ponedeljak, 30.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 12.03.2017. u 16:03 Branka Vasiljević

Mekano beogradsko tlo skriva zaostale bombe

Na neeksplodirana ubojna sredstva najčešće se nailazi prilikom građevinskih i poljoprivrednih radova i na početku poljoprivredne sezone – Kako je naša zemlja samo u 20. veku bombardovana tri puta i to različitim sredstvima, nekad je malo teže utvrditi o kojoj vrsti je reč
Бомба из Другог светског рата откривена на Новом Београду почетком 2015. године (Фото Ненад Неговановић)
Америчка авионска бомба бачена на простор Савског амфитеатра у току Другог светског рата. Успешно уништена, на полигону, у децембру прошле године (Фото МУП)

Beograd – grad na raskrsnici svetova, međa ili most između Istoka i Zapada. Ovakav položaj učinio ga je nezaobilaznom metom raznih vojski koje su hrlile iz Azije ka Evropi ili obrnuto.

Osvajači su se oko njega sukobljavali 115 puta, a 44 puta je rušen. Zbog svega toga beogradsko tlo je puno zaostale eksplozivne gvožđurije.

Početkom nedelje, na Smederevskom putu, prilikom kopanja temelja za kuću, nađena je sovjetska granata od 85 milimetara iz Drugog svetskog rata. Pre petnaestak dana u Kaluđerici su trojica dečaka, slučajno, na zapuštenoj njivi pronašla odbačenu kašikaru, a od početka februara pripadnici Sektora za vanredne situacije morali su zbog zaostalih avio-bombi i granata već dva puta da intervenišu u blizini „Beograda na vodi”. Ovaj prostor očigledno je „plodan” jer je od početka gradnje u Savskom amfiteatru pronađeno petnaestak zaostalih eksplozivnih sredstava  – od toga tri avio-bombe od 500 kilograma, a ostalo su minobacačke od 120 milimetara, artiljerijska zrna od 155 milimetara...

Da to nije ništa čudno, smatra Bratislav Rančić, načelnik Uprave za civilnu zaštitu, jer je priobalje Save bombardovano u više navrata 1941. i 1944. godine.

– Slična situacija je i sa ostalim delovima starog jezgra grada jer su i oni više puta bili bombardovani. Zbog toga se često na terenu srećemo sa takozvanim ostacima rata ili stručno rečeno – neeksplodiranim ubojnim sredstvima (NUS). Uglavnom iz Prvog i Drugog svetskog rata, i iz 1999. godine – objašnjava Rančić.

Još, po gabaritu, pamti bombu nađenu na Dorćolu u Budimskoj ulici 2013. godine.

– Bila je teška tonu, a u njoj se nalazilo 650 kilograma eksploziva. Reč je o nemačkoj avio-bombi, SC 1000 – Henkel 11, koju još zovu i „Herman”. Ovakve bombe mogu da unište i po nekoliko zgrada u kvartu, naprave krater i po sedam, osam metara i „isteraju” tone zemlje. Bomba je sasvim slučajno otkrivena prilikom izgradnje zgrade na mestu gde su se godinama nalazile udžerice. Možda bi zauvek ostala pod zemljom da se nije kopao otvor za lift. Čudan je i „njen put” do mesta gde je nađena jer je pala na suprotnu stranu ulice. Napravila je takozvani luping, prošla kroz zemlju i zaustavila se na šest metara dubine u blizini temelja zgrade zidane još pre Drugog svetskog rata. Sličnu putanju imala je bomba nađena u Savskom amfiteatru koja je uništena pre oko mesec dana, ali i ona koja je pala na kinesku ambasadu u toku NATO bombardovanja – kaže Rančić.

Na neeksplodirana ubojna sredstva najčešće se nailazi prilikom građevinskih i poljoprivrednih radova. Najviše ovih naprava otkrije se na početku poljoprivredne sezone. U julu prošle godine država je donela naredbu o legalizaciji kojom je omogućeno građanima da predaju oružje, pa i neeksplodirana ubojita sredstva, a da pri tom ne snose nikakvu odgovornost. Do sada je predato oko 2.000 komada. Ali ima toga još, napominje Rančić.

Pre dvadesetak dana na smetlištu u Jagodini dogodila se nesreća, prilikom koje je čovek koji je sakupljao sekundarni otpad izgubio tri prsta na ruci. On je našao upaljač ručne bombe i nesmotreno ga aktivirao.

– I to je sreća u nesreći, da je bila bomba raznela bi ga. Zbog to je važno da eksplozivna sredstva ljudi ne diraju, ne pomeraju, ne udaraju, ne prevrću... i ako je moguće da nečim vidljivim obezbede mesto gde je naprava nađena. A potom da obaveste policiju. Posle toga na teren izlaze naše ekipe. One utvrđuju o kojoj vrsti naprave je reč. Kako je naša zemlja samo u 20. veku bombardovana tri puta i to različitim sredstvima, nekad je malo teže utvrditi o kojoj vrsti je reč. Kada to uradimo, onda eksplozivnu napravu uništavamo na licu mesta ili je transportujemo na bezbednu lokaciju. Koliko vremena je potrebno da se ona uništi zavisi od vrste i namene – kaže Rančić.

Za deaktiviranje su, iako savremenije, lakše one iz NATO bombardovanja.

– Kada se iz takve bombe izvadi upaljač, problem je rešen. Za razliku od ovih, neke bombe iz Drugog svetskog rata zbog konstrukcije upaljača ne mogu da se deaktiviraju. Bombe su imale i svoje namene o čemu vodimo računa prilikom rada. Neke od njih korišćene su za uništavanje žive sile, neke za onesposobljavanje važnih objekata. Ali i tu ima razlike. Postoje bombe za rušenje objekata i za probijanje specijalnih objekata pod zemljom – objašnjava Rančić.

Bomba u Savskom amfiteatru, koja je uništena početkom februara, imala je odloženo dejstvo eksplozije od sat do 144 časa. Bačena je u blizini objekata Železničke stanice, ciljano kako bi se sprečilo brzo popravljanje infrastrukture.

Zato, ovaj deo Savskog amfiteatra i danas pre bilo kojih građevinskih radova pregledaju stručnjaci metal-detektorima.

– Zakonska obaveza izvođača radova je da obezbede specijalne preglede zemljišta u zonama u kojima su u toku rata padale bombe – kaže Rančić i napominje da u Srbiji ima oko 150 sumnjivih lokacija gde se nalaze veliki projektili.

 

Najopasnije „žute ubice”

U najopasnije bombe koje su poslednjih godina padale po Srbiji ubrajaju se kasetne, takozvane „žute ubice”. One su izuzetno osetljive na dodir, zbog toga se na licu mesta uništavaju.

– Takve bombe građani ne smeju da pipaju. One nisu velike, dužine dvadesetak centimetara, prepoznatljive su po toj žutoj boji. U Beogradu i njegovoj okolini ih nema, ali ih je još ostalo na nekim lokacijama na jugu Srbije, Sjenici, Tutinu, Kopaoniku i Nišu. Do sada je od kasetnih očišćeno 11,5 miliona kvadrata, a ostalo je da se očisti još oko tri i po miliona kvadrata – kaže Bratislav Rančić.

 

„Štuke” i „leteće tvrđave” nad prestonicom

Za sve ove eksplozivne naprave otkrivene u poslednje vreme zajedničko je to što datiraju iz Drugog svetskog rata. Koliko ih se još krije u podzemlju prestonice niko sa sigurnošću ne može da proceni, a stručnjaci tvrde da su najbrojnije uz obalu Save, od kule Nebojša do Beogradskog sajma, zatim u centru Zemuna i na potezu Dedinje – Avala.

– Nemci su u bombardovanju Beograda koristili uglavnom avione „Junkers Ju 87”, popularne „štuke” koje su precizno pogađale cilj i to uglavnom lakšim bombama. Teže i veće bombe velike razorne moći koristili su Amerikanci noseći ih u utrobama svojih „letećih tvrđava”. Beograd je bio i sekundarna meta u odnosu na primarnu – rumunski Ploešti, nalazište nafte i gasa, glavni snabdevač gorivom snaga Trećeg rajha – kaže istoričar Aleksej Timofejev.

Ploešti je imao snažnu odbranu pa su piloti odlučivali da zaokrenu i svoj razarajući tovar sruče na sekundarni i mnogo slabije branjen cilj – Beograd.

– Priobalje Save je naročito bombardovano zbog železničkih i lučkih magacina. Zaostale bombe teško je bilo naći tada, a i sada zbog mekog i močvarnog tla u koje su se projektili lako i duboko zabijali, a da se nisu aktivirali – navodi Timofejev.

Od lokacija on izdvaja i Avalu koja je zasuta sovjetskim topovskim i minobacačkim granatama…D. J

Komentari1
3b9c7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mirjana sa Dorcola iz Beograda
Svaka nam cast, sta smo pregurali i sta preziveli /mi koji smo preziveli/od neprijateljskih i "saveznickih" bombi!! Zivela nam majka Srbija i njen narod - za mnogaja ljeta. Arizona

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja