, poznat je i po ranijim naslovima o evropskoj političkoj misli i člancima u uglednim medijima poput „Forin afersa” i „Gardijana”. Iako je u telefonskom razgovoru iz Beča, gde se nalazi Institut za društvene nauke sa kojim sarađuje, odmah istakao ko su političare koje ubraja u populiste (navedeni su na početku teksta), nametnulo se pitanje – zar nije svaki  političar u izvesnoj meri populista. Zar svi oni ne govore ono što misle da biračko telo želi da čuje? Ili populiste odlikuje nešto sasvim drugo?

– Ne možete za svakog političara koji kritikuje elite reći da je populista. Populista je neko ko tvrdi da on i samo on predstavlja narod, koji još naziva i „pravim narodom” i „tihom većinom”. Smatra da jedini ima moralno pravo da reprezentuje volju naroda. Političke protivnike opisuje kao korumpirane ili nelegitimne političare, ljude koji rade za EU ili multinacionalne korporacije, dok navodno samo on radi za narod, objašnjava Miler.

Erdoganovi kritičari i nisu „pravi” Turci

Stoga glavna odlika populizma nije antielitizam, iako populista kritikuje elite, već antipluralizam, ističe profesor Miler. Kako objašnjava, i Siriza, Podemos, Džeremi Korbin i Berni Sanders su napadali elite, ali nisu populisti jer nisu tvrdili da su oni jedini legitimni predstavnici građana. Sa druge strane, Tramp je kazao da se sa njegovim dolaskom u Vašington vlast vratila narodu, što treba da navede na zaključak da je on jedini legitimni predstavnik naroda i da su njegovi protivnici ujedno i protivnici narodne volje. Populista ne trpi političke protivnike. Blati ih. Napada njihove lične osobine umesto da diskutuje o njihovom političkom programu. Njegovi oponenti su po pravilu „strani plaćenici” ili „reakcionarna elita”. Tramp je govori o „korumpiranoj Hilari”, a Erdogan se pitao da li su njegovi politički protivnici uopšte Turci. Populista je posebno kivan na nevladine organizacije jer one, kako objašnjava Miler, nepobitno dokazuju da nije istina ono što populista tvrdi – da je on jedini koji predstavlja građane. Profesor dodaje da su populisti poput mađarskog premijera Orbana i poljske Partije zakona i pravde sledili Putina koji je prvi počeo da diskredituje udruženja građana. Populista vidi pravi narod samo u onima koji ga podržavaju.

– Čak iako ne dođu na vlast, populisti su opasni jer dele građane na „pravi” i „nepravi” narod. Šire teorije zavere kada su poraženi jer moraju da objasne kako je moguće da su izgubili izbore ako već tvrde da su jedni pravi predstavnici narodne volje. Tramp je poručivao da neće priznati rezultate ako pobedi Hilari Klinton. Oko 70 odsto njegovih glasača poverovalo je da će glasanje biti namešteno. Populista budi sumnju u demokratske institucije, a kada dođe na vlast, kao u Turskoj ili Mađarskoj, okreće zemlju ka autoritarizmu.

Otud se možemo zapitati da li se populizam i autoritarizam donekle preklapaju. Da li se populizam najčešće završava u autoritarizmu?

– Ako dobije priliku, populisti će pogurati zemlju u pravcu autoritarizma. Ipak, razlike su velike. Autoritarni sistemi uopšte ne moraju da se pozivaju na narod. Pojedine latinoameričke birokratske ili generalske vlade su čak tvrdile da je narod iracionalan i da mu se ništa ne sme poveriti. To se veoma razlikuje od onoga što čujemo od Orbana koji izjavljuje da je narod od njega na izborima tražio promenu ustava i da on samo hoće da sprovede volju naroda. Naravno, čista je izmišljotina da je narod tražio tako nešto do njega.

Mediji kao neprijatelji naroda, sudije – kvazisudije

Populista se samo prividno zalaže za veći glas naroda u politici. Čim dođe na vlast, prekida se njegova želja za direktnom demokratijom. Populistima je, u stvari, predstavnički sistem idealan sve dok su oni ti koji predstavljaju građane. Na vlasti postaju ono što su najviše kritikovali – korumpirana elita koja građanima ne dozvoljava ulazak u politiku. Ali, kako objašnjava Miler, čak i kada populisti budu gušili opoziciju ili kada budu bili uhvaćeni u korupcionaškom skandalu, to uopšte ne znači da će izgubiti podršku birača. Opoziciju su obično uspeli da prikažu kao nelegitimnu, kao elitu, kao nekog čiji glas svakako više ne treba da se čuje.

– Drugi razlog zbog kojeg ne gube podršku je taj što često uspostave kontrolu nad medijima pa građani nisu svesni nivoa korupcije. A ako se nešto i sazna, populisti ubeđuje birače da su optužbe izmišljene, podmetnute, da je sve to maslo Džordža Sorosa.

Žrtveno jagnje je neophodno populistima i da bi se opravdali kada očigledno ne ispunjavaju obećanja data biračima. Ugo Čaves je isticao da domaća oligarhija i SAD sabotiraju njegov socijalistički projekat. Erdogan sebe predstavlja kao manjinu, žrtvu, borca protiv kemalističkog establišmenta iako su sve poluge vlasti u njegovim rukama. Uobičajeno je i da se populista navodno uvek bori protiv sila zla: Fetulaha Gulena, Amerike, EU, globalizacije...

Miler predviđa da bi u Americi uskoro moglo da se dogodi podrivanje sistema podele vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku i zagorčavanje života medijima i profesionalcima u državnom aparatu.

– Naravno da se SAD razlikuje od Turske, Mađarske ili Poljske, ali Tramp ponavlja sličan obrazac. Medije je nazvao neprijateljima naroda, a sudije – kvazisudijama. Ne vidim da bi vremenom u svemu tome mogao da postane umereniji.

Konačno, iako mnogi misle da je posle bregzita i Trampa talas populizma nezaustavljiv, Miler podseća da do tog talasa ne bi ni došlo da nije bilo „kolaboracionizma” elita. Ni bregzit ni Donald Tramp ne bi imali nikakve šanse, zaključuje autor knjige „Šta je populizam?”, da iza njih nisu stali torijevci odnosno republikanci. Ako znamo da političar poput Gerta Vildersa nema izglede da dođe na vlast ako nijedna regularna partija ne bude sa njim htela u koaliciju, znamo i da veliki deo odgovornosti i dalje leži na mejnstrim strankama.

– Pogrešno je verovati da je Najdžel Faraž doveo do bregzita, da su ljuti, ludi populisti završili celu stvar. Bregzitovci su postigli uspeh zbog kolaboracije etabliranih političara, torijevaca. Slično, Tramp je došao na vlast uz pomoć pripadnika republikanske elite: Njuta Gingriča, Rudija Đulijanija, Krisa Kristija... Pobedio je zbog izrazitih podela u društvu na republikance i demokrate i činjenice da ga je podržala Republikanska stranka. Devedest odsto glasača ove partije glasalo je za njega. Da je bio kandidat treće stranke, dobio bi najviše 25 odsto glasova, koliko dobijaju njemu slični političari u Evropi, i danas sigurno ne bi bio predsednik.


Komentari27
e41cc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Маторац
"Популизам" је само још један од јасно нејасних појмова, који тумачи како ко хоће, слично као појмове "левица" и "десница". Обично се користи у пежоративном значењу.
samozvani elitist
Populizam ima dugu tradiciju, u mnogo cemu blisku socijalizmu i nije bio pezorativan pojam, osim za Amerikance za koje je i socijalizam bio izjednacavan sa komunizmom, i zato opasan. U novije vreme populizam je postao ruzna rec zato sto se pod imenom populizma najglasnije pojavljuju anti-elitisti i anti-intelektualci (ima toga dosta i u donjim komentarima). Neke drzave, da ne pominjem koje, su potpuno likvidirale uticaj intelektualne elite na politiku drzave, tako sto su proizvele svoje "intelektualnu" elitu kojoj su sakom i kapom delile akademske titule. Sad je svaki praznoglavac postao inelektualac, koji ne izostavlja da reklamira sebe titulom kojom ga je drzava castila. On ne samo sto ne smeta svojim "znanjem" i svojom "naukom" drzavi nego joj pomaze da likvidira svaki pokusaj nekog zasluznog intelektualca da nesto kaze janosti, tako sto ospe paljbu na njega svim bezobrazlucima koje jedino zna, a zaglupljena masa koja uziva u borbi petlova jedva ceka da to vidi i "preporuci".
Preporučujem 0
Anka
Svi koje je nabrojao su jos gori od elita koje su populisti smenili, uostalom sta su Tramp, Putin i Erdogan ako ne elite...
samozvani anti-populist
Nisu populisti nikog smenili niti oni kao orzganizovana politicka snaga postoje. Postoje samo ljudi koji su nezadovoljni trenutnom vlascu jer je krive za izgubljen posao, za gomilu imigranata strane kulture sa kojima moraju da se bore za posao i da sa njima zive, i za slicne probleme iza kojih ne stoji nikakva ideologija. Kao i uvek u demokratiji, ljudi glasaju na izborima za jedne ili za druge na osnovu uspesnosti propagande kojom ih elite bombarduju. Oni glasaju uvek za elite, a nikad za neko bezelitno drustvo, jer takvo drustvo ne postoji. Poslednja stvar koju jedan prost ali razuman covek zeli je da na vlast dodje neko koji je kao on. Nekad ljudi glasaju protiv postojece vlasti cisto zato sto im je dosadila. Partija koja je na vlasti osam godina vrlo tesko pobedjuje na sledecim izborima.
Preporučujem 0
Petar
"Популиста не трпи политичке противнике. Блати их. Напада њихове личне особине уместо да дискутује о њиховом политичком програму. Његови опоненти су по правилу „страни плаћеници” или „реакционарна елита”." Ovo apsolutno ne važi samo za takozvane populiste. Čim neko nešto kaže protiv EU odmah ga proglase Ruskim špijunom ili plaćenikom. Što se tiče blaćenja i napadanja nečijih ličnih osobina. To je sastavni deo svake predizborne kampanje. Neko to radi direktno a neko koristi medije.
Alisa
Greska je ne ukljuciti Ciprasa u popolariste. Imam utisak da je namera studije bila da da naucnu podlogu na unapred inkrimisane politicare a ne da stvarno naucno obradi cinjenice.
035
Демос је повлашћени слој народа Атине , популус је сав народ Рима . Пешчаник је шака песка у изолованој посуди која треба да мери догађаје на које сам не утиче и који на њега не утичу , данас има милијарде савршенијих и прецизнијих уређаја . Деци се пешчаником мери време прања зуба , не видим још неку примену , осим да стоји у музеју и сведочи о корену изреке : "Време вам је истекло!" . Пешчаников " врстан познавалац политике са обе стране Атлантика, Милер је написао дело које је многима помогло " - да продуже либералну готску причу ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja